Albanija gubi radnu snagu, 67 odsto radno sposobnog stanovništva bi emigriralo

Broj Albanaca koji žive u inostranstvu procenjen je na više od 1,2 miliona u 2024. godini, što je 230.000 ljudi više nego u 2015. godini. Stopa emigracije dostigla je 31,1 odsto, a to je druga najviša stopa na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, prenosi Njuzmaks Balkans.

Emigracija, starenje stanovništva i nisko učešće u obuci smanjuju radnu snagu Albanije, dok broj slobodnih radnih mesta brzo raste.

Stanovništvo je opalo za oko 430.000 između 2011. i 2023. godine. Smanjenje od oko 14 odsto dovelo je broj stalnog stanovništva na oko 2,4 miliona, pad koji izveštaj OECD-a „Indeks politike malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu i u Turskoj 2026. – Ekonomski profil Albanije“ pripisuje kontinuiranoj emigraciji i niskoj stopi fertiliteta.

Izveštaj, koji procenjuje politike i uslove za razvoj malih i srednjih preduzeća u zemlji, ističe da pritisak na tržište rada prevazilazi broj stanovnika koji su otišli iz zemlje.

Trend će se verovatno nastaviti. Istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da bi skoro dve trećine stanovništva radnog doba (oko 67 odsto) razmotrilo emigraciju ako bi im se pružila prilika, dok je oko 13 odsto reklo da će verovatno otići u narednim godinama.

Odlasci su sve više usmereni na visokokvalifikovane radnike, što povećava pritisak na kompanije koje traže specijalizovano osoblje.

Oko 95 odsto anketiranih preduzeća pozvalo je na snažnije vladine akcije kako bi se zadržali talenti u zemlji i rešili nedostaci na tržištu rada.

Istovremeno, stanovništvo koje je ostalo u Albaniji brzo stari. Prosečna starost je porasla sa 35,5 godina u 2011. na 44,3 godine u 2024. godini.

Jedan od pet stanovnika sada ima 65 godina ili više. Samo između 2024. i 2025. godine, broj ljudi starosti 65 i više godina povećao se za više od 21.000. U istom periodu, broj mladih ljudi starosti 15-29 godina opao je za više od 18.000. Kombinacija emigracije i starenja dovela je do smanjenja stanovništva radnog doba za 18,3 odsto od 2011. godine, sužavajući bazu iz koje preduzeća mogu da regrutuju.

S druge strane, tempo prekvalifikacije radne snage ostaje nizak. Samo 1,6 odsto ljudi starosti od 25 do 64 godine učestvovalo je u obrazovanju ili obuci u 2024. godini, prenosi Njuzmaks Balkans na albanskom jeziku.

Ovo je bilo samo 12 odsto proseka Evropske unije, gde je učešće dostiglo 13,3 odsto. Razlika u odnosu na EU se povećava. Učešće u obrazovanju odraslih u Albaniji povećano je za samo 0,5 procentnih poena od 2016. godine, dok je u Evropskoj uniji indikator porastao za više od tri procentna poena u istom periodu.

Nisko učešće u obuci postaje problematičnije kako se povećava potražnja za radnicima. Albanija je registrovala više od 61.000 slobodnih radnih mesta u 2023. godini, što je povećanje od 54 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Oko 75 odsto njih bila su novootvorena radna mesta.

Povećanje broja slobodnih radnih mesta nije praćeno sličnim smanjenjem nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti ostala je na 9,4 odsto u 2024. godini, dok je dugoročna nezaposlenost iznosila 6,6 odsto, u poređenju sa 1,9 odsto u Evropskoj uniji. Industrija je činila 33,8 odsto slobodnih radnih mesta, trgovina 14,6 odsto, a smeštaj i ugostiteljske usluge 14,2 odsto.

Prema OECD-u, kombinacija velikog broja slobodnih radnih mesta i stalne nezaposlenosti sugeriše da problem nije samo nedostatak onih koji traže posao. Ona odražava strukturnu neusklađenost između veština koje poslodavci traže i onih koje su dostupne postojećoj radnoj snazi. Bez proširenja programa prekvalifikacije i obuke, posebno u sektorima koji stvaraju najviše radnih mesta, izveštaj upozorava da bi ovaj jaz mogao da se nastavi ili proširi, ograničavajući i ekonomski rast i rezultate zapošljavanja.