Vuletić: Mnogima u regionu će Rezolucija o Srebrenici biti “vetar u leđa”

Vladimir Vuletić
Izvor: Kosovo Online

Sociolog Vladimir Vuletić ocenio je da će Rezolucija o Srebrenici mnogima biti vetar u leđa i da je najopasnije to što su svi svesni da će njeno izglasavanje dovesti do zaoštravanja odnosa u regionu.

“Nažalost, rezolucija o Srebrenici će mnogima biti vetar u leđa. Verujem da postoje određene vrste sinhronizacije i kada je reč o glasanju u Savetu Evrope i kada je reč o rezoluciji o Srebrenici. I to opet nije ništa novo. I dok je postojala zajednička država, Srbija je bila stalno u nekoj vrsti klinča. Taj osećaj da najveća zemlja u regionu, a tada najveća republika jača, uvek je ujedinjavala sve ostale. Sada imamo dodatni problem”, izjavio je za Vuletić za Kosovo onlajn.

Ističe da je najveći problem što donošenje takvog dokumenta može da dovede do zaoštravanja odnosa u regionu i da najveća opasnost leži u činjenici da su toga svi svesni.

“To je ono što me i plaši. Ako su svi svesni onda se postavlja pitanje da li oni to zaista i žele.  Jer ako je u početku sukoba u Ukrajini bilo najvažnije pitanje da se region stabilizuje, da ne dođe do nekih sukoba, sada to nije slučaj”, naveo je Vuletić.

On je dodao su nekada dnevnopolitički interesi presudni u donošenju odluka velikih sila, a da se trenutno “kola lome” zbog izbora u SAD, rata u Ukrajini, ali i pozicije Izraela koja, kako ističe, gubi moralnu podršku u svetu.

“Moguće da bi neka vrsta sukoba koji bi doneo instant - laku pobedu možda i odgovarala Bajdenu. Setimo se da je na kraju krajeva  i Tramp pred izbore inicirao rešenje, prikazivao se kao neko ko jednim sastankom rešava sukob koji je trajao decenijama. Ne bi me iznenadilo da u tim timovima postoje i neka razmišljanja koja bi za region bila zaista katastrofalna. Ne samo za Srbiju, već za sve zemlje u regionu. Ali, nekada dnevno-politički interesi, mada je u SAD veliki sukob između dva bloka, mogu da naprave kolateralnu štetu. Zato svi mi ovde moramo da budemo veoma oprezni i da budemo toga svesni”, kaže Vuletić.

Kao primer navodi podatak da je Rezolucija o Srebrenici pripremana u tajnosti i da se za nju saznalo tek kada je predložena Generalnoj skupštini UN.

Na pitanje koliko bi Srbija trebalo da bude zabrinuta zbog stava komšija koji su nedvosmisleno podržali taj dokument, Vuletić ističe da je ključni problem sa kojim se Srbija suočava taj što, za razliku od drugih, pokušava da vodi nezavisnu politiku, a da se kroz istoriju pokazalo da je strategija velikih sila da male države stalno “drže pod kontrolom”.

“Srbija je kroz svoju istoriju pokazala da je uvek pokušavala da vodi računa o sebi i da zaštiti svoje interese i kada bi se dešavalo da se to sukobljava sa interesom neke velike sile onda bi dolazila u konflikt”, podseća.

Ipak, ističe, najviše treba da brine podatak da su kosponzori dokumenta i države sa kojima Srbija nije u direktnom konfliktu.

“I to je ono što je problem. Vidimo da su Severna Makedonija i Slovenija, te dve države, nema sumnje, pritisnute su da pokažu da postoji koncenzus oko odnosa prema Srbiji da bi na taj način i pritisak na Srbiju bio veći. E sada, kada se suočavamo sa takvom situacijom naravno da na to možemo da reagujemo na različite načine, ali nam je naravno potpuno jasno da je i tim našim komšijama jednostavnije, lakše da se zamere Srbiji nego da se zamere SAD”, ocenio je Vuletić.

Prema njegovim rečima nema sumnje da će novonastala situacija oko Rezolucije o Srebrenici uticati i na odnose i saradnju u regionu.

Ipak, ne veruje da će Srbija da povlači radikalne korake koji bi se mogli protumačiti kao “odmazda”.

“Srbiji nije do toga jer je od početka pokazala da želi ekonomsku saradnju i potpuno joj je jasno i potpuno je svesna da je ovaj naš region toliko minijaturan u svetskim razmerama da bez otvorenosti i zajedničkog tržišta smo naprosto manje zanimljivi svetu”, smatra Vuletić.

Kao primer narušenih odnosa u regionu iznosi i sve glasnija protivljenja političara iz regiona članstvu u Otvorenom Balkanu, ili kao što su to nedavno poručili albanski predsednički kandidati na izborima u Severnoj Makedoni, Bujar Osmani ili Arben Taravari, da će tražili izlazak iz ove inicijative.

“Generalno, od početka je Otvoreni Balkan bio miniran od strane različitih političkih aktera koji su se iz ovog ili onog razloga, sa razlogom ili ne, plašili da Srbija nekako ne postane taj regionalni hegemon. Ali, ne mislim da je to nešto što je problem za te države koliko je problem za onog stvarnog hegemona kome je jasno da bi jačanje pozicije takve Srbije zapravo dodatno ugrožavalo njene interese”, zaključuje Vuletić.