Delovska: Nedostatak kvalifikovanih radnika najveći problem makedonskih poslodavaca

Rukovoditelj Odeljenja za istraživanje i analizu tržišta rada u Agenciji za zapošljavanje Severne Makedonije Biljana Delovska kaže da zvanični podaci Agencije za statistiku pokazuju da je nezaposlenost opala poslednjih godina, ali je i dalje visoka u poređenju sa zemljama EU. Za Kosovo onlajn ukazuje i na jaz između ponude i tražnje, jer poslodavci sve više izražavaju zabrinutost zbog poteškoća u pronalaženju kvalifikovanih radnika.

U drugom kvartalu 2024. godine ona iznosi 12,5 odsto, odnosno na evidenciji Agencije za zapošljavanje registrovano je 99.142 nezaposlenih lica.

Što se tiče starosne strukture, 18 odsto njih su mlađi od 29 godina, a po 41 odsto su grupe starosti od 30 do 49 godina, odnosno 50 i više godina.

Po obrazovnoj strukturi, objašnjava, skoro 61 odsto njih je bez obrazovanja i sa osnovnom školom, što otežava zapošljavanje.

Sa višom i visokom stručnom spremom registrovano je 7,6 odsto nezaposlenih. Među njima je 530 magistara nauka i 18 doktora nauka.

Prema polu, 52,3 odsto su žene, a 47,7 odsto muškarci.

Dolevska navodi da svaka mlada osoba očekuje da će mu nakon završenog formalnog obrazovanja (srednjeg ili višeg) diploma doneti brže zaposlenje, ali upozorava da dinamičan razvoj tržišta rada, nove tehničko-tehnološke promene stvaraju poslove koji zahtevaju znanja i veštine koje se ne mogu uvek steći u procesu formalnog obrazovanja.

“Poslodavci često traže radnike koji, pored diplome o završenom obrazovanju, treba da poseduju i niz sertifikata o stečenim znanjima i veštinama van procesa formalnog obrazovanja. Otuda je za uspešnu integraciju mladih na tržište rada neophodno povezivanje formalnog i neformalnog obrazovanja”, navodi ona.

Dodaje da mladi teže da se zaposle u određenim segmentima IT industrije, ali i u ugostiteljstvu i trgovini.

“U našoj zemlji gotovo da nema IKT kadra koji nije angažovan. Interesovanje mladih za rad u pojedinim segmentima IKT industrije je veoma veliko, a jedan od razloga su nesumnjivo uslovi koje nude IKT kompanije - karijerno napredovanje, dobro plaćeni poslovi, ulaganje u njihovu nadogradnju kroz finansiranje, dodatne obuke i sertifikacije, što dodatno povećava njihovu konkurentnost na tržištu rada”, objašnjava ona.

Ocenjuje da je problem nezaposlenosti u Severnoj Makedoniji prilično složen i determinisan sa više faktora, jer uprkos činjenici da je u avgustu 2024. u Agenciji za zapošljavanje registrovano 99.142 aktivnih tražilaca posla, poslodavci sve više izražavaju zabrinutost zbog poteškoća u pronalaženju kvalifikovanih radnika.

“Jedan od razloga je nedostatak radnika sa odgovarajućim obrazovanjem i kvalifikacijama. Naime, 61 odsto registrovanih tražilaca posla nema obrazovanje ili ima završeno osnovno obrazovanje. Većina njih ne poseduje nikakva znanja i veštine za obavljanje konkretnih radnih zadataka, odnosno oni su bez ikakvog zanimanja. S druge strane, veliki broj njih su korisnici socijalne novčane pomoći, a Zakon o socijalnoj zaštiti ih obavezuje da se prijave u Agenciji za zapošljavanje kao aktivni tražioci posla”, objašnjava naša sagovornica.

Dodaje da se poslodavci susreću i sa drugim poteškoćama kao što su nedostatak praktičnih znanja i veština u određenom zanimanju, nedostatak osnovnih ili naprednih veština rada na računaru, nedostatak znanja stranih jezika…

“Ali želim da napomenem da je vrlo često i plata koju nude poslodavci razlog slabog interesovanja za popunjavanje određenih radnih mesta. Ovo su uglavnom razlozi za jaz između ponude i tražnje radne snage, pa je uloga Agencije za zapošljavanje ključna i njene aktivnosti su usmerene na uspešnije povezivanje ponude i tražnje radne snage”, kaže Dolevska.

U cilju smanjenja nezaposlenosti, Agencije za zapošljavanje sprovodi veliki broj aktivnih programa, mera i usluga u okviru godišnjih operativnih planova.

Programi i mere zapošljavanja obezbeđuju, sa jedne strane, otvaranje novih radnih mesta (kao što su Program samozapošljavanja, Program podrške otvaranju novih radnih mesta – subvencionisano zapošljavanje, zapošljavanje i rast prvih entiteta, podrška zapošljavanju osoba sa invaliditetom). S druge strane, omogućavaju povećanje zapošljavanja nezaposlenih lica kroz podizanje njihovog znanja i vještina.

“Izdvojila bih obuku na radnom mestu za konkretnog poslodavca, obuku za zanimanja tražena na tržištu rada, obuku za stručne kvalifikacije prema zahtevima poslodavaca, obuku za napredne IT veštine i drugo”, kaže ona.

Dodaje da se iz godine u godinu sve više sredstava izdvaja za realizaciju aktivnih programa i mera za zapošljavanje i usluge na tržištu rada, a time sve više građana dobija priliku da se uključi na tržište rada.

“Istovremeno, poseban fokus je na inkluziji mladih, kako bi se sprečio odliv mlade radne snage u inostranstvo i stvorili uslovi da naši studenti koji studiraju u inostranstvu svoja znanja praktično primenjuju u ovoj zemlji”, kaže Dolevska.