Veber: Ne mislim da će Kurti promeniti svoj odnos prema "Otvorenom Balkanu"

Nemački analitičar Bodo Veber kaže da ne očekuje da će Kurtijeva vlada, koja jasno podržava inicijativu kancelara Šolca za oživljavanje Berlinskog procesa, promeniti svoj odnos prema Otvorenom Balkanu, prenosi Gazeta ekspres.

Veber kaže da će u sadašnjim političkim okolnostima „Otvoreni Balkan“ ostati inicijativa za podele, sve dok oživljavanje Berlinskog procesa neće imati velike efekte na unapređenje regionalne saradnje.

„U ovom trenutku ne vidim kako Otvoreni Balkan može da evoluira u inicijativu koju podržavaju sve zemlje Zapadnog Balkana, niti sam optimista u pogledu ozbiljnog oživljavanja Berlinskog procesa. Dva događaja su obeležila uspostavljanje Berlinskog procesa: prvo, normalizacija ličnih odnosa između šefova država i vlada u regionu Zapadnog Balkana nakon napretka u dijalogu Kosovo-Srbija 2013, i Merkelova oživljavanje izgleda regiona za članstvo u EU. Ti preduslovi trenutno nedostaju – zaglavili smo u dijalogu i skeptičan sam da će francuski „kompromisni“ sporazum o bugarsko-makedonskom sporu značiti iskorak u proširenju EU, ali da će naneti veću štetu”, rekao je Veber.

Nemački stručnjak se u ovom intervjuu veoma kritički izrazio prema ideji predsednika Francuske Emanuela Makrona o stvaranju „nove evropske političke zajednice".

Veber je govoreći o tome da će albanski premijer Edi Rama i holandski Mark Rute napisati predlog kako da se primeni Makronov koncept rekao da sumnja da bi predlozi koji odgovaraju Makronu mogli biti dobri za Evropsku uniju.

„Nemam pojma, da budem iskren. Ali kao što sam rekao, ozbiljno sumnjam da će bilo koji predlog u skladu sa Makronovim konceptom služiti interesu Evropske unije, koja je za mene na prvom mestu politička unija vrednosti i namera da se ozbiljno i efikasno otključa održavanje procesa širenja EU na Zapadnom Balkanu – strateški interes, ništa manje za bezbednost Unije, još više u vreme rata u Ukrajini“, zaključio je Veber.

Podsećajući na politički mozaik prošlosti u kojem se rodila inicijativa, kaže da ne vidi ni način ni način da Brisel ozbiljno podrži „Otvoreni Balkan“, a prema njegovim rečima, jedino rešenje će biti povratak ovog inicijativu pod okriljem Berlinskog procesa.

„Prisetimo se fundamentalne prošlosti inicijative „Otvoreni Balkan“: u kontekstu krize proširenja EU, kada je francuski predsednik Mejkon otvoreno blokirao otvaranje pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom u novembru 2019. godine, inicijativa Mini Šengen/Otvoreni Balkan dobio zamah na osnovu razočaranja Tirane i Skoplja u EU. Pretvorio se u potpuno konkurentan projekat za Berlinski proces i regionalno zajedničko tržište, sa Trampovom administracijom, a bivši izaslanik Grenel ga je gurnuo u dogovor iz septembra 2020. u Beloj Hausa, i uprkos tome što je obećao Berlinu da će Berlinski proces biti u njegovom dokumentu, a ne Otvoreni Balkan. Pošto je Trampova administracija otišla, imamo transatlantski problem prelaska sa takmičenja na saradnju, i da spoji ove dve paralelne inicijative, i to u vreme kada nova nemačka vlada, kancelar Šolc pokušava da oživi Berlinski proces. Imajući ovo u vidu, ne vidim način da EU ozbiljno podrži Otvoreni Balkan, ali čini se da je jedino da se inicijativa Otvoreni Balkan nekako „vrati“ pod EU ili pod okrilje Berlinskog procesa“, rekao je Veber.

Što se stava Miroslava Lajčaka tiče, Veber vidi više kao pokušaj dekonfliktnosti, a možda čak i kao pokušaj podrške poslednjem stavu komesara za proširenje Varhelija da se stav EU pomeri ka Otvorenom Balkanu.

„Kao pokušaj da se pitanje dekonfliktira. I možda pokušava da podrži najnoviji pokušaj komesara za proširenje Varhelija da promeni stav EU ka podršci otvorenom Balkanu. Za šta sumnjam da ima podršku EU u celini, počev od Berlina“, naglasio je Veber.