Žiofre: Za normalizaciju odnosa, ključno ispunjavanje obaveza, a to znači ZSO

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji istakao je danas, nakon što je predao Izveštaj o napretku Srbije premijerki Ani Brnabić, da je po pitanju poglavlja koje se tiče odnosa Srbije i Kosova, ključno ispunjavanje preuzetih obaveza, među kojima je i osnivanje Zajednice srpskih opština.

Kada je reč o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, Žiofre je rekao da je ovo bila teška godina, sa brojnim krizama, ali i sa koracima, poput Sporazuma o putu ka normaliaciji i impelemtacionog aneksa.

"Ključna stvar je implementacija odnosno sprovođenje preuzetih obaveza. To se odnosi na osnivanje ZSO, kao i obaveza koje Srbija ima“, rekao je Žiofre.

Očekujemo napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom, dodao je ambasador EU u Srbiji.

Primetan napredak u oblasti pravosuđa

Žiofre je istakao je da je u Srbiji primećen nastavak pravosudne reforme i da izveštaj ukazuje na izvestan napredak u pravosuđu.

"Videli smo zakone koji se sprovode, pet zakona, stavranje viskog zakona sustva i tužilaštva postoji u radu. Komisija beleži i napredak u zakonima koji zahtevaju promenu kulure, a to se odnosi na usvajanje podzakonskih akata u narednoj godini, treba da vidimo poruku da pravosuđe mora da bude nezavisno, a Tužilaštvo samostalno“, naveo je Žiofre.

Kada je reč o borbi protiv korupcije, o kaže da je u Srbiji primećen ograničen napredak. Govoreći o borbi protiv organizovanog kriminala naglasio je da je tu ključno da se podstakne pristup sistematske istrage konfiskacije imovine i sistematična primena pristupa "pratite novac da pronađete zločin".

Osvrnuo se i na ekonomska pitanja i podseti da se Vlada Srbije obavezala na ekonomske reforme i makroekonmsku stabilnost, te naglasio da je primećen napredak u nekoliko oblasti – fiskalni okvir, reforma državnih preduzeća, smanjnje administrativnih opterećenja i proces javno privatnih konsultacija.

"Treba pojačati napor kako bi celokupni potencijal srpske privrede mogao da se ostvari", poručio je Žiofre.

Pomenuo je i plan pomoći EU zemljama Zapdnog Balkana u vrednosti od šest milijardi evra i naglasio da su identifikovane određene oblasti koje bi mogle da posluže kako bi Srbija i Zapadni Balkan mogle da se pridruže jedinstvenom tržištu, kako bi građani osetili koristi članstva i pre nego što same zemlje postanu članice.

On je rekao da će sredstva za zemlje Zapadnog Balkana zavisiti od sprovođenja reformi, kao i da će se to odnositi i na ispunjavanje obaveza iz sporazuma između Srbije i Kosova i to od Briselskog sporazuma.

On je izjavio i da Evropska unija ne vidi napredak u spoljnoj politici Srbije.

"Stopa usklađivanja i kada je reč o restriktivnim merama Rusiji, ali i brojnim deklaracijama stagnira", rekao je Žiofre.

U osnovi svih odluka EU centralno mesto - proširenje

On je naglasio da je u osnovi svih odluka Evropske komisije da proširenje zauzima centralno mesto u politici EU, i dodao da prilika postoji i da je treba iskoristiti.

Na pitanje da li će sredstva namenjena pomoći zemljama kandidatima za Srbiju biti uslovljena napretkom u dijalogu sa Prištinom, Žiofre je odgovorio da EU očekuje da obe strane sprovedu svoje obaveze.

"Žiofre je naglasio da postoji niz obaveza koje su strane preuzele i mi očekujemo da se one sprovedu. To je način na koji ćemo gledati što se tiče ispunjavanja kriterijuma", rekao je on.

Što se tiče medijskih zakona, Žiofre je rekao da je Evropska komisija ocenila da su u Srbiji preduzeti određeni koraci kada je reč o nezavisnosti REM-a i njegovih kapaciteta da štiti medijski pluralizam.

On je naveo da je ptrebno da se sprovedu zakoni kako bi sufinansiranje bilo transparentnije i pristupačnije i da se uvedu kodifikacije štampe kako bi se poštovali etički stavovi na pravi način.