Istraživanje: Čak 46,5 odsto mladih Makedonaca ne veruje da će zemlja ikada postati članica EU

Čak 46,5 odsto mladih u Severnoj Makedoniji ne veruje da će njihova zemlja ikada postati članica EU, pokazalo je novo istraživanje koje ukazuje na rast evroskepticizma među mladima u zemljama kandidatima za Evropsku uniju, prenosi RTV 21.

Podatak o broju evroskeptika među omladinom u Severnoj Makedoniji navodi se u publikaciji „Izazovi evroskepticizma mladih na Zapadnom Balkanu: Slučaj Severne Makedonije“ (Countering Youth Euroscepticism in the Western Balkans: The Case of North Macedonia).

„Ovaj jaz između nade i realnosti, interesa i nepoverenja, evropske ideje i lokalnih izazova stvara osnovu za evroskepticizam kod mladih. Potrebna je koordinisana, partnerska i dugoročna akcija kako bi se mladi uključili kao kreatori, a ne samo kao publika“, ističe se u publikaciji, prenosi RTV 21.

Glavne prepreke korupcija i bilateralni sporovi

Prema studiji, koja je obuhvatila onlajn anketu sa 1.000 mladih, od kojih su 81,5 posto bili studenti, 41 posto mladih gleda na EU pozitivno, 24 posto negativno, dok 35 posto ima neutralan stav.

Što se tiče perspektive Makedonije u EU, 46,5 posto ne veruje da će zemlja ikada postati članica, dok 35,8 posto smatra da je to moguće, ali tek u daljoj budućnosti. Samo 6,7 posto ispitanika veruje da bi Severna Makedonija mogla postati članica u narednih pet godina.

Kao glavne prepreke integraciji, 84,6 posto mladih navelo je korupciju, 61 posto bilateralne sporove, a 60 posto nedostatak poverenja u državne institucije.

„Mladi prepoznaju domaće političko okruženje kao glavni problem za napredak ka EU i očekuju konkretne korake od institucija za borbu protiv korupcije“, navodi se u publikaciji.

Ipak, 53 posto mladih oseća se dovoljno informisano o vrednostima i politikama EU, 22 odsto veoma informisano, a 21,5 odsto delimično informisano. Samo 3,5 odsto mladih tvrdi da uopšte nisu informisani.

Što se tiče njihovih interesovanja, 76,2 posto je navelo mogućnosti za rad i život u EU, 55,1 posto obrazovne i omladinske programe poput Erasmus plus, a 50 odsto zaštitu ljudskih prava. Ostala interesovanja uključuju zaštitu životne sredine (48,1 odsto), digitalizaciju i inovacije (44,5 odsto) i kulturnu razmenu (32,2 odsto).

Što se tiče uključivanja, 41,6 odsto mladih bi želelo da učestvuje u dijalogu sa predstavnicima EU, dok je 30,5 posto protiv, a 27,9 posto nije sigurno. Ipak, preko 70 posto mladih smatra sebe društveno neaktivnim, a samo osam posto učestvuje u političkim ili građanskim inicijativama.

Alarm za akciju

Direktor za politiku i komunikaciju u Evropskom centru za izvrsnost Bojan Kordalov, ocenjuje situaciju kao alarm za akciju.

„Ako mladima ne budu ponuđene stvarne mogućnosti, stabilnost i razumevanje, mogu prestati da gledaju budućnost svoje zemlje kroz prizmu EU. Potrebna je nova, iskrena i bliža komunikacija sa mladima, kroz čvrsta partnerstva i konkretnu ekonomsku i demokratsku podršku“, ističe Kordalov.

Publikacija naglašava da je za napredak zemlje na evropskom putu ključno uključivanje mladih u demokratski život, uključujući jačanje omladinskih centara i integraciju mladih u procese kreiranja politika.

Publikacija je promovisana prošle nedelje u Briselu, a očekuje se da će krajem meseca biti predstavljena u Skoplju poslanicima i civilnom i omladinskom sektoru.