Zaracin: Bila bi greška ako zemlje Zapadnog Balkana propuste priliku koja im se ukazuje

Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Zaracin rekao je da nemački kancelar Olaf Šolc ne traži mesto u istoriji kao neko koji je omogućio proširenje EU, već zaista veruje u budućnost regiona u Evropskoj uniji srcem, iz ubeđenja, a ne zbog neke političke koristi.

Zaracin je u podkastu nekadašnjeg šefa albanske diplomatije Ditmira Bušatija "Javni trg" kazao je da je Berlinski proces dao neke konkretne rezultate za zemlje Zapadnog Balkana, iako su često potcenjeni dodajući da postoji istorijska šansa da se konačno uvidi da taj proces može biti veoma moćan instrument u smislu doprinosa na evropskom putu zemalja regiona.

"U ovoj istorijskoj promeni koja već dolazi sa Ukrajinom i Moldavijom, proširenje se vraća na scenu kao najmoćniji spoljnopolitički instrument koji EU ima. Inače, to je očigledno u rukama Evropske komisije po proceduri, a ne po odlukama, zbog situacije u Savetu EU. Dakle, to je istorijska šansa posebno za Nemačku i zemlje Berlinskog procesa uopšte da daju još jedan podsticaj i još jedan tok ideja ovom procesu", kazao je.

Prema njegovim rečima, Brisel ne mora da se plaši Berlinskog procesa.

"Mi smo instrument za briselsku agendu i slažemo se sa ovom ulogom. To je moćan instrument i za nemačkog kancelara, ministra spoljnih poslova, koaliciju u Nemačkoj, to je za njih važan instrument", kazao je.

Na pitanje da li je odluka da se Berlinska konferencija organizuje u Tirani izraz volje da je budućnost regiona u EU, Zaracin kaže da su važniji rezultati sastanka od lokacije održavanja.

"Ideja je da se da poruka da je region ravnopravan u Berlinskom procesu. To je ideja. Moramo da se držimo političke volje, a Nemačka pokušava da ubrizga priliv političke volje i u region sa ciljem da poveća odgovor na veću političku brzinu. Za nas se ne radi samo o otvaranju poglavlja i otvaranju pregovora, posebno za Albaniju i Severnu Makedoniju. Naše opredeljenje je za snažnu političku volju i za konkretne rezultate", naglašava specijalni predstavnik nemačke vlade za zemlje Zapadnog Balkana.

Zaracin navodi da zemlje Zapadnog Balkana mogu pogrešiti ako ponovo propuste veliku priliku jer je taj region ponekad prilično dobar u tome.

"S jedne strane, imamo geopolitičku promenu koja je vratila proširenje na scenu kao politički instrument Evropske unije. S druge strane, čini se da je politika proširenja na Zapadnom Balkanu slaba kao podsticaj za unutrašnje promene. Dakle, mislim da imamo mešanu situaciju. A onda obično sledi najslabiji argument za proširenje, a to je zapravo da ljudi nisu voljni da čekaju promene koje žele. S jedne strane, kao što možda znate, region je prilično strpljiv kada su u pitanju velike unutrašnje promene politike, ali s druge strane ljudi odlaze iz regiona", naglasio je.

Bušati podvlači da danas građani Zapadnog Balkana sve više povezuju Nemačku sa talasom medicinskih sestara, studenata medicine i lekara koji odlaze, što dovodi do gubitka ljudskih potencijala u regionu.

Specijalni predstavnik nemačke vlade za zemlje Zapadnog Balkana navodi da se za odlaske ljudi treba pozabaviti politikom ekspanzije, koja treba da vrati ljudima nadu da neće napustiti zemlju da bi doneli promene.

"S jedne strane, Francuska i Nemačka u određenoj meri nisu baš pažljive prema Zapadnom Balkanu u ovom trenutku. S druge strane, to pokazuje da se reforme ne prave samo za Evropsku uniju. Sprovođenje reformi je važno za građane, da prave promene čak i kada Evropa možda nije pravi odgovor na promene. Dakle, bolje je da ne pričamo o tome ko je odgovoran za ovo jer je jasno da se migracija obrazovanih ljudi neće menjati od danas do sutra odmah, ali ljudi treba da gaje poverenje u zemlje Zapadnog Balkana, da tamo možete biti uspešni i zemlja će biti uspešna", naveo je.

Kako kaže, takođe bi trebalo da bude jasno da se kredibilitet Evropske unije zasniva na principu da ako nešto obećate, moraćete to da održite", naglašava Sarazin.