Đokutaj: Nedostatak zanatlija postaje ozbiljan problem za tržište rada u Albaniji

Ekonomski stručnjak iz Tirane Eduard Đokutaj upozorio je da se Albanija suočava sa ozbiljnim nedostatkom zanatlija i stručnih radnika, ocenjujući da su dugogodišnje investicione i obrazovne politike dovele do manjka kadrova u ključnim privrednim sektorima. Kao jedno od rešenja vidi jačanje stručnog i dualnog obrazovanja, uz veća ulaganja države i privrede.

Đokutaj, koji je ujedno predsednik i fiskalni analitičar u kompaniji ALTAX, smatra da je problem tržišta rada u Albaniji način investiranja i vođenja politika tokom prethodnih godina, zbog čega danas nedostaju zanatlije.

„Imamo mnogo diplomiranih studenata, ali se na zanate ovde gleda kao na drugorazredne izbore. Naravno, ova politika ili ovaj mentalitet je 'proizveo' više mladih diplomaca i manje zanatlija. Posebno nam nedostaju stručnjaci u osnovnim oblastima kao što su električari, zavarivači, građevinski radnici, ali nam nedostaju i stručnjaci u oblasti fotonaponske energije i energetike, nedostaju nam mehaničari za vozila i relevantnu industriju, kao i profesije vezane za glavne grane u Albaniji danas, kao što su građevinarstvo, a posebno turizam i agroprerada“, rekao je Đokutaj za Kosovo onlajn.

Dodaje da u Albaniji postoji manjak stručnjaka koji bi doprineli ekonomskom razvoju zemlje, što predstavlja prepreku za napredak i veću konkurentnost.

„Prvo, i ono što je najočiglednije posebno u poslednjoj deceniji, jeste odlazak kvalifikovanih radnika u inostranstvo, što stvara velike nedostatke i opasnu situaciju za tržište rada u Albaniji. To je primoralo preduzeća da reše ovaj problem uvozom zaposlenih u sektorima u kojima postoji veći nedostatak, kako bi se izbegli gubici. Drugo, ova situacija ima veze sa načinom na koji je razvijena politika stručnog obrazovanja, koja se tek nedavno drugačije razvija, iako je daleko od onoga što zahteva tržište. Postoje slabosti u povezivanju teorije sa praksom i sa nivoom ulaganja u ovom pravcu“, objašnjava Đokutaj.

Praveći poređenje sa regionom, rekao je da Kosovo ima sličnu situaciju kao Albanija, ali da je ostvarilo veći napredak jer je počelo više da ulaže u stručno obrazovanje, posebno u dualno, a ima i razvijeniju vezu sa nemačkim i švajcarskim tržištem rada.

„Što se tiče Makedonije, ta zemlja godinama aktivira stručno obrazovanje ulažući i budžetski novac, ali i u saradnji sa industrijom, kao što je automobilska industrija i neke druge. Naravno, Srbija stoji u prvim redovima u regionu, ulažući barem od 2017. godine na snažan način i razumejući da to čini osnovu za razvoj, a to joj daje prednost na tržištu, kao i da nadoknadi gubitke od emigracije mladih ljudi, što se dešava u celom regionu“, naveo je Đokutaj.

Ističe da su među politikama koje albanska država treba da razvije one koje će doprineti jačanju stručnog obrazovanja, koje više ne bi trebalo posmatrati kao drugi, već kao prvi izbor, jer bi to Albaniji omogućilo da nadoknadi nedostatke u odnosu na region.

„S druge strane, razvoj dualnog obrazovnog sistema, odnosno 'teorija plus praksa', trebalo bi da se sprovede na način koji je povezan sa potrebama tržišta i preduzeća treba pitati o načinu na koji bi ti programi trebalo da budu dizajnirani. Često se sama preduzeća žale da ono što se predaje u školama ne odgovara njihovim potrebama. Još jedan problem su investicije, koje su suština svega. Ipak, investicije u ovom pravcu su veoma skromne u našoj zemlji i ne mogu da se nose sa tempom vremena, i zaostaju u odnosu na zahteve ekonomije, tehnologije i preduzeća. Dakle, moramo povećati investicije u stručno obrazovanje, poboljšati praktični aspekt i laboratorije u našim školama. Još jedna politika trebalo bi da bude fiskalni stimulans, jer je potrebno smanjiti troškove za ljude, kako kroz besplatne kurseve stručnog osposobljavanja, tako i pomaganjem preduzećima da olakšaju aktiviranje praktikanata u svojim fabrikama i radionicama“, istakao je sagovornik.

Na kraju podseća da je interesovanje mladih za upis u stručne škole povezano sa stvaranjem povoljne klime koja bi ih ohrabrila i olakšala troškove stručnog osposobljavanja.

„Troškovi utiču na odluke koje mladi donose. Znamo da ljudi iz najsiromašnijih slojeva društva idu u ove škole. S druge strane, ohrabrivanje mladih zavisi od poslovnih ponuda, jer ne možemo težiti povećanju stručnog obrazovanja na 'suvo', odnosno u ekonomiji gde postoje samo visoke stope rasta u građevinarstvu i turizmu, a da nemamo one grane ekonomije za koje mladi mogu biti zainteresovani“, rekao je Đokutaj.

Napominje da su zahtevi mladih u Albaniji isti kao i zahtevi mladih u Evropskoj uniji - žele da budu deo ekonomije zasnovane na tehnologiji, ali kvalifikacija se takođe mora obaviti u skladu sa pravcem u kojem se kreće tržište rada, kako bi se osećali sigurno u pogledu budućnosti.

„Nesumnjivo, nivo plate igra veliku ulogu, čineći da mladi ljudi ostanu na poslu i budu sigurniji. Vidimo da mladi ljudi više nemaju nekadašnji san da diplomiraju u oblastima kao što su ekonomija ili pravo“, zaključio je Đokutaj.