Severna Makedonija: Trnovit put ka EU

U protestima u Severnoj Makedoniji tokom prošle nedelje na desetine ljudi je povređeno, a u središtu previranja je dugotrajna potraga male balkanske države da se pridruži Evropskoj uniji, proces koji se suočio sa preprekama, piše Asošijeted pres.

Najnovija prepreka je veto Bugarske, članice EU. Francuski predlog za kompromis za rešavanje zabrinutosti Bugarske podelio je Severnu Makedoniju, što je izazvalo ponekad nasilne proteste. Francuski plan je takođe naišao na duboke primedbe u Bugarskoj i pomogao je da se sruši vlada, koja je prihvatila kompromis.

O čemu je spor?

Severna Makedonija je već 17 godina kandidat za članstvo u EU. Zemlja je nastala raspadom Jugoslavije 1990-ih i nastojala je da izgradi snažan nacionalni identitet. Ali u regionu u kojem su se granice i etničke pripadnosti vekovima pomerale i preklapale, od početka je bio opterećen problemima.

Izabrano ime zemlje, Makedonija, izazvalo je ogorčenje u susednoj Grčkoj, koja je rekla da taj termin gaji ekspanzionističke ciljeve protiv njene istoimene pokrajine i da je pokušaj da se uzurpira grčka istorija i kultura. Atina je godinama zadržavala kandidature Skoplja za članstvo u EU i NATO-u, sve dok nije postignut dogovor iz 2019. koji je uključivao da manja država promeni ime u Severna Makedonija.

Ali sledeće godine, susedna Bugarska je blokirala pokušaje preimenovane nacije da se pridruži EU, optužujući Skoplje za nepoštovanje zajedničkih kulturnih i istorijskih veza. Među ključnim zahtevima Bugarske bili su priznanje da jezik Severne Makedonije potiče od bugarskog i priznanje bugarske manjine.

Veličina bugarske zajednice u Severnoj Makedoniji je predmet spora. Zvanični podaci iz popisa iz 2021. godine govore o 3.504 ljudi, ili oko 0,2 odsto stanovništva. Bugarska sumnja u tu cifru, napominjući da je oko 90.000 od oko 2 miliona stanovnika Severne Makedonije dobilo dvojno bugarsko državljanstvo u poslednje dve decenije na osnovu porodičnih korena. Još oko 53.000 prijava je na čekanju.

Zašto je to važno?

Kandidatura Severne Makedonije za prijem u EU povezana je sa sličnom kandidaturom susedne Albanije. Obe zemlje vide pridruživanje 27-članom bloku kao sredstvo za obezbeđivanje stabilnosti i prosperiteta u sve nestabilnijem svetu. Izgledi zemalja zapadnog Balkana za EU ​​dobili su povećanu pažnju nakon napora bloka da približi Ukrajinu nakon ruske invazije.

Šta je francuski predlog?

Francuska je bila rotirajuće predsedavajuće EU između januara i juna i tako je bila duboko uključena u pregovore da se izađe sa mrtve tačke. Lideri EU održali su samit sa zemljama Zapadnog Balkana prošlog meseca, tokom iste nedelje kada su Ukrajinu i Moldaviju postavili kandidatima za članstvo u EU.

Francuski predsednik Emanuel Makron nadao se da će deblokiranje nastojanja Severne Makedonije i Albanije za EU ​​predstaviti kao veliki uspeh. Ambasada Francuske u Skoplju objavila je u četvrtak poruku Makrona.

"Još jednom je Severna Makedonija stigla do ključnog trenutka u svojoj istoriji. Sedamnaest godina nakon dobijanja statusa kandidata, otvorila se istorijska prilika. Izbor je na vama“, rekao je on.

Makronov predlog predviđa ustupke obe strane. Vlada u Skoplju bi se obavezala da promeni svoj ustav kako bi priznala bugarsku manjinu, zaštitila prava manjina i zabranila govor mržnje.

Francuski lider je naglasio da predlog ne dovodi u pitanje zvanično postojanje makedonskog jezika, ali je napomenuo da, kao i svi dogovori, "počiva na kompromisima i ravnoteži“.

Kako je primljen predlog?

Kompromisi u francuskom predlogu doveli su do raskola u obe zemlje.

Centristička vlada bugarskog premijera Kirila Petkova srušena je glasanjem o nepoverenju 22. juna. Mlađi partner u vlasti napustio je krhku četvorostranačku koaliciju, opisujući Petkovovu spremnost da ukine veto Severnoj Makedoniji kao "nacionalnu izdaju“. Prevremeni izbori mogli bi da dovedu do jačeg prisustva nacionalističkih i proruskih poslanika u parlamentu.

Narodna skupština je već odobrila predlog, ali su zakonodavci postavili dodatne uslove za pristanak Severne Makedonije na članstvo u EU. Oni su uključivali odgovarajuću ustavnu zaštitu za Bugare koji žive u Severnoj Makedoniji, i bez pretpostavke da će Bugarska priznati makedonski kao poseban jezik od bugarskog.

U Severnoj Makedoniji, i predsednik Stevo Pendarovski i vlada premijera Dimitra Kovačevska podržali su predlog kao razuman kompromis. Prihvatanje toga „neće biti ni istorijski trijumf, kako bi to jedan tabor nazvao, ni istorijski neuspeh ili debakl, kako kažu oni u drugom taboru“, rekao je Pendarovski.

Vlada je naglasila da predlog ne ugrožava nacionalne interese ili identitet. Ali glavna opoziciona stranka desnog centra, VMRO-DPMNE, kao i druge, ne slažu se, rekavši da sporazum favorizuje bugarske zahteve koji dovode u pitanje istoriju, jezik, identitet, kulturu i nasleđe Severne Makedonije.

Biljana Vankovska, profesor prava na Institutu za bezbednost, odbranu i mir Univerziteta „Sveti Ćirilo i Metodije“, kritikovala je francuski predlog kao da klanja „nacionalističkim i šovinističkim zahtevima Bugarske“.

"Neverovatno je da je od male nacije zatraženo da prepusti svoj jezik, istoriju i ustavotvorna ovlašćenja spoljnim silama kako bi započela proces pristupanja EU“, rekla je ona.

Politički analitičar Albert Musliu, šef istraživačkog centra Asocijacije za demokratske inicijative, tvrdi da predlog nudi Severnoj Makedoniji šansu da započne pregovore o članstvu sa EU.

"Ako me pitate da li je fer, onda da, predlog je nepravedan, ali međunarodni poredak nije zasnovan na pravičnosti“, rekao je on.

Šta je sledeće?

Bugarska je prihvatila francuski predlog, koji sada zahteva podršku parlamenta Severne Makedonije. Tekst je sada na nivou odbora u parlamentu. Plenarna sednica nije zakazana.