Janevska: U Severnoj Makedoniji se menja percepcija, stručne škole više nisu za „slabije učenike“

Savetnica za obrazovanje u kabinetu predsednika Privredne komore Severne Makedonije Nataša Janevska izjavila je da u toj zemlji raste interesovanje mladih za stručne škole, ali da i dalje nedostaje veliki broj zanatlija, poput bravara, zavarivača i građevinskih tehničara. Ističe da je upisna politika sve usklađenija sa potrebama tržišta rada, zahvaljujući jačoj saradnji obrazovnih institucija i privrede.

Janevska je istakla da ohrabruje činjenica da je iz godine u godinu sve veći broj učenika koji upisuju stručne škole.

„Ako smo 2019. godine imali samo 62 odsto učenika koji se upisuju u stručne škole, a gimnazijska odeljenja se popunjavala još u prvom upisnom roku, sada je stanje promenjeno iz mnogo razloga. Danas oko 70 odsto učenika upisuje u stručne škole još u prvom upisnom roku, dok gimnazijska odeljenja čekaju i na drugi upisni rok da bi mogla potpuno da se popune. Ove godine, od oko 15.705 učenika koji su se upisali u srednje škole, oko 10.650 njih je upisano u stručne škole, a ostalih oko 4.000 je upisano u gimnazije, uključujući umetničke škole i sportsku gimnaziju“, objasnila je Janevska za Kosovo onlajn.

Na pitanje da li se mladi interesuju za upis u stručne škole, Janevska kaže da se škole najčešće biraju po preporuci roditelja, prijatelja i drugova iz osnovne škole.

„Međutim, mnogo smo radili, napravili smo mnogo da bismo mogli da promenimo prvo percepciju da stručne škole nisu više samo škole gde se upisuju slabi učenici, već se upisuju i dobri učenici. Privredna komora je organizovala aktivnosti, radili smo na promociju stručnih škola, posebno onih kvalifikacija gde se vrlo malo upisuju učenici, poput onih u drvno-prerađivačkoj industriji. Menja se perspektiva. Mnogo nam je to bilo važno. Mnogo je struka za koje se, zbog nekih tabu tema, misli da su samo muške profesije“, istakla je Janevska.

Napominje da je sproveden niz aktivnosti kako bi se mladima pokazalo da učenici treba da se upisuju u škole prema svojim mogućnostima i željama, a ne prema tome šta će im reći roditelji ili prema podeli zanimanja na „muška“ i „ženska“.

„Svaka profesija koja se voli i kojoj se daješ je uspešna profesija i svuda se može profitirati od toga. Drugo, važno je što vlada daje stipendije za upis u srednje škole. To su stipendije za dualno obrazovanje. Privredna komora podstiče i kompanije da daju određenu finansijsku naknadu učenicima nezavisno od toga što dobijaju od države, a da se to ne kosi sa zakonom. Uvek kažemo kompanijama, kada već dajete finansijsku naknadu, to treba da bude na osnovu prisustva učenika radi realizacije praktičnog rada u samoj kompaniji“, rekla je Janevska.

Govoreći o usklađenosti potreba tržišta rada i upisne politike, Janevska kaže da u prošlosti nije bilo dovoljno razumevanja obrazovnih institucija za prilagođavanje kvalifikacija potrebama tržišta rada, odnosno zahtevima kompanija, jer brz tehnološki razvoj zahteva nove kvalifikacije, veštine i stručna znanja.

„Poslednjih godina percepcija se promenila, a obrazovne institucije su shvatile da ne mogu biti odvojene od realnog sektora, već da moraju da prate potrebe tržišta rada i, što je najvažnije, da obrazovanje, posebno stručno, mora biti fleksibilno, usklađeno sa potrebama tržišta rada. Imamo socijalni dijalog. Poslednjih godina, pre nego što se objavi konkurs za upis učenika u stručne srednje škole, radi se analiza koje su kvalifikacije potrebne. Potom se rade socijalni dijalozi, regionalni sastanci gde se na jednom mestu skupljaju i kompanije iz samog regiona, lokalna samouprava, privredna komora i, sa druge strane, stručne škole gde se diskutuje i gde se, ako postoji potreba, uvode nove kvalifikacije ili se stare redefinišu prema potrebama koje traže kompanije. Sada je već upisna politika u skladu sa potrebama tržišta rada“, zaključila je Janevska.