Đokutaj: Više od polovine stanovništva Albanije sebe smatra siromašnim

Albanija se suočava sa jednim od najviših nivoa siromaštva u regionu i Evropi, dok se više od polovine građana subjektivno oseća siromašno, upozorava za Kosovo onlajn Eduard Đokutaj, stručnjak za ekonomiju i zapošljavanje, predsednik i fiskalni analitičar kompanije Altaks.

Prema rečima Đokutaja, Albanija beleži zabrinjavajuće visoke pokazatelje siromaštva u poređenju sa drugim evropskim zemljama.

 „Prema najnovijim podacima koji mere granicu siromaštva, Albanija ima između 41 i 46 procenata svog stanovništva u ovoj situaciji, što je jedan od najviših nivoa u regionu, ali i u Evropi. Naravno, ovaj nivo je mnogo viši od onoga što se smatra ‘apsolutnim siromaštvom’, u kome se nalazi oko 20 procenata stanovništva“, navodi on.

Ističe da je poseban problem visok nivo percepcije siromaštva među građanima.

 „Ono što razlikuje Albaniju jeste to što je ovde nivo percepcije stanovništva koje sebe smatra siromašnim viši i dostiže i do 55 procenata stanovništva. Dakle, to znači da se oko milion stanovnika u našoj zemlji oseća uskraćeno za tih sedam osnovnih usluga ili proizvoda koje bi trebalo da imaju“, kaže naš sagovornik.

Dodaje da je situacija u regionu na sličnom nivou.

„U regionu, Crna Gora ima nivo onoga što se naziva prag siromaštva, oko 34 procenta. Takođe, Kosovo i Bosna i Hercegovina su na sličnim nivoima. Srbija i Makedonija imaju prag siromaštva oko 30-32 procenta. Ovo takođe uključuje percepciju stanovništva da se zbog društvene nestabilnosti ekonomska situacija za porodicu može pogoršati”, ukazuje stručnjak iz Tirane.

Govoreći o uzrocima ovakvog stanja, Đokutaj naglašava način na koji je izgrađena ekonomija u zemlji i tržište rada.

„Najuticajniji faktori imaju veze sa načinom na koji je izgrađena ekonomija, što građanima ne daje pravilan pristup ni putem tržišta rada, ni putem neformalnog zapošljavanja. Onaj deo stanovništva koji ima neformalno zapošljavanje ima nestabilne ili niske prihode, a to utiče na sposobnost suočavanja sa svakodnevnim životom.  Ova tendencija se posebno povećala poslednjih godina“, ističe Đokutaj.

Objašnjava da su razlike između urbanih i ruralnih sredina dodatni faktor koji produbljuje siromaštvo.

 „Seljani su više pogođeni, zbog manjeg pristupa proizvodima i uslugama, i zbog načina na koji je naša ekonomija sastavljena, koja je više koncentrisana oko glavnog grada i drugih velikih gradova. To negativno utiče na raspodelu prihoda među različitim segmentima stanovništva.  Još jedan faktor je samo tržište koje ne stimuliše celokupnu radnu snagu. Deo radne snage koji je ovde ostao, nema mogućnost da se zaposli u onim sektorima tržišta koji im pružaju dovoljan prihod za dostojanstven život. Dobar deo porodičnih troškova u Albaniji odlazi na hranu i na osnovne proizvode ili usluge za život“, kaže on.

Na kraju, ocenjuje da dosadašnje mere države nisu bile usmerene na dugoročna rešenja.

„Državne politike do sada su uglavnom bile politike smanjenja trenutnih tenzija u društvu, reaktivne ili kratkoročne politike, ali ne i održive politike koje bi mogle dati takav podsticaj ekonomiji da ne bi bilo trenutnih poboljšanja, već dugoročnih poboljšanja. Ova politika bi uticala na prihode porodica uopšte, a posebno pojedinaca, smanjenjem tendencije da mladi ljudi napuštaju zemlju, kao jedino moguće rešenje“, zaključuje Đokutaj.