Zaracin: Kosovo ima obavezu da formira ZSO, rezolucija o Srebrenici nije usmerena protiv Srbije i Republike Srpske

Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin u intervjuu za Juropijan Vestern Balkan rekao je da je Kosovo po sporazumima dužno da formira Zajednicu srpskih opština, kao i da su manjinska prava ključna tema za Savet Evrope. On se osvrnuo i na predlog rezolucije o Srebrenici i kazao da ona nije usmerena protiv Srbije i Republike Srpske. 

"Pomno smo pratili dešavanja u Parlamentarnoj skupštini. I mi, naravno, uzimamo u obzir odluku Parlamentarne skupštine u našim razmatranjima. Naravno, mi smo jaki prijatelji i pristalice Kosova. I mi stojimo iza ideje da Kosovo približimo Evropi, što znači i članstvo u Savetu Evrope. Ali odluka će na kraju biti na Savetu ministara, i ključno je da Kosovo sada učini sve što može da ubedi ogromnu većinu država članica. Posebno su manjinska prava ključna tema za Savet Evrope. Moram da priznam da ne mogu baš da pratim argumentaciju Srbije. Barem za nemačku stranu mogu da kažem da kriterijumi koje pominje Srbija nikada nisu objavljeni kao naši kriterijumi za eventualno članstvo Kosova u Savetu Evrope. Generalno, situacija u vezi sa manjinama na Kosovu je veoma relevantna. Ali Kosovo ima obavezu iz Briselskih sporazuma postignutih 2011. i 2013. kao i iz Ohridskog sporazuma da primeni formiranje Zajednicu srpskih opština. Ono što je jasno jeste da i Kosovo i Srbija treba da sprovode Ohridski sporazum, koji podrazumeva uspostavljanje ZSO", kaže Zaracin .

Dodaje da u u Ohridskom sporazumu postoji jasna obaveza, a to je da Srbija ne sme da spreči Kosovo da uđe u međunarodne organizacije.

"Ne vidim koliko su sadašnje akcije Srbije u skladu sa tekstom ili duhom sporazuma", navodi.

Govoreći o rezoluciji o Srebrenici kaže da je Nemačka bila kosponzor ove rezolucije zajedno sa Ruandom i nizom drugih država članica UN. 

"Mi smo globalno i u svakom trenutku posvećeni sprečavanju genocida. Za nas je od velikog značaja da očuvamo sećanje na užase holokausta. Zato smo takođe posvećeni izoštravanju sećanja na druge međunarodno priznate genocide u novijoj istoriji. Predstojećeg 11. jula navršava se 30 godina od genocida nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. godine. Genocid je istorijski i pravno dokazan i klasifikovan kao genocid od strane nezavisnih međunarodnih sudova i osuđeni su pojedinačni počinioci. Ovom komemoracijom takođe bismo odali počast procesuiranju genocida od strane međunarodnih jurisdikcija. Mislim da se mora jasno reći da ova rezolucija nije protiv Srbije, Republike Srpske ili bilo koje druge države, entiteta ili grupe. To je povezano sa počinjenim zločinima i genocidom koji se dogodio. To govore ne samo međunarodni sudovi, već i zakonodavstvo Bosne i Hercegovine. Tekst rezolucije je uperen protiv radnji kao što su negiranje i veličanje genocida. Rezolucija ne pominje nijednu državu ili bilo koju grupu posebno. Rezolucije za obeležavanje Holokausta kao i genocida u Ruandi postoje već dugi niz godina", rekao je Zaracin.

Dodao je da ga brine retorika koja se koristi u Srbiji. 

"To se ne uklapa u moju ideju o iskrenom prijateljstvu i pozitivnom angažmanu Nemačke, kao jednog od advokata koji pokušava da približi Srbiju Evropskoj uniji. Kao iskreni prijatelj, govorimo i o deficitima koje vidimo, posebno u pogledu demokratskog razvoja, pluralizma i vladavine prava u zemlji. Srbija je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i stoga, naravno, EU očekuje da Srbija sledi naš primer i da se uskladi sa našim vrednostima i politikom. Veliki deficiti u izbornim procesima koče aspiracije Srbije za članstvo u EU. Vlada sada radi na preporukama OEBS-a i mi smo naravno spremni da podržimo gde god možemo. Angažujemo se pozitivno i stalno", kaže Zaracin ocenjujući situaciju u Srbiji.

Podsetio je i da će ovogodišnji 10. Samit Berlinskog procesa biti u oktobru.

"Verujem da će Vlada i predsednik Srbije biti konstruktivni kao što su bili u prošlosti u vezi sa Berlinskim procesom, a to je ono što osećam i iz mojih razgovora sa srpskim partnerima. Berlinski proces i regionalne integracije donose korist regionu iu interesu su ljudi u Srbiji. Mislim da je predsednik Vučić toga svestan.Ostaje da se vidi da li su lideri regiona dovoljno posvećeni ili ne. Nadam se i pokušavamo da preduzmemo važne korake ka finalizaciji zajedničkog regionalnog tržišta, pet godina nakon Sofijske deklaracije i 10 godina nakon pokretanja Berlinskog procesa", ističe.

Berlinski proces je veoma konstruktivan politički forum, smatra Zaracin i dodaje da na njemu zapadnobalkanska šestorka može zajedno da se dogovori o nekim stvarima, a da se možda ne slažu o drugim temama. 

"Berlinski proces je ustaljeni format u kojem svako mora da unese svoj deo, ali i da dobije nešto od toga. Istovremeno, Berlinski proces je alat koji pomaže zemljama da postanu spremni za članstvo u EU. To je jasno povezano sa novim Planom rasta za Zapadni Balkan i strategijom Evropske unije. Mislim da većina lidera u regionu vidi priliku da Berlinski proces može doneti nešto što je pozitivno za njih i njihove zemlje. Mi sebe i Berlinski proces vidimo kao uslugu i kao doprinose Evropskoj agendi i ukupnom napretku u regionu", ističe Zaracin.