Binjaku: Mentalno zdravlje u Albaniji zapostavljeno, samoubistva poprimaju zabrinjavajuće razmere

Stručnjakinja za sociologiju i predavačica na Univerzitetu u Tirani Entela Binjaku upozorava da fenomen samoubistva u Albaniji poprima zabrinjavajuće razmere, ali da država i dalje pridaje premalo značaja mentalnom zdravlju.

„Fenomen samoubistva je prilično zabrinjavajući, ne samo zbog tragičnog čina, već i zbog uzroka koji dovode do toga i koji moraju da se rešavaju“, navela je Binjaku za Kosovo onlajn.

Ona je istakla da ovaj problem obuhvata različite društvene i starosne grupe.

„Zabrinutost je još veća jer ovaj čin preduzimaju i mladi i stariji ljudi, i oni koji žive na selu i u gradu, zaposleni ili nezaposleni, ljudi različitih uzrasta, počev od puberteta. Samoubistvo čine i stariji ljudi, posebno oni koji su imali aktivan društveni život i koji su bili korisni društvu, ali koji se iznenada u određenom trenutku osećaju usamljeno, napušteno, neshvaćeno i bez podrške“, istakla je ona.

Prema njenim rečima, i statistika pokazuje zabrinjavajući trend.

„Vidimo da se broj samoubistava u Albaniji povećava iz godine u godinu. Situacija je ozbiljna jer svake godine imamo oko 200 ljudi koji počine ovaj čin. Poseban porast primećuje se kod dece u pubertetu, što je povezano s fiziološkim i hormonskim promenama, kao i impulsivnošću karakterističnom za taj period“, navela je Binjaku.

Dodala je da se depresija često potcenjuje kao uzrok.

„U životnim pričama ljudi koji okončaju svoj život, depresiju možemo objasniti kao nedostatak razumevanja i pažnje društva. Ovakvo ponašanje pogoršava njihovo stanje do te mere da pojedinac u određenom trenutku može izvršiti samoubistvo“, kaže ona i dodaje da postoje i samoubistva koja imaju dužu istoriju i ne dešavaju se kao čin trenutka.

Binjaku smatra da Albanija mora da pruži veću institucionalnu podršku mentalnom zdravlju.

„Naše društvo pridaje malo značaja kvalitetu života. Kvalitet života za naše ljude je uglavnom povezan sa zaposlenjem, obrazovanjem i ekonomskom dobrobiti, ali to se ne prevodi nužno u mentalno i duhovno blagostanje. Drugo, mislim da se ovaj nedostatak uvažavanja mentalnog zdravlja od strane našeg društva javlja zato što je ono i dalje talac mnogih predrasuda prema ljudima koji pate od problema mentalnog zdravlja“, navodi naša sagovornica.​​​

Ističe da psihološke usluge postoje, ali su finansijski skupe, posebno kada treba plaćati višestruke seanse lečenja.

Iz tog razloga, navodi, dužnost javnih institucija, posebno zdravstvenih ustanova, je da u svoje pakete usluga uključe i psihološku podršku.

„Država treba da ponudi građanima konsultacije ili druge psihološke usluge u okviru osnovnih paketa zdravstvenih usluga, a da troškovi budu pokriveni onoliko dugo koliko je to potrebno pacijentima. Ljudi su svakog dana sve više svesniji važnosti ovih sesija i savetovanja, ali ih ekonomska situacija navodi da od njih odustanu“, zaključila je Binjaku.