Konferencija „U susret sporazumu“; Mijačić: Treba razmišljati o novim pristupima

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 i Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) organizovali su godišnju konferenciju „U susret sporazumu“, posvećenu budućnosti dijaloga između Beograda i Prištine. Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe za Poglavlje 35, ocenio je da treba razmišljati o novim pristupima, dok je ambasadorka Norveške u Srbiji Kristin Melsom navela da srpska zajednica mora da oseti da je zaštićena i kao problem istakla to što Kosovo još nije uspostavilo ZSO.

U uvodnom izlaganju, Mijačić je rekao da predstavnici Srbije i Kosova ne žele, a često nisu ni u stanju da ispune obaveze iz dijaloga.

„Sporazumi postoje, ali njihova primena izostaje. Teško je očekivati da će doći do napretka i treba početi razmišljati o novim pristupima, a potrebno je i veće angažovanje međunarodne zajednice“, rekao je Mijačić. 

Bojana Selaković, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, navela je da je proces dijaloga bio prilično netransparenetan, a da je mogućnost uticaja na ono što je sadržaj dijaloga bila limitirana, što je dovelo do toga da potencijal dijaloga nije doneo pun efekat u smislu približavanja dva društva.

„Svima nama koji smo ovde prioritet treba da bude ubrzavanje evropskih integracija, jer je evropska budućnost regiona jedino održivo rešenje za Balkan“, rekla je Selaković.

Kristin Melsom, ambasadorka Norveške u Srbiji, rekla je da Norveška podržava dijalog koji vodi EU i da tom dijalogu ne postoji alternativa. 

„Norveška je rekla da je 2023. Ohridski sporazum postavio dobar temelj za budućnost ovog regiona. Norveška podržava aktivnosti Srbije i Kosova u cilju postizanja potpunog mira. Briselski sporazum je bio jedan od najvažnijih koraka, a problem je to što Kosovo još nije uspostavilo ZSO. Tu postoji nesigurnost, a srpska zajednica mora da oseti da je zaštićena“, kazala je ona.

Dodala je da strane treba više da komuniciraju i da razumeju da normalizacija nije pobeda neke strane.

„Pomirenje nije slabost nego mudrost. Za mir je potrebno strpljenje, ali i hrabrost“, istakla je Melsom.

Na skupu, koji okuplja predstavnike civilnog društva, institucija i međunarodne zajednice, biće održana tri tematska panela posvećena ključnim pitanjima procesa dijaloga. Na prvom panelu „Ima li dijalog budućnost, ima li budućnosti u dijalogu?“ govorio je i Senad Šabović iz Evropskog instituta za mir.

Šabović: Budućnost dijaloga uz jedno veliko „ako“

Šabović je konstatovao da je dijalog u krizi i da je posvećenost vlasti i Kosova i Srbije na najnižem nivou otkako je dijalog počeo. Kako je rekao, klima dijaloga je zamenjena klimom tenzija.

„Ako je pitanje 'Ima li dijalog budućnost', odgovor je - ima, ali uz jedno veliko 'ako', ako EU snažnije gura dijalog i postavi kao centralnu temu odnos EU sa Kosovom i Srbijom. Dijalog neće imati budućnost ako se oslonimo samo na naša društva i vlasti“, rekao je Šabović. 

Po njegovim rečima, loša poruka bi bila kada bi EU odustala od dijaloga.

Smatra da bi bilo dobro da visoka predstavnica EU Kaja Kalas vodi dijalog kako bi se dao intezitet tom procesu i da se na tromesečnom nivou izveštava Savet EU ko je šta predložio, a šta je prihvaćeno.

Šabović je naveo i da na Kosovu raste mišljenje da je EU, i Zapad uopšte, nefer, jer veruju da na Kosovu ima „milion mehanizama za zašititu prava zajednica“, a da su „nagrade“ sve manje, dok je Zapad blag prema Srbiji.

