Vidojković: Međunarodna zajednica nema na diskriminatorsku politiku Prištine

Istoričar iz Regenzburga Dario Vidojković izjavio je da će oštrija reakcija Zapada na jednostrane poteze Prištine uključujući i otvaranje glavnog mosta na Ibru pre svega zavisiti od situacije na terenu i moguće eskalacije napetosti, prenose Vesti iz Frankfurta.

„To najviše zavisi od razvoja situacije na terenu, da li će doći do dalje eskalacije, sve do otvorenog sukoba Srba i Albanaca i da li će takav razvoj odgovarati Zapadu. Ipak, takav razvoj može da dovede do novih izbeglica, a vidimo svuda u Evropi, da raste otpor protiv daljeg prihvata izbeglica, što je čak dovelo do smene vlasti, kao u Holandiji, i do nasilnih demonstracija poput ovih sada širom Engleske“, kaže Vidojković.

On dodaje da ima „faktora i uticaja“ van Kosova koji bi mogli da utiču na odluku o otvaranju mosta, a da će razvoj događaja pokazati da li EU samo ne podržavaju tu odluku ili će se tome usprotiviti.

„Ukoliko se ova novonastala kriza oko otvaranja mosta bude uklapala u neke zapadne šeme, oštrije reakcije odnosno bilo koje suštinske reakcije neće biti. Ali, ima faktora i razloga van same teritorije Kosova koji mogu imati itekako uticaj na to pitanje. Na kraju, ostaje da se vidi, da li samo ne podržavaju tu odluku, ili će se taj stav sticajem okolnosti pretvoriti u protivljenje toj odluci“, ocenio je Vidojković.

Insistiranje Prištine da otvori glavni most na Ibru vidi u svetlu unutrašnjopolitičkih razloga i želje kosovskog premijera Aljbina Kurtija da se predstavi „kao otac nacije“.

„ Mogući su unutarpolitički razlozi za tako nešto. Kurti želi svakako da se pokaže Albancima kao otac nacije, što je slično činio i Tuđman. S druge strane, otvaranje mosta na Ibru, koji za Prištinu, ali i za Zapad, stoji za konflikte i podele, bi mogao upravo tom istom Zapadu poslati signal, da je sada situacija smirena, jer je most otvoren. To može imati i neki efekat po stranim investitorima, da se više angažuju na Kosovu, čija je ekonomija u jednom jalovom, da ne kažem katastrofalnom stanju. Znači, mogli bi se naći niz motiva za tu odluku. Takođe je moguće, opet posmatrano u širem geopolitičkom kontekstu, u kome se Srbija vidi kao neki saveznik Rusije, da se zapravo zapadnim mentorima Prištine žuri da se reši pitanje Kosova i da zbog toga požuruju Prištinu u tom cilju“, smatra Vidojković.

Upitan na koji način je nemačka štampa videla proteste Srba proteklih dana, istoričar kaže da mediji u toj zemlji ne odustaju od narativa koji se, kako tvrdi, nije promenio od 1914. godine.

„To je jedna vrsta crno-bele slike, koja nam je još od Sarajevskog atentata 1914. godine vrlo dobro poznata, kada je nemačko javno mnjenje u pitanju. Na Srbe se i dalje uglavnom gleda kao na zle momke, koji su isključivi krivci za sve zločine i za sve ratove na prostoru bivše Jugoslavije“, rekao je Vidojković.

Proteste Srba je ocenio kao dokaz da njihov život sve više podseća na geta.

„Protesti su dokaz da je srpski narod na delu svoje teritorije skoro u potpunosti obezpravljen. Život Srba na KiM sve više podseća na geta iz najmračnija vremena dvadesetog veka. Trenutna vlast u Prištini čini očigledno sve da zagorča i onemogući u što većoj meri život Srbima na Kosovu i Metohiji. Ali evropska javnost, EU i međunarodna zajednica su uglavnom nemi na ovakvu nasilnu diskriminatorsku politiku Prištine bez obzira što je to u stvari politika kontinuiteta koja traje još od 1999. godine i početka faktičke okupacije tog dela države Srbije“, kazao je Vidojković.