Za unapređenje ekonomske saradnje Kosova i Srbije potrebna politička volja

Da bi se poboljšala ekonomska saradnja između Srbije i Kosova, prvenstveno je potrebna politička volja, saglasni su učesnici konferencije "Kako poboljšati ekonomsku saradnju Srbije i Kosova?".

Učesnici iz Beograda i Prištine poručuju da bi ekonomska saradnja umnogome mogla doprineti i normalizaciji odnosa, kao i da je potrebno da prištinske i beogradske vlasti sprovode sporazume na koje su se obavezali. 

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ukazuje da postoji mnogo problema koji utiču na lošije ekonomske odnose između Srbije i Kosova, kao što su periodično postavljanje barijera koje dolaze iz najviših institucija.

Kako kaže, unapređeni ekonomski odnosi išli bi u prilog i stvarne normalizacije odnosa.

"Bilo je perioda kada su se odnosi ubrzano i uspešno unapređivali, kao i perioda kada je sve to padalo u vodu, uglavnom zbog tih barijera koje su dolazile iz najviših institucionalnog nivoa", kazala je Minić.

Govoreći o jednoj od barijera, kao što je blokada robe iz Srbije na Kosovu, Minić je kazala da građani imaju najveće gibitke jer, kako dodaje, normalno je da "zemlje koje žive u jednom regionu imaju intenzivnu trgovinu".

"Nama je glavni partner EU, odmah posle toga Cefta, imamo vrlo intenzivne trgovinske odnose sa susedima i to je nešto što je u korist domaćeg biznisa i građana. Postoje robe koje ne mogu da se transportuju na velike distance, kao što je građevinski materijal - cement, crep, to se ne izvozi u daleke zemlje, drugo imamo energiju, usluge, turizam, IT sektor, o svemu tome postoji analiza i mi pokušavamo da te teme vratimo na sto, da ljudi budu informisani i da traže rešenja", kazala je.

Kako navodi, da bi se poboljšala ekonomska saradnja pre svega je potrebna politička volja i stvaranje dobrog poslovnog okruženja.

Napominje da je bez toga jako teško unapređivati dobre ekonomske odnose.

"Po pravilu tu strada jako mnogo malih preduzeća, sitnih kompanija, porodičnih kompanija, oni su svi na gubitku, s druge strane i Srbija je stalno postavljala neke necarinske, ali barijere razne vrste - kontrole proizvoda. Imamo i s jedne i s druge strane nedostatak iskrene opredeljenosti da ti odnosi funkcionišu. S druge strane, i Srbija i Kosovo učestvuju u regiopnalnim inicijativama, Cefti, zajedničkog regionalnog tržišta, to je uslov za napredak ka EU, imamo interes da sarađujemo", navodi.

Navodeći da se u Cefti priprema odluka o zaštiti intelektualne svojine na regionalnom nivou što je, kako kaže, posebno važno za mala i srednja preduzeća, Minić ističe da s druge strane nisu rešena elementarna pitanja da roba slobodno ide i putuje po regionu, da se prave zajednički poslovi, zajedničke investicije.

Podseća i da je bilo perioda kada su privredne komore Srbije i Kosova jako dobro sarađivale.

"To je bio jedan dobar period za biznis i u Srbiji i na Kosovu", dodaje.

Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Aleksandar Pavlović ističe da glavni problemi u ekonomskoj saradnji dolaze iz oblasti politike.

"Ekonomska saradnja je bila odlična u bivšoj Jugoslaviji, postojao je jedan mali presek devedesetih, međutim ekonomija je izuzetno napredovala i Srbija je postala vrlo brzo glavni partner Kosova i 15 odsto svih transakcija i sve robe koja je dolazila na Kosovo dolazila je iz Srbije. Ekonomija ima moć da uspostavi jaku saradnju, političke barijere su te koje su napravile probleme pre svega privrednicima, a onda i potrošačima", kazao je Pavlović.

Naglašava da ljudi moraju da imaju robu i da do proizvoda moraju da stignu.

Kako kaže, saradnja između Kosova i Srbije je toliko prirodna i opravdana da donosi boljitak za obe strane.

Prema njegovim rečima, blokada srpske robe na Kosovu, kao i ukidanje platnog prometa u dinarima, drastično utiču na kvalitet života ljudi.

"Po brojkama i razmeni to su dramatične i drastične razmene koje su 15 puta manje nego što su bile. Ono što čujemo od sagovornika, što čujemo od ljudi, naših prijatelja koji žive na Kosovu to su paranoične mere koje se primenjuju da ljudi na severu Kosova ne mogu da dođu do lekova, do namirnica i onda mi govorimo, ako smo sa albanske strane da smo odmogli Srbima sa severa Kosova i da smo na taj način napravili plus za nas. To nije tako, osnovni proizvodi - brašno, šećer, ulje, to su proizvodi koje na Zapadnom Balkanu Srbija pravi i pravi ih u meri u kojoj može da ih izvozi", navodi.

Ukazuje da će upravo srpsko brašno naći i kupac u Prištini, bez obzira na njegove političke poglede, etničke tenzije ili bilo šta drugo.

"Ako kupi brašno iz Severne Makedonije ili Albanije, to je srpsko brašno koje je jednom ili dva puta prepakovano zbog ovih barijera i plati će ga 30, 40 odsto skuplje", naglašava.

Navodeći da ekonomija ne može da reši sve, ali da doprinosi svima, Pavlović kaže da nema čarobnog štapića za unapređenje saradnje.

