Albanija pojačava vojnu odbranu rezervistima

U Albaniji je stupio na snagu Zakon koji predviđa da rezervni vojni sastav čini 20 odsto aktivne snage u vojsci, odnosno da u narednih pet do šest godina dostigne broj od oko 2.100 ljudi. Svako ko ispunjava kriterijume može da postane deo rezervnog vojnog sastava Albanije, poručio je bivši načelnik Generalštaba Oružanih snaga Albanije, trenutno poslanik Socijalističke partije, Bardhilj Kolčaku, prenosi RSE.

Ministar odbrane Albanije Piro Vengu rekao je u parlamentu prilikom usvajanja Zakona 19. decembra 2024. godine, da će rezervisti koji će biti pozvani da daju svoj doprinos biti uz Oružane snage u vojnim, humanitarnim ili civilnim misijama, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

„Ova usluga će ponuditi operativnu fleksibilnost, omogućavajući brzu mobilizaciju tokom kriza ili vanrednih situacija“, rekao je Vengu.

Svrha Zakona o rezervnom sastavu

Prema zakonu, maksimalna starost za stupanje u rezervni sastav je 50 godina za vojnike/mornare, 55 godina za podoficire i 60 godina za oficire.

Trajanje službe kao rezervista je od 14 do 45 dana godišnje, ali i duže, ako je potrebna konkretnija obuka, učešće u međunarodnim operacijama ili misijama koje vode UN/Nato/EU, u humanitarnim operacijama, misijama ili u operacijama za podršku civilnoj zaštiti.

„Da bismo se suočili sa nizom izazova i poteškoća koje su u poslednje vreme sve veće, rezervni sastav vojnog roka mora se smatrati vrednim i dragocenim delom naših Oružanih snaga. Oni će igrati važnu, praktičnu i konkretnu ulogu u suočavanju sa izazovima svake prirode i vrste“, navodi se u izveštaju uz zakon.

Bivši načelnik Generalštaba Oružanih snaga Albanije, trenutno poslanik Socijalističke partije, Bardhilj Kolčaku, kaže za RSE da je zakon neophodan u novoj svetskoj bezbednosnoj situaciji.

„Svrha zakona je da poveća vojnu snagu, vojnu komponentu, u suočavanju sa bezbednosnim izazovima i pretnjama, ne samo za Albaniju, već i za region i Severnoatlantsku alijansu“, kaže Kolčaku.

On objašnjava da je, u suštini, reč o dobrovoljnoj službi u kojoj može da učestvuje svaki građanin Albanije koji ispunjava kriterijume.

Ali, iako je takav, ima određene obaveze, pa čak i definiše administrativne i krivične mere ako se pojedinac koji je potpisao ugovor ne odazove pozivu da se pojavi kada vojsci zatreba njegov doprinos.

„Vojna lica koja su u trenutku stupanja na snagu ovog zakona ušla u rezervni sastav prema kriterijumima utvrđenim Zakonom o vojnoj karijeri u Vojsci, kao i civilni državljani koji ispunjavaju kriterijume za prijem u vojnu službu, služe u rezervnom sastavu, regrutuju se putem konkursne procedure i potpisuju odgovarajući ugovor o služenju vojnog roka u rezervnom sastavu, u trajanju od najmanje dve godine, sa pravom na produženje“, objašnjava Kolčaku.

Pohvale i rezerve

Albanski stručnjak za bezbednost i odbranu Redon Ćirijazi kaže da je zakon dodatna vrednost za albanske oružane snage i da je u skladu sa strateškim ciljevima zemlje da se poveća interoperabilnost i vojne odbrambene sposobnosti.

Dodaje da bi to mogao biti i politički pokret.

„To bi mogao biti i politički pokret. Rezervne snage bi nam omogućile da u brojnosti demonstriramo vojnu snagu koja je veća od nas, da ispuni kriterijume Natoa“, rekao je on.

On takođe sa zabrinutošću gleda na maksimalnu starosnu granicu za različite kategorije rezervista.

„Radimo sa ljudima od 55-60 godina. Zbog toga mislim da imamo posla sa nešto starijim osobama. Sposobnost da se bude operativan je malo teška zbog starosti“, kaže Ćirijazi.

Socijalistički poslanik Kolčaku misli drugačije.

