Vladisavljev: Ekonomska saradnja s Amerikom može ojačati Prištinu - ako Beograd to dopusti

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev ocenjuje da bi potencijalna saradnja Kosova sa SAD mogla uticati na jačanje pozicije Prištine u dijalogu sa Beogradom, ali naglašava da to u velikoj meri zavisi od srpske strane, koja, za razliku od Kosova, ima znatno više da ponudi američkoj administraciji.

Vladisavljev ističe da se spoljna politika SAD pod Donaldom Trampom sve jasnije oblikuje oko ekonomskih interesa Vašingtona.

„Svega nekoliko meseci nakon dolaska na vlast Donalda Trampa i formiranja njegove administracije, dobijamo jasnije signale na kojim osnovama će ona zasnivati bilateralne odnose sa državama širom sveta. Imamo jasne poruke da je vreme tzv. besplatne pomoći ili razvojne pomoći prošlo i da će u fokusu SAD ubuduće biti ekonomski odnosi koji donose dređene benefite za sam Vašington“, navodi on.

Dodaje da je to osnova na kojoj će Tramp i njegova administracija formulisati svoju spoljnu politiku u narednom periodu i da sada države širom sveta pokušavaju da se pozicioniraju.

„Imamo reakcije različitih zvaničnika širom sveta, uključujući i naš region, koji se utrukuju da na neki način privuku pažnju i ponude nešto što bi Sjedinjenim Američkim Državama bilo interesantno kako bi se ova nova era odnosa uspostavila na što bolji način“, kaže Vladisavljev.

U tom kontekstu vidi i izjave kosovske predsednice Vjose Osmani koje je davala tokom posete SAD.

„Ja bih izjavu kosovske predsednice ocenio kao reaktivnu na ono što su signali iz Vašintona. Ukoliko je Kosovo,  kao i bilo ko drugi iz regiona ili sveta,  u mogućnosti da ponudi nešto što je Vašingtonu u interesu,  a to je razvoj ekonomskih odnosa od koji će američke kompanije i američki građani imati koristi, to može otvoriti vrata za početak dijaloga i za početak saradnje u narednom periodu“, ukazuje on.

Ipak, Vladisavljev skreće pažnju da pre ekonomskih interesa ostaje da se vidi na koji način će se pristupiti nekim širim političkim problemima.

„Pre svega činjenica je da komunikacija između Prištine i Vašintona u prethodnom periodu nije bila na najvišem nivou i trenutno je u jednoj vrsti stagnacije. Na kraju krajeva, Priština, kao i Beograd, i dalje nema ambasadora i ostaje da se vidi da li će se Vašington aktivnije pozicionirati u toj oblasti. Čini mi se da koliko god da se ekonomski odnosi razvijaju, ne bi trebalo da zamaskiraju određene političke probleme koje postoje kako na unutrašnjem planu, tako i u bilateralnim odnosima sa SAD“, kaže Vladisavljev.

Na pitanje da li bi potencijalna ekonomska saradnja sa SAD ojačala poziciju Prištine u dijalogu sa Beogradom, Vladisavljev ističe da to zavisi i od pristupa srpske strane.

„Uticalo bi u onoj meri u kojoj to, na kraju krajeva, srpska strana dopusti. Ako uporedimo ekonomije Kosova i Srbije, Srbija ima daleko više toga da ponudi SAD. Iako su obe ekonomije male u nekom globalnom poretku, postoji jasna interesna sfera SAD koja bi omogućila da i Srbija uspostavi odnos u novoj eri sa Vašintonom, koji će sigurno poslužiti kao osnov za uspostavljanje dijaloga i u drugim oblastima“, ocenjuje on..

Dodaje da interesovanje SAD za važne sirovine u Srbiji nije tajna, kao ni to da pojedini bliski saradnici Donalda Trampa često borave u Beogradu kako bi potencijalno uspostavili poslovne odnose.

„Čini se da će buduća saradnja sa SAD biti definisana kroz tu vrstu komunikacije - prosto rečeno - ukoliko želite da sarađujete sa Amerikancima do kraja 2028. godine, bolje je da imate šta da im ponudite i da im nečim privučete pažnju“, zaključuje Vladisavljev.