"Ideje postoje, čak možemo reći da su jednostavne, ljudi na ulici koje pitate, pa vrhunski ekonomski eksperti, svi će reći da je slobodan protok robe i kapitala preduslov za ekonomsku saradnju koja donosi dobitak svima nama, prvo interno, a drugo kroz regionalno tržište, sporazume sa Ceftom, Otvoreni Balkan, sve su to inicijative za koje EU i strani partneri daju dosta novca, a koje služe za promovisanje saradnje, unapređenje saradnje koja na kraju krajeva treba da bude za dobrobit građana", naveo je.

Ukazuje da imaju ideje kako to uraditi, ali da u ovom trenutku "građani biraju političke predstavnike koji rade direktno suprotno njihovom interesu".

"U ovom momentu su spremni da zarad političkih poena ili ostvarivanja političkih ciljeva primenjuju ekonomske mere, to je protivno svim sporazumima koje potpisuju, oni se obavezuju sporazumima da će sprovoditi saradnju, a onda u unutarpolitičkim manipulacijama rade upravo suprotno. Nema drugog ključa nego izvršiti zajednički pritisak na političare prvo da izostave ekonomiju iz političkih trgovina i potkusurivanja i drugo da u donošenju ekonomskih odluka se oslanjaju na ekonomske eksperte koji znaju šta je dobro za poslovanje i time posredno i za građane", poručio je.

Kosovski analitičar Iljir Deda ukazao je tokom uključenja preko Zoom aplikacije da dve vlade u okviru šestorke pregovaraju o ekonomskoj integraciji i istovremeno već pregovaraju o skidanju još jedne barijere.

"To javnost ne zna jer u teskim vremenima neodgovornosti lakše je sprovoditi šovinističke politike nego zagovarati normalnost", kazao je Deda.

ističe da se ekonomska saradnja mora videti kao benefit i interes.

"Interes Kosova je da ima saradnju, barijere postoje sa obe strane, one su pogubne", navodi i kaže bi trebalo poboljšati saradnju u oblasti energetike, ali i da je na Kosovu neophodno više stranih investicija.

Ističe i da je potrebno napraviti auto-put Priština – Niš.

"Kosovo nema šta da izgubi od saradnje", kazao je.

Belgzim Kamberi iz Instituta "Musine kokalari" ističe da je važno pričati o ekonomskoj saradnji jer je u poslednje vereme izgubljeno poverenje između privrednika.

"Loši ekonomski odnosi nisu interes ni Kosova, ni Srbije. Ekonomski odnosi su u interesu građana i mi imamo sporazume koje su prihvatili predstavnici vlasti, ali se ne sprovode. U situaciji smo da je moguća normalizacija i da je potrebno omogućiti to preko ekonomskih odnosa. Vrlo je važno da verujemo da je normalizacija interes građana", kazao je.

Predsednik Kosovske alijanse biznisa (AKB) Agim Šahini navodi da tamo gde privrednici razgovaraju postoji nada da će sve biti u redu i dodaje da želi da se čuje od privrednika koje prepreke imaju i od srpske i od kosovske strane.

Navodi da su u Alijansi čiji je predsednik 13.000 članova i to Albanaca, Srba, Turaka, Bošnjaka.

"Imamo potrenu da se kreće biznis, kreće kapital, roba. Međutim, poslednjih nekoliko godina videli smo da smo imali prepreke i od srpske strane koje nisu priznale kosovska dokumenta, a i kosovske takse, a sada i barijere. Najbolje znaju trgovci šta znači kada je nešto zabranjeno. Smatram da problemi ekonomski ne postoje i svi su politički, a za njih ne treba da tražimo ko je krivac, nije ni Brisel, ni Vašington, već naši rukovodioci kojima smo mi dali glas", kazao je Šahini.

Kako dodaje, politika je problem ne samo za Srbiju i Kosovo, već za ceo Balkan.

"Mi moramo da menjamo mentalitet i da gledamo šta ćemo sutra raditi. Treba razdvojiti privredu od politike jer čim se umeša politika, privrednici gube. Smatram da su Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti odgovorni za sve događaje između Kosova i Srbije i poručio bih im da ono što su dogovorili i prihvatili sporazumima, sprovedu", kazao je Šahini.

Veruje da će Kosovo i Srbija biti kao Francuska i Nemačka, koje su ratovale, a sada imaju najbolje odnose,.

"Tako ćemo imati i mi kada neko bude gledao kroz ekonomiju da reši sve probleme koji postoje u vladama Srbije i Kosova", naveo je.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković kaže da je ekonomska saradnja Kosova i Srbije trenutno zamrznuta, ali da pokušavaju nešto da urade u tom periodu dok ne postoji ni promet roba, usluga, čak ni lekova.

"Da mi iz Srbije i iz naše južne pokrajine nešto uradimo, oformimo ekspertske timove u kojima bi bili pravi eksperti, a ne političari i koji bi mogli da daju svoj doprinos i da na taj način utičemo na politiku i jedne druge vlasti i u Beogradu i u Prištini", kazao je.

Kao glavne probleme u saradnji, Drobnjaković navodi "zatvaranje granica, protok roba, usluga i kapitala".

"Ljudi ne primaju dinarske naknade, postoje socijalne tenzije, to je stvarno nešto što nigde u svetu nije viđeno, međutim kompletna međunarodna zajednica na čelu sa SAD to prećutno podržava, kaže im 'ne', ali oni nastavljaju što ne bi smeli da nemaju prećutnog odobravanja zapadnih vele sila", kazao je.

Govoreći o regionalnim inicijativama, Drobnjaković kaže da postoje dve - Zajedničko regionalno tržište (CRM) sa Planom rasta u kojem se predviđa za Srbiju milijarda i 850 miliona i za Kosovo negde oko 850 miliona evra.

Što se tiče Otvorenog Balkana, Drobnjaković kaže da je u planu proširenje i na zemlje celog regiona - Rumuniju, Bugarsku, dok za Crnu Goru i BiH kaže da su vrlo zainteresovane.