Dr Nikolov o švercu citostatika na Kosovo: Mrlja na ceo zdravstveni sistem Severne Makedonije

Vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Skoplju i lekar na Klinici za nefrologiju Igor Nikolov ocenio je da zdravstveni skandal sa švercom citostatika na Kosovo, koji potresa Severnu Makedoniju, treba što pre rasvetliti, kako mrlja ne bi pala na ceo zdravstveni sistem u toj zemlji.

Klinika za onkologiju Univerzitetskog kliničkog centra "Majka Tereza" u Skoplju našla se u središtu skandala zbog tvrdnji da je osoblje te bolnice pacijentima davalo citostatike razblažene fiziološkim rastvorom, a da su citostatici preprodavani i završavali na Kosovu. Osnovno javno tužilaštvo u Skoplju i Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije pre nekoliko dana pokrenuli su zbog toga predistražni postupak. Nikolov, koji je i aktuelni predsednik zdravstvenog komiteta VMRO - DPMNE, zapitao se i zašto je trebalo toliko vremena za reakciju.

"Nažalost ova nefunkcionalnost institucija i sistema baca mrlja na zdravstveni sistem. Zdravstveni sistem čine zdravstveni radnici za koje ne možemo da generalizujemo da su svi u istom košu sa onim što se dešava i najavljuje jer ako generalizujemo bacamo mrlju na ceo zdravstveni sistem, a ceo zdravstveni sistem nije deo od ove situacije koje institucije ne uspevaju da reše. Nesprovođenje rešenja ili nepružanje prave istrage stvara još veće nepoverenje kod građana i ponovo baca senku, uglavnom na zdravstvene radnike", kaže Nikolov.

On smatra da najveći procenat zdravstvenih radnika ne treba trpati u isti koš i da je stoga potrebno da se što pre preduzmu mere i rešenja i otkriti one anomalije koje su dovele do stanja koje je izrodilo ovu aferu.

"Disfunkcionalnost koja se stvara poslednjih godina treba što pre otkloniti, još više da ne ostavlja traga na celokupan zdravstveni sistem koji je složen i veoma važan za građane. Moramo zahtevati da se ceo slučaj što pre rasvetli. Odugovlačenje baca mrlju na ceo zdravstveni sistem, a nažalost na zdravstvene radnike, koji nisu krivi za nefunkcionalnost zdravstvenog sistema, nisu krivi jer neko nije preduzeo korektivne mere ili je ukinuo sistem kontrole za praćenje doze citostatika. Zdravstvene radnike nisu krive što neko ove korektivne mere nije sproveo i što nije otklonio nefunkcionalnost. Naravno, treba najstrože odgovarati i kazniti onaj ko je kriv ili je preduzeo kriminogene mere", kaže Nikolov.

Nikolov je dodao i da bi institucije trebalo da preduzmu mere jer pretpostavlja da nije reč samo o nefunkcionalnosti na Onkološkoj klinici, već i o nefunkcionalnosti celog sistema zdravstva.

"Građani su svedoci nefunkcionalnosti u drugim granama zdravstvenog sektora, a ako se ona ne otkloni, to će stvoriti dodatno nezadovoljstvo. Hajde da otvorimo pitanje lista čekanja, da li imamo informaciju koliko su dugačke liste čekanja i da li preduzimamo mere da ih smanjimo? Imamo li spisak građana koji dugo čekaju na medicinske intervencije? Sve to treba da bude dostupno javnosti, jer su pre dolaska ove vlasti na vlast najavljivali da će biti transparentni, što je danas trebalo da rezultira ispravljanjem svih anomalija kojima smo svedoci", kaže Nikolov.

Po njegovim rečima skandal sa citostaticima će svakako u velikoj meri uticati na poverenje građana Severne Makedonije u zdravstveni sistem. Dodaje da će vraćanje tog poverenja biti dugoročan proces. 

"Svako odlaganje mera povećava nepoverenje. Poslednjih godina nemamo ishod od nekih slučajeva koji su otvoreni u zdravstvenom sistemu, koje mere su sprovedene u nekoliko afera otvorenih u zdravstvenom sistemu, a sve to, kada se sabere zajedno, stvara veliko nezadovoljstvo koje ne pokrivaju samo zdravstveni radnici, već kreatori zdravstvenog sistema, a politička odgovornost treba da bude na višem nivou", rekao je Nikolov.

On je dodao i da za detaljnije komentare o slučaju treba sačekati da istraga bude završena gde su i kako preusmereni citostatici, da li je kanal išao samo prema Kosovu ili i ka drugim destinacijama.

"Bez potvrde ne možemo generalizovati, veoma je važno utvrditi ko ih je preusmerio, kako su preusmereni i ko su sve učesnici u toj diverziji. Uveren sam da zdravstveni sistem ne preusmerava sve lekove i sve uređaje ili instrumente za lečenje svih pacijenata iz susednih zemalja. Naravno, postoje otvorena pitanja, posebno u oblasti onkologije. Od 2017. godine imamo akcelerator u Vojnoj bolnici u Skoplju, koji ne radi, a tri puta je promovisano da će biti otvoren. Imamo onkološka odeljenja u bolnici u Štipu koja ne rade i tamo postoji akcelerator koji ne radi. Imamo i akcelerator u bolnici u Bitolju koji ne radi. Postavlja se pitanje, da li postoji politička ili organizaciona odgovornost zašto sve te anomalije? Kada se nagomilaju, stvaraju jedan veliki deformitet. Veliki deformitet ostavlja posledicu zdravlje građana. Ovo se mora sprečiti i stati na kraj. Što pre stanemo na kraj sa deformacijama u zdravstvenom sistemu, to bolje po zdravlje naših građana", ocenio je Nikolov.