Janevska: U nekim sektorima radna snaga dugo nedostaje, u drugima prekomerna zaposlenost

Savetnik za obrazovanje u kabinetu predsednika Privredne komore Severne Makedonije Nataša Janevska kaže da prema zvaničnim statističkim podacima Državnog zavoda za statistiku ova zemlja beleži pozitivan trend na tržištu rada, odnosno da poslednjih godina stopa nezaposlenosti opada. U poređenju sa 2020. godinom, kada je bila 16 odsto, u poslednje dve godine se smanjuje i sada iznosi 11,5 odsto.

To je postignuto, kako Janevska objašnjava za Kosovo onlajn, aktivnim politikama vlade i merama koje sprovodi, tako što se na osnovu prikupljenih informacija iz različitih institucija, sprovode obuke za tražena zanimanja za nezaposlene. 

Drugo što doprinosi ovom trendu je, kaže, dualno obrazovanje koje je inicirala Privredna komora i koje je primenjeno u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja.

„Već imamo prvu generaciju koja se odmah posle završetka školovanja zaposlila u kompanijama u skladu sa njihovim potrebama“, ističe Janevska.

Treći aspekat koji navodi je odliv kadra iz države.

„Iako beleži pozitivan trend, ipak treba da kažemo da nam tržište rada nije stabilno, zato što je veliki deo radno sposobnog stanovništva neaktivan. Sa druge strane, imamo strukturnu nezaposlenost što znači da imamo neusklađenost ponude i potražnje, odnosno ono što se nudi ne odgovara potrebama. Nedostaju veštine potrebne za sprovođenje određenih radnih procesa“, ukazuje naša sagovornica. 

U nekim sektorima je trend da dugo vremena nedostaje radna snaga, kao što je građevinarstvo ili ugostiteljstvo, turizam i prehrambena industrija. 

„Negde imate prekomernu zaposlenost. Ako govorimo i o javnoj administraciji gde bi možda veliki deo javne administracije polako trebalo da se smanjuje na račun radne snage koja je potrebna biznis sektoru“, ocenjuje ona.

Janevska kaže da je odliv radne snage godinama unazad postao globalni trend koji se vidi i kao karakteristika u našem regionu. 

„Kada je reč o odlivu radne snage više ne govorimo samo o razlozima finansijske prirode, već i o tome što mladi sada žele kvalitetniji život, viši životni standard, bolje uslove za rad koje dobijaju u evropskim zemljama“, ističe.  

Sa druge strane, kada je reč o tome kakav kadar napušta Severnu Makedoniju ona navodi da su to i oni sa niskim i sa visokoobrazovnim kvalifikacijama. 

„Sa svakom vrstom kvalifikacija mladi napuštaju našu zemlju. Najčešće su to iz sektora ugostiteljstva i turizma, konobari, kuvari, jer su u evropskim zemljama više plaćeni, iz građevinarstva, mašinstva, bravari zavarivači, zidari, vodoinstalateri koji su potrebni u EU. Odlaze i iz uslužnih delatnosti, iz prehrambene industrije oni koji su mašinisti, vozači jer su potrebni za transportna preduzeća“, nabraja.

Na drugoj strani, kako dodaje, u Severnu Makedoniju od stranaca najčešće dolaze radnici iz Turske, Nepala, Indije, sa Filipina.

„Međutim imamo i radnu snagu koja dolazi i sa Kosova, iz Albanije i iz Srbije. I najčešće, nažalost, veliki deo naše radne snage koja odlazi su visokoobrazovni kadrovi, sa visokoobrazovnim kvalifikacijama, a u našu zemlju dolaze sa niskim kvalifikacijama, odnosno sa niskim nivoom kvalifikacija, najčešće u delu građevinarstva, ugostiteljstva i turizma, kao što su uslužne delatnosti, prehrambena industrija. Ono što nam odlazi, nazad se vraća ovde preko uvoza radne snage“, objašnjava Janevska.

U određenim sektorima, kako kaže, radna snaga nedostaje iz različitih razloga. 

„U građevinarstvu dugo vremena nemate građevinskog tehničara, od kvalifikacija sa nižim nivoom. Nemamo iz dela ugostiteljstva to su konobari, kuvari, nemamo iz dela mašinstva kao što su bravari, zavarivači, operateri na CNC mašinama koji su veoma traženi, prehrambeni tehničari, zidari, vodoinstalateri, znači pretežno iz zanatskih delatnosti, ali nedostaje i visoko kvalifikovan kadar kao što su IT inženjeri, određena grupa drugog tipa inženjera“, navodi. 

Veštačka inteligencija je, ističe, indirektno već donela neke promene na tržištu radne snage. Kako objašnjava, nametnula se potreba da ljudi moraju da imaju digitalne veštine, a što je nametnulo potrebu da obrazovni sistem napravi promene, kako bi učenici koji završavaju osnovno i srednje obrazovanje već imali digitalne veštine i bili spremni za tržište rada. 

„Možemo da kažemo da neće biti otpuštanja ili neiskorišćenosti određenih profesija, ali mora se ići na prekvalifikaciju i dokvalifikaciju zaposlenih upravo za ovakve digitalne veštine. Zato što veštačkoj inteligenciji ne smemo da dozvolimo da ona vodi, već mi treba da je koristimo kao alat koji može da pomogne u životu. Nametnule su se na sreću veštačke inteligencije nove profesije kao što su analitičari podataka, IT inženjeri koji su veoma potrebni, ali to je nametnulo digitalizaciju i u samim procesima određenih administrativnih usluga i već ljudi koji će se zapošljavati u tim profesijama, u tim zanimanjima moraće da poseduju ove digitalne veštine ako žele da opstanu na tržištu rada“, ukazuje Janevska.