Ciko: Cene prehrambenih proizvoda u Albaniji veće nego u zemljama EU

Prema istraživanju koje je sproveo ekonomista Iljir Ciko, profesor na Kanadskom Univerzitetu u Tirani, proizvodi pojedinih evropskih prehrambenih brendova u Albaniji se prodaju skoro dva puta skuplje nego u zemljama EU.

Ciko je uporedio cene 150 proizvoda široke potrošnje, nasumično odabranih koje Albanija uvozi. Studija pokazuje da je prosečna cena proizvoda, koje na albanskom trzištu prodaju tri evropske kompanije, viša za 79,7 odsto od prosečne cene istih proizvoda, prodatih u isto vreme i od istih kompanija na trzištima EU.

Najveća razlika, prema istraživanju, odnosi se na hranu za bebe, 147 i 107 odsto, što je duplo više od cene u EU. Najniža razlika je u kategorijama proizvoda nameštaja, od 56 odsto.

“Naš izveštaj upoređuje cene proizvoda koje pojedine evropske kompanije prodaju u Albaniji, sa cenama istih proizvoda koje prodaju u Evropskoj Uniji. Velike evropske kompanije imaju lance supermarketa u Albaniji, gde svaki Albanac kupuje šta mu treba i vidljivo je da je razlika ogromna. Cene u EU su mnogo jeftinije nego ovde. Mogu da budu dva-tri puta jeftiniji nego ovde. Ovo je jedan od glavnih nalaza našeg izvestaja", rekao je Ciko.

Prema njegovim rečima postoji mnogo kompleksnih razloga za tu situaciju.

"Reč je o kompanijama koje posluju u Evropi, u regionu i kod nas. Trebalo bi da se uradi detaljno istraživanje o tome zašto se to dešava i da se pronađu načini da se takva situacija promeni. To i ja tražim, kako da popravimo situaciju ovde, jer ona utiče na budžet svih albanskih porodica. U svojoj studiji naglašavam da su velike kompanije koje rade u Albaniji gotovo u monopolskoj situaciji, zbog situacije koju su stvorili na trzištu. Konkurencija je na trzištu ograničena, sa malo distributera. Svaki distributer ili kompanija plasira proizvode koje samo oni imaju. Takođe, domaća proizvodnja je mala, pa nema šanse da konkuriše robi iz uvoza. Treba naglasiti da nedostaje odgovarajuća kontrola državnih institucija prema ovim preduzećima, da ne kažem da to uopšte ne postoji", smatra Ciko.

Za Klodija Ljeku, iz pokreta "Zajedno“ ovakva situacija je paradoksalna jer, kako navodi, prema skoro svim međunarodnim izveštajima Albanija ima najniže prosečne plate i penzije u Evropi, dok zauzima jedno od prvih mesta po rastu cena i po troškovima života. 

"Oko 42 odsto ukupnih prihoda srednja klasa troši na hranu. Ovo je najviši nivo u poređenju sa zemljama regiona. Prema našim podacima, u Srbiji je ovaj nivo 24 odsto, u Makedoniji 27 odsto. U Albaniji trošimo 42 odsto, deset odsto prihoda je za struju, oko 25 odsto prihoda ide na plaćanje stanarine ili rate kredita. To znači da se oko 80 odsto prihoda Albanaca troši na najosnovnije životne potrebe poput hrane, struje, vode i stanovanja. Prema jednoj studiji, oko 60 odsto albanskih porodica nema ušteđevinu. To donosi veliku neizvesnost i iseljavanje građana. Ovih 60 odsto ne uključuje samo radničku klasu koja ima najniže prihode, već i srednju", poručio je Ljeka.

Postoji mnogo razloga za takvu situaciju, dodaje on.

"Prvi je pad domaće proizvodnje. Drugi razlog je što se privreda u Albaniji sve više pretvara u privredu u kojoj dominiraju monopoli, oligopoli, karteli, koji cene određuju proizvoljno i zloupotrebljavajuće", rekao je Ljeka.

Stručnjaci u Albaniji navode da je nelojana konlurencija u poljoprivredi takođe dovela da povećanja cena, ali i ekspanizija stranih turista koji kupuju nekretnine u zemlji.