„Kriterijumi su specifični za svaku funkciju. Na primer, ako je potreban specijalista kontrole letenja u okviru Nato vežbe, biće pozvan specijalista civilne vazdušne službe, ili u drugom slučaju lekar, informatičar itd. U ovim slučajevima godine nisu prepreka, jer je reč o ljudima sa vrednim iskustvom“, rekao je on.

Međutim, stručnjak Ćirijazi kaže da je razlog za zabrinutost i činjenica da će rezervisti imati pravo da učestvuju u međunarodnim misijama.

„Kada jedinice treniraju zajedno, kada su u pitanju misije kao u Iraku ili Avganistanu, kažem da bi njihovo uvođenje u jedinice narušilo integritet jedinice. Ako niste stalno obučeni, to utiče na izgled jedinice“, kaže on i izražava nadu da će ova pitanja biti regulisana posebnim zakonskim aktima.

Šta misle građani?

„Super je što je odobreno, potrebno je našoj zemlji, trebalo je ranije da se odobri“, kaže za Radio Slobodna Evropa 78-godišnji Riza Proko, koji je odslužio dve godine obaveznog vojnog roka u vreme komunističke diktature.

„Želimo i nadamo se miru, a ne ratu, ali mere nikada nisu preterane. Ako mi sami ne branimo svoju zemlju, ko će nas braniti?", kazao je građanin Albanije.

Za bivšeg vojnika Petrita Malićija trebalo je više da se uradi pre zakona da bi se vojne baze i infrastruktura stavili u funkciju.

„I sam sam bio vojnik, završio sam školu. Ali danas su, nažalost, uništene neke veoma dobre strukture koje smo imali“, kaže on.

„Italija, Srbija, Grčka, u poređenju sa nama, imaju jače vojske. Imamo mnogo generala, ali nemamo vojnika. Rezervisti mogu služiti u elementarnim nepogodama, ali u ratnim situacijama... Gde će ovi ljudi da treniraju?“.

Da li treba vratiti obavezni vojni rok?

Otkako je Rusija započela svoju punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Albanija je više puta govorila o potrebi da se obnovi obavezna vojna služba, koja je ukinuta 2010. godine, nakon što je godinu dana kasnije ušla u Nato.

Bivši načelnik Generalštaba Oružanih snaga Kolčaku kaže da se oni koji su završili ovu službu lakše primaju u rezerviste, dok drugi moraju da prođu testiranje i obuku.

On dodaje da se o ovom pitanju razgovaralo u krugovima odlučivanja, ali da još nema ništa konkretno.

„Kada je kompletno stanovništvo obučeno, bolje je kada su pretnje i opasnosti velikih razmera... Ideja o [prinudnom stažu] kruži, nema odlučivanja, biće u proceni pretnji, izazovi, potrebe...“, kaže Kolčaku, dodajući da je kao bivši vojnik za.

Ćirijazi, koji je služio osam godina u Oružanim snagama, kaže da se zalaže za ponovno uvođenje obavezne vojne službe.

„Mislim da bi mnogi mladi odgovorili pozitivno. Ne da vratim vojsku na način na koji je bila pre dve godine, već na nekoliko meseci“, kaže on.

Čak i građani za RSE kažu da se zalažu za povratak ove usluge, iako im je to malo teško.

„Naravno da je dobro imati disciplinu, pripremu. Ali obavezno služenje vojnog roka je teško sprovesti, jer omladina odlazi“, kaže 78-godišnji Riza Proko.

„Povratak vojske bi dobro došao, ali gde bi služili? Nemamo pešadijske, artiljerijske i sl. jedinice. Hajde da ih obnovimo jednom zauvek, a onda...“, kaže Petrit Maljići.

Aktivni sastav Vojske Albanije čini 8.500 pripadnika, dok se kod rezervista očekuje povećanje za oko 2.100.

Ministarstvo odbrane Albanije godinama poziva mlade ljude da postanu deo Oružanih snaga.

Vlada je takođe odobrila dodatna sredstva za zaposlene u sektoru odbrane. Dodatak na platu ide do 700 evra.

Od Albanije se takođe očekuje da oživi staru vojnu industriju.

Prema rečima nadležnih, ideja je nastala kao potreba nakon geopolitičkih promena.

U Strategiji nacionalne bezbednosti se navodi da ona ima za cilj modernizaciju Oružanih snaga kako bi odgovorila na nove bezbednosne izazove.

U julu prošle godine Evropski savet je odobrio paket pomoći od 13 miliona evra za podršku albanskoj vojsci.