Veber: Sporazum o ZSO krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, treba ga preispitati

Stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber kaže da bi bilo dobro da izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak i izaslanici Francuske i Nemačke nađu način da sporazume iz 2013. i 2015. godine preispitaju, jer su, kako navodi, odredbe o ZSO u osnovi suprotne Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, prenosi Gazeta ekspres.

Veber kaže da glavnu ulogu u pregovorima imaju premijer Kosova Aljbin Kurti i glavni pregovarač Besnik Bisljimi, dok za predsednicu Vjosu Osmani kaže da ima važnu ulogu u predstavljanju pregovaračke pozicije Kosova.

"Generalno, ne vidim nikakve političke razlike između Osmani i Kurtija kada je dijalog u pitanju, odnosno nemačko-francuski predlog i ZSO", rekao je Veber.

Što se tiče njenog mogućeg uključivanja u proces kroz bilo kakav predlog za pronalaženje rešenja za ZSO, Veber kaže da je samo na Vladi Kosova da tako nešto uradi i da bi dizajn Zajednice trebalo da napravi Vlada Kosova.

"Odluku o ZSO i procesu podnošenja predloga za njeno institucionalno oblikovanje u konačni oblik mora doneti Vlada", dodao je Veber.

Veber je naglasio da u ovom trenutku nije jasno šta tačno Brisel i SAD traže od Kosova u vezi sa ZSO i odnosom između procesa njenog osnivanja i francusko-nemačkog predloga.

Dodaje da se ranije činilo da je ZSO deo generalnog zahteva kada je reč o implementaciji nesprovedenih sporazuma dok je tokom krize sa registarskim tablicama i nedavnih tenzija na severu Kosova to korišćeno kao sredstvo za rešavanje situacija.

„U početku se ispostavilo da je ZSO deo opšteg zahteva za sprovođenjem otvorenih pitanja vezanih za sve ranije potpisane sporazume, gde ni prošle ni ove godine niko nije pominjao nijednu od obaveza koje Srbija nije ispunila. Zatim, u kontekstu nedavne eskalacije na severu oko pitanja registarskih tablica prošle godine, činilo se da su američki zvaničnici pretvorili ZSO u oruđe za rešavanje tog sukoba”, kaže Veber.

On dodaje da nakon posete “petorke” Kosovu, nije jasno da li je početak osnivanja ZSO preduslov za dogovor o francusko-nemačkom predlogu ili kako bi se on pozicionirao u okviru implementacije sporazuma.

Veber kaže da je pitanje Zajednice veoma komplikovano i da postoje dva problema, jedan koji je suštinski, i drugi problem političkog karaktera.

Dodaje da je Evropska unija namerno ostavila nedefinisana ovlašćenja ZSO  i da ni odluka Ustavnog suda iz decembra 2015. nije rešila taj problem.

“Drugim rečima, sud je to izbegao. Međutim, ono o čemu je sud zauzeo stav je da je ocenjeno da jednonacionalni karakter ZSO predstavlja kršenje principa nediskriminacije, odnosno manjina koji žive u opštinama koje će činiti Zajednicu. To znači da su njene odredbe u aprilskom sporazumu suštinski suprotne Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima”, naglasio je Veber.

On je naveo da bi bilo dobro da Lajčak i savetnici Makrona i Šolca nađu način da sporazume iz 2013. i 2015. godine preispita.

"Ukoliko se to ne dogodi, može dovesti do zbrke u kojoj će se Kosovo na kraju povući iz osnivanja ZSO i pristati na francusko-nemački predlog, a u međuvremenu, nakon što postane članica Saveta Evrope, Evropski sud za ljudska prava će preuzeti sporazume o njenom formiranju", naveo je Veber.

Prema njegovim rečima, tako nešto bi uništilo celokupnu strukturu ZSO.

On je naveo i da Zapad do sada nije bio ubedljiv kada je u pitanju bojazan Kosova da bi ZSO, osim što, kako kaže, "narušava funkcionisanje Kosova, u budućnosti mogla biti iskorišćena i kao oruđe za etnoteritorijalnu secesiju".

"Ovde spominjem njihov pristup Dodiku i Čoviću u Bosni i Hercegovini. Zato što su u protekle dve godine visoki zvaničnici EU i SAD, uključujući većinu pregovarača u dijalogu, zauzeli pomirljiv pristup prema srpskim i hrvatskim nacionalističkim liderima Dodiku i Čoviću, čime de fakto podržavaju njihovu politiku etnoteritorijalne podele BiH sa mogućim dalekosežnim posledicama ne samo po stabilnost zemlje, već i šireg regiona zapadnog Balkana“, naglasio je Veber.

Na pitanje o mogućnosti kažnjavanja od strane SAD i EU ukoliko Kosovo ne postigne dogovor, Veber kaže da je to diskutabilno.

"Zavisi, ako sadašnja inicijativa dijaloga propadne tako da se ili Priština ili Beograd mogu identifikovati sa glavnom odgovornošću za neuspeh, to bi svakako imalo određene političke posledice", zaključio je Veber.