Mijačić: Sorensen nije uneo novu energiju u dijalog

U ime Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj - InTER, Dragiša Mijačić je naveo da je dijalog neophodan jer osim njega nema puno mogućnosti da se donekle normalizuju odnosi između dva društva.

„Dijalog je potreban iz više razloga jer ako ga nema - nema komunikacije i ulazimo u tamni vilajet iz kog ćemo teško da izađemo“, rekao je Mijačić.

Ocenio je i da je dijalog više postao forma nego što je suština, jer suštinski ne menja ništa ni na polju normalizacije, ni na polju pomirenja.

„Nama je potrebno pomirenje, a ne znamo šta znači normalizacija. Ne znamo ni da li je dijalog između nosilaca vlasti, između dve države ili dva društva. Da li je to jedina platforma u okviru kojih se rešavaju pitanja srpskog naroda na Kosovu“, naveo je Mijačić neke od dilema koja prate proces pregovora.

Podsetio je da nijedan sporazum nije doveden do kraja i, kako je rekao, možemo biti optimisti, ali da je to lažan optimizam. Po njegovoj oceni, dolazak Petera Sorensena kao predstavnika EU za dijalog nije doneo posebnu energiju u procesu dijaloga.

„Očekivali smo novi pristup, ali se on nije desio. Nije se desio i zbog političkih prilika u Beogradu i Prištini, ali ni od Sorensena nismo videli novu energiju. Sorensen se više bavi tehničkim pitanjima, a Kalas nije uspela da organizuje nijedan susret između Vučića i Kurtija. Za to ima mnogo razloga, a Banjska je jedan od velikih razloga“, naveo je Mijačić.

Emisari zanemaruju važnost pitanja Kosova za srpsko društvo

Dodao je da je bivši pregovarač EU Miroslav Lajčak uveo dva principa u dijalogu koja su, po njegovoj oceni, bila pogubna: da ništa nije dogovoreno dok nije sve dogovoreno i drugi - „da bi ste dobili nešto, nešto morate da date“.

„Oba principa podrazumevaju trgovinu koja nas je dovela do toga da ne znamo ni status pregovora, ni njihove rezultate. Ključna poruka danas mora biti da od EU očekujemo da u dijalog budu više uključeni svi akteri kako bismo dobili kvalitetniju primenu sporazuma“, rekao je on.

Istakao je da je pitanje normalizacije odnosa i pitanje Kosova jako bitno za srpsko društvo i izuzetno osetljivio, a da emisari koji dolaze obično zanemaruju važnost tog pitanja za srpsko društvo.

Prema rečima Mijačića, u poslednje vreme Srbija nema jasnu politiku niti kada je u pitanju normalizacija odnosa, niti oko dijaloga. 

„Ne znamo interese i priortitet srpske vlade na Kosovu“, rekao je on.

Novaković: Sredstvo za sticanje unutrašnjeg legitimeta

Igor Novaković iz ISAC fonda ocenio je da je dijalog više sredstvo za sticanje unutrašnjeg legitimeta i na jednoj i na drugoj strani, kroz tvrđu opoziciju na drugoj strani, nego što postoji dobra volja da se nešto reši.

„Nema fokusiranog pristupa koji bi skenirao koja je situacija na terenu, koji su osnovni izazovi i kako pristupiti razgovorima“, rekao je on.

Novaković je naveo da, kada se neki sporazumi i postignu, akteri koji su ga sklopili se ponašaju ili slavodobitnički ili kao da se vraćaju sa sprovoda. Dodao je da nema „racionlanog transfera šta se time dobilo i šta su benefiti za širu populaciju“.

Zloupotreba dijaloga u političke svrhe

Na panelu „Dijalog u izbornim godinama", Naim Rašiti iz Balkanske grupe za politiku rekao je da je dijalog kao čamac usred mora sa puno rupa na njemu i da kada dođu novi izbori na njemu nastane nova rupa. 

Na Kosovu, međutim, kako je naveo, niko ne gubi, niti dobija izbore zbog dijaloga, već se manipuliše narativima na temu dijaloga.

