Đokutaj: U regionu veliki problem neusklađenosti obrazovanja sa onim što zahteva tržište

Ekonomski stručnjak iz Tirane Eduard Đokutaj kaže za Kosovo onlajn da je problem odliva mozgova, ali i radnika za osnovne usluge, zajednički za Albaniju, Kosovo i Srbiju, s tim što Albanija ima veliki odliv i mozgova i srednjih profesija, za Srbiju je veća briga odliv mozgova nego radne snage srednjeg nivoa, dok sa Kosova odlaze sve kategorije.

Sa Kosova, prema rečima Đokutaja, odlaze i visokokvalifikovani poput inženjera, IT stručnjaka ili lekara, kao i tehničari srednjeg nivoa, električari, vodoinstalateri.

Kao veliki problem u regionu on izdvaja neusklađenost obrazovanja sa onim što zahteva tržište. 

„To je najočiglednije u Albaniji, gde naše stručne škole ne pružaju praktična znanja za stvaranje pravih profesionalaca. Naše škole ne nude specijalizaciju u profesijama gde je to privredi najpotrebnije. Naša privreda se zasniva na uslugama, građevinarstvu i poljoprivrednim proizvodima, a škole ne nude takvu specijalizaciju i to primorava većinu ljudi da odu zbog viših plata, bilo zbog sigurnosti i većeg kvaliteta života, ili da grade karijeru u inostranstvu, nešto što Albanija ne nudi“, ističe Đokutaj. 

Isto se, dodaje, dešava i sa drugima - Kosovom, Srbijom, Crnom Gorom, ali oni imaju takve specifičnosti da imaju manji odlazak kvalifikovane radne snage, odnosno visokog nivoa, i imaju manju potrebu da uvoze takve zaposlene iz inostranstva. 

Osim procesa izvoza radne snage, kako ukazuje, odvija se i njen uvoz, prema zahtevima tržišta rada. 

„Generalno, Albanija uvozi radnike za osnovne usluge, uglavnom u turističkoj industriji, građevinarstvu i drugim uslugama, uključujući poljoprivredu. Manji je uvoz stručnjaka visokog nivoa, i sa visokim platama iako je vlada preduzela fiskalne podsticajne mere u vezi sa onima koji se nazivaju 'digitalnim nomadima', kako bi ponudila mogućnost zaposlenja na daljinu u tehnološkom sektoru“, navodi Đokutaj. 

Srbija, kako kaže, nudi visokokvalitetne stručne poslove, za inženjere, za građevinske projekte, IT stručnjake, odnosno, informacione tehnologije, stručnjake u industriji, a manje za popunjavanje osnovnih poslova. 

„Kosovo nema ovu mogućnost, jer plate tamo nisu atraktivne, ali ima tendenciju da zapošljava zaposlene iz inostranstva u onim procesima koji su više povezani sa digitalizacijom i srednjim zanimanjima“, kaže naš sagovornik.

Kada je reč o nezaposlenosti, on navodi da se procenjuje da je Albanija imala najnižu nezaposlenost u regionu u četvrtom kvartalu 2025. godine sa 8,3 odsto, što je, kaže, i posledica ekonomskog rasta, ali više posledica smanjenja broja stanovnika, što je dovelo do toga da potražnja na tržištu rada nije zadovoljena. 

„Istovremeno, Kosovo je, prema najnovijoj zvaničnoj statistici, palo na oko 14 odsto sa 20 od pre nekoliko godina. Ovo se dogodilo zato što je ekonomija imala veću potražnju, ali najveći problem na Kosovu je nedostatak aktivacije mlade radne snage. Kosovo i dalje drži rekord po mladom stanovništvu. Srbija ima nižu stopu nezaposlenosti, sa oko 9 odsto i ima drugačiji pristup. Tržište u Srbiji nudi više, u poređenju sa Albanijom ili Kosovom, dok prioritet ostaje kako će integrisati svoju ekonomiju u 'lance' evropske industrije i sa zemljama sa kojima ima ekonomske veze. Nivo nezaposlenosti je povezan sa načinom na koji svaka zemlja razvija svoju ekonomiju, ali i svoje tržište rada“, ukazuje ovaj ekonomski stručnjak.

Hitne mere koje vlade treba da preduzmu, posebno u slučaju Albanije, ali i Kosova, prema njegovoj oceni, su fiskalne podsticajne politike za one kategorije koje se teško integrišu na tržište rada. 

„Glavne kategorije su mladi ljudi, koji imaju nisko učešće na tržištu, a tržište ne zadovoljava adekvatno njihove potrebe, žene koje imaju manje mogućnosti za zapošljavanje, ali i niže plate nego muškarci. Politike podsticaja trebalo bi da pomognu onim kategorijama stanovništva koje treba zadržati u zemlji, a razmatraju razloge za emigraciju. Već znamo koji su razlozi za emigraciju, tako da takve politike možemo primeniti da bismo pomogli mladim porodicama koje su kategorija stanovništva koja odlazi više nego ranije, ali i da bismo pomogli povećanju produktivnosti u privredi“, predlaže on. 

Povećanje produktivnosti, kako zaključuje, ne obezbeđuje se kratkoročnim merama, već stvaranjem dugoročnih, smelih politika za povećanje izvoza. 

„Radna snaga mora biti kvalifikovana, i ne smemo se oslanjati samo na sektor usluga, već na proizvodnju u onim sektorima koji su konkurentniji na međunarodnom tržištu“, naglašava Đokutaj.