Zečević o modelima za pristupanje EU: Delimična rešenja bi mogla biti najrealniji put

Evropska unija, koja je decenijama insistirala na čvrstim i nepromenljivim kriterijumima za proširenje, sada šalje signale da je spremna na preispitivanje sopstvenih pravila, a izjave evropskih zvaničnika o novim modelima pristupanja otvorile su pitanje da li je dosadašnji sistem dostigao svoje granice i šta to znači za zemlje kandidate. Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ocenio je da dosadašnji model pokazuje ozbiljne slabosti, te naveo da bi delimična rešenja mogla biti najrealniji put, prenosi RTS.

Zečević je za RTS rekao da rasprava o novim modelima za pristupanje EU nije počela u Briselu, već da su je inicirali lideri regiona.

„Pre Marte Kos, tu raspravu su otvorili predsednik Vučić i premijer Albanije Rama predlogom da zemlje Zapadnog Balkana uđu u jedinstveno tržište i Šengen, što bi značilo punu ekonomsku integraciju i lakši život građana“, kaže Zečević.

Prema predlozima koji se sada razmatraju u Evropskoj uniji, postoje tri moguća modela proširenja – zadržavanje postojećeg sistema, njegova reforma ili uvođenje takozvanog "obrnutog" ili postepenog članstva.

Zečević smatra da dosadašnji model pokazuje ozbiljne slabosti.

„Videli smo da sadašnji sistem ne funkcioniše najbolje. Od 2013. godine nije bilo novih prijema, a čak i simboličan slučaj Crne Gore pokazuje koliko je proces usporen“, ističe direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević.

Kao najzanimljiviju opciju izdvaja koncept delimične integracije, koji podrazumeva rani pristup ključnim benefitima Evropske unije.

„To nije klasično obrnuto članstvo, već probno – da uđete u jedinstveno tržište, možda i u Šengen, da učestvujete u institucijama, ali bez prava veta. To bi omogućilo bržu integraciju i podstaklo reforme“, objašnjava Zečević.

Ipak, ovaj model nailazi na otpor unutar Unije.

„Države članice ga vide kao previše komplikovan i pravno nepoznat. Kažu da je to ‘revolucionarno’ rešenje za koje sistem nije pripremljen“, dodaje direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević.

Jedan od glavnih problema proširenja nije samo spremnost kandidata, već i nedostatak saglasnosti unutar same Evropske unije. Prema Zečevićevim rečima, u velikim državama poput Nemačke i Francuske postoji značajan otpor daljem širenju.

„U Nemačkoj je manje od polovine građana za proširenje, a u Francuskoj još manje. Istovremeno, Unija nije sprovela neophodne reforme svog sistema odlučivanja“, kaže Zečević.

Poseban izazov predstavlja pravo veta, koje sa većim brojem članica dodatno komplikuje donošenje odluka.

„Što je više država, teže je postići saglasnost. U geopolitičkim pitanjima, poput finansiranja Ukrajine, jedna zemlja može da blokira ceo proces“, objašnjava Zečević.

Dodaje da je rat u Ukrajini dodatno promenio prioritete.

„Geopolitika je sada u prvom planu. Proširenje više nije samo tehničko pitanje, već strateško – i zato je i Ukrajina u fokusu, iako je daleko od ispunjavanja kriterijuma“, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević.

U takvim okolnostima, Srbija se suočava sa sporim napretkom i stalnim pomeranjem uslova za pristupanje.

„Imamo situaciju da se kriterijumi menjaju – od pravosuđa, preko spoljne politike, do izbornih uslova. Deluje kao da se meta stalno pomera“, kaže Zečević.

Kao poseban problem ističe svakodnevne posledice nepotpune integracije.

„Stanje na granicama je apsurdno – gužve, problemi za građane i prevoznike. Da smo deo jedinstvenog tržišta i Šengena, toga ne bi bilo“, naglašava direktor Instituta za evropske studije.

Zbog toga smatra da bi delimična rešenja mogla biti najrealniji put.

„Ako već ne mogu da nas prime odmah, onda bi bar trebalo da nas čvršće integrišu. To bi olakšalo život ljudima i donelo konkretne koristi, umesto da godinama čekamo u zastoju“, zaključio je Zečević.