„Na snazi je zloupotreba dijaloga u političke svrhe“, naveo je Rašiti.

Dijalog, prema njegovoj oceni, treba da se vrati tamo odakle je počeo. 

„Dvoje ljudi iz Beograda i Prištine ne znače dijalog. U Beču je postojao dijalog, kada je bilo mnogo više članova delegacija, to se zove medijacija. Kada se odvija dva sata na istim stolicama još od 2011, dijalog postaje birokratski proces. Kada bi obe strane uključile više ljudi, to bi bilo nešto drugo, ovako je sve samo protokol od nekoliko sati, u Briselu ili negde drugo. To je fundamentala promena koja nam je potrebna“, smatra Rašiti.

EU, kako smatra, treba da pogura narativ normalnosti i da radi na terenu.

„Šta je normalnost? Da imamo manje tenzija, da se normalizuje trgovina, slobodno kretanje, priznavanje diploma i krštenica, sve to treba da postane zadatak za obe vlade. To su ključne tačke kojih treba da se držimo“, naveo je Rašiti.

Igor Bandović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekao je da dijalog nije prioritet u Beogradu, već je prioritet režima ostanak na vlasti, a to bi se, smatra, moglo reći i za Kosovo.

Od pada nadstrešnice, prema njegovim rečima, sva spoljna politika Srbije je usmerena na to da režim ostane na vlasti i dok god se oseća ugroženo neće se baviti pitanjem Kosova.

Pavković: Neophodno osveženje među akterima

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike ocenio je da je došlo do zamora kod svih koji su bili činioci pregovora i da je neophodno osveženje među akterima koji su zaduženi za dijalog. Primetio je i da u pregovaračkom timu Beograda nema nijednog Srbina sa Kosova.

„Možda je neophodno da se otvori pitanje ko su pregovarači i ko nas predstavlja“, rekao je Pavković.

On veruje da napretka u dijalogu neće biti dok se ne razjasne pitanja na unutrašnjem političkom planu. 

„I vlada u Prištini i vlada u Beogradu orjentisane su na unutrašnja pitanja, a dijalog stoji po strani“, naveo je Pavković.

Integracija ili dezintegracija

Na panelu „Integracija ili dezintegracija - budućnost zdravstva, školstva i socijalne zaštite, (policije i pravosuđa)“, Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative rekao je da najava integracija institucija koje rade u srpskom sistemu nije samo u funkciji kampanje na Kosovu jer su brojne institucije već zatvorene. 

„Ono što su prištinske vlasti najavile to se i desilo i njihove reči nisu prazne pretnje, već ih treba shvatiti ozbiljno“, istakao je Šljuka.

Kako je naveo, ako vlasti budu htele da preuzimaju zgrade kao u prethodnim slučajevima, lokalna samouprava nema mogućnost da spreči takav vid „integracije“, a zatvaranje obrazovnog i zdravstvenog sistema, upozorio je, otvorilo bi pitanje koliko bi ljudi iz srpske zajednice ostalo da živi na Kosovu.

Miodrag Milićević iz NVO Aktiv ukazao je da su mnoga pitanja koja bi pratila integraciju zdravstva i obrazovanja bez odgovora, a kao velike prepreke istakao je jezičku barijeru, ali i poverenje. 

Kada bi došlo do neke vrste integracije, kako je ocenio, to bi moralo da se uradi po međunarodno prihvatljivim principima, ali je mišljenja da smo godinama udaljeni od toga.

Prema rečima Šljuke, ako bi na Kosovu postojala dobra volja za reintegraciju Srba u institucije verovatno ne bi mogli svi da se vrate, ali bi najveći broj to mogao. Kako kaže, bilo bi verovatno nekoliko kategorija ljudi koji ne bi mogli ili ne bi želeli da se vrate u kosovske institucije.

„Neko sada ispunjava uslov za penziju, pa se on ne bi vratio, a možda bi postojalo i vetiranje - da li su bili uključeni u neke sporne radnje. Svakako, ovu temu treba staviti na agendu“, ukazao je Šljuka.