Vučić: Slika Saveta bezbednosti UN ne odražava realnu raspodelu moći u današnjem svetu

Ujedinjene nacije više nisu realna slika sveta po rasporedu moći, što je najvidljivije u sastavu Saveta bezbednosti koji je glavni organ UN i jedini koji može da donosi pravno obavezujuće akte koje države moraju da poštuju. Zbog toga se glavna priča oko eventualne reforme UN zapravo vrti oko reforme SB kao organa koji u praksi najlošije funkcioniše, kaže za Kosovo onlajn Mihajlo Vučić, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

„Slika Saveta bezbednosti UN, kao glavnog organa u kom su stalne članice Francuska, Velika Britanija, Rusija, SAD i Kina od 1970-ih, ne odražava realnu raspodelu moći u današnjem svetu u kom su velike sile postale i Indija, Južna Afrika, Brazil..“, navodi Vučić. 

Problemi koji danas postoje u funkcionisanju UN, zasnovani su, prema negovim rečima, pre svega na strukturnoj organizaciji UN u smislu da su one formirane u vremenu nakon Drugog svetskog rata, kada su sile pobednice rešile da na osnovu svoje uloge pobednika u ratu formiraju organizaciju koja je njima i njihovoj političkoj agendi odgovarala u tom trenutku.

„U prvih 30 godina postojanja UN imali smo čak situaciju da jedna velika sila, poput Kine, nije ni bila član Saveta bezbednosti UN nego je tu funkciju vršio Tajvan“, podseća naš sagovornik.  

Predlozi za reformu SB, ukazuje Vučić, nisu od juče, već su neki od njih praktično nastali u vremenu nastanka UN, jer je od početka bilo jasno da neke stvari neće funkcionisati kako treba i da možda nešto treba da se promeni. Kaže da predlozi za reformu dolaze i od stalnih članica Saveta bezbednosti, ali još više od onih koji bi želeli da eventualno uđu u SB ili da na neki drugi način raspodele moć koja se nalazi u tom organu. 

Od članica SB, navodi, stižu tri vrste predloga. 

„Jedna je da stvari manje-više funkcionišu kao i sada, što je u principu stav SAD, jer mi se čini da one ne vide mogućnost da se u SB ubace neke njihove saveznice koje bi pomogle u daljem boljem funkcionisanju UN. Činjenica jeste da je ceo sistem međunarodnih odnosa nakon Drugog svetskog vrata u principu kreacija SAD i njihovih saveznika. Taj sistem njima odgovara, ali tu ne pričamo samo o UN, već možemo da govorimo i o Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu...“, ističe Vučić. 

Predlozi koji zahtevaju delimičnu reformu sa eventualnim uvođenjem novih članica u SB ali koje ne bi imale jednak obim prava kao već postojeće, uglavnom, kako kaže, dolaze od strane Rusije i nekih zemalja koje sa Rusijom povremeno zajedno istupaju, kao recimo Kina ili neke zemlje izvan Saveta bezbednosti. 

„Ti predlozi uglavnom predviđaju širenje Saveta bezbednosti na neke od zemalja koje zahtevaju više multipolarnosti u svetu. To su uglavnom zemlje koje smo ranije nazivali zemljama trećeg sveta, ali to su zapravo zemlje koje su danas i te kako prvi svet po ekonomskom razvoju, samo što se to ne reflektuje na njihovu moć u međunarodnim organizacijama, poput recimo Indije, Južne Afrike ili nekih zemalja Latinske Amerike. Taj predlog je legitiman, ali se postavlja pitanje čemu uvoditi nove države članice koje ne bi imale jednak obim prava kao postojeće, jer ti predlozi ne predviđaju mogućnost da one koriste veto, odnosno mogućnost blokade odluka Saveta bezbednosti. Ne znam ko bi bio zainteresovan za tako nešto“, kaže Vučić. 

Treća vrsta predloga, prema njegovim rečima, dolazi od Francuske, koja je stalna članica SB i pokušava da balansira između ova dva suprotna pola. 

„Ona je za prijem neke nove članice koja bi imala jednaka prava, ali uglavnom predlaže zemlje za koje je sigurna da bi radile zajedno sa njom, na njenom interesu, kao što je, recimo, Nemačka, njena glavna saveznica u međunarodnim odnosima kao članica Evropske unije. Tako da nijedan od tih predloga reforme nije upravljan ka nekoj većoj efikasnosti rada Saveta bezbednosti nego je prosto jedna tema za raspravu i te rasprave su beskrajne i ne vode nikuda...“, konstatuje on. 

U tom smislu su, kaže, dalje perspektive razvoja UN u oblasti međunarodne bezbednosti vrlo crne i dugi niz godina je vidljivo da se centar odlučivanja oko pitanja međunarodne bezbednosti izmestio iz UN i sveo se na uzak krug velikih sila koje odlučuju na svojim diplomatskim samitima, kao što je sastanak predsednika SAD sa predsednikom Rusije na Aljasci ili sastanak predsednika Rusije sa predsednikom Kine u Pekingu. 

„Tu se donose ključne odluke, a Savet bezbednosti je više predstava za javnost u kojoj možemo čuti lepe diplomatske rasprave, ali suštinskog odlučivanja tu nema“, navodi Vučić.

On, međutim, kaže da bi UN ipak trebalo da posmatramo kao nešto što je donelo mnogo pozitivnog svetu, jer je njihova aktivnost mnogo šira nego što je samo bezbednosna aktivnost. Podseća da su UN formirale mnogobrojne organe i organizacije koje se bave svim pitanjima života ljudi na planeti, od životne sredine, preko kulturnog nasleđa, preko problema nestašice hrane, iskorenjivanja siromaštva, zaštite vode, vazduha, energije i svega onoga što je potrebno čoveku za život, i tu su jako uspešne.

„U ovih 80 godina UN su uspele da podignu kvalitet života običnog čoveka na mnogo viši nivo nego što je bio 1945. godine. Doprinele su i da države sveta više sarađuju na tom planu, u smislu usvajanja mnogobrojnih međunarodnih ugovora pod okriljem UN koji se primenjuju u međunarodnim odnosima i koje države zaista vrlo retko krše, ili kada ih krše za to pristaju da snose određene sankcije“, navodi ovaj pravnik.

Iako je najčešći narativ o UN u medijima i u javnosti kritičan u smislu da one nisu ispunile neke od glavnih osnivačkih ciljeva, Vučić kaže da su te kritike zasnovane delimično na činjenici da su UN sebi postavile ciljeve koje nisu ni mogle da ostvare, a to je pre svega kontrola međunarodne bezbednosti. Podseća da su UN nastavljač Društva naroda, organizacije koja je isključivo bila zasnovana na ideji kontrole bezbednosti i da se ta organizacija u jednom trenutku raspala jer nijedna od članica više nije verovala u potrebu njenog postojanja. 

„Društvo naroda se raspalo za nekih dvadeset godina, a Ujedinjene nacije su opstale osamdeset godina i kako stvari stoje neće se raspasti u neko dogledno vreme, tako da sama ta činjenica njihovog kontinuiranog postojanja, govori da one i dalje služe određenoj svrsi“, zaključuje Vučić.

Generalna debata 80. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija počeće sutra, a u godini jubileja tema opšte debate je „Bolji zajedno: 80 godina i više za mir, razvoj i ljudska prava“.