Kordalov: Zabrana Tik Toka zbog dece je populizam, umesto panike potrebne dobre regulative

Komunikolog iz Skoplja Bojan Kordalov smatra da su društvene mreže moćan kanal, koji, ako nije regulisan, može izmaći kontroli. Za Kosovo onlajn ocenjuje da je zabrana Tik Toka zbog dece, kao što je slučaj u Albaniji, više populističko rešenje i da je umesto panike potrebno doneti propise i staviti ih u funkciju demokratije i slobode.

Kordalov navodi da, kada se govori o uticaju društvenih mreža, postoje dve odvojene teme koje ne treba mešati.

„Najproblematičnije je kada pomešamo stvari, a to znači da ako govorimo o odgovornosti na društvenim mrežama među decom, ne govorimo o odgovornosti u politici i obrnuto. To su dve odvojene teme. Mi kao korisnici imamo odgovornost da budemo zaštićeni i institucije imaju odgovornost da nas štite svojim regulacijama“, kaže naš sagovornik.

Ako se govori o deci, dodaje, mnogo više su potrebni obrazovanje, zajednica i umrežavanje u društvu, odnosno naći pozitivne prakse koje će se raditi na internetu, nego strah i zabrana. 

Ističe da zbog toga ne treba „paničiti“ već doneti propise i staviti ih u funkciju demokratije i slobode.

„Moram da vas na početku podsetim da su društvene mreže običan kanal, odnosno prazan prostor, ali moćan kanal, koji ako nije regulisan može izmaći kontroli. Baš kao i sa veštačkom inteligencijom. I zato je veoma važno da umesto panike donesemo propise i stavimo ih u funkciju demokratije i slobode. S druge strane, imamo mnogo primera u novijoj istoriji gde su društvene mreže od strane pojedinaca i grupa zloupotrebljavane za određenu stranu propagandu i to je veliki problem i to je nešto što se ne sme dozvoliti“, upozorava Kordalov.

Podseća na slučajeve u svetu u kojima je otkriven strani uticaj preko društvenih mreža, pa čak i tokom izbora u SAD, i navodi da iz toga treba izvući pouke i preduzeti mere. 

„Međutim, društvene mreže same po sebi, ako ne krše pravila, donose prednost u političkoj komunikaciji. Sada, da se odlučimo, da li ćemo napraviti dobar propis i ostaviti prostor za dobru političku kampanju ili da ostavimo da zavlada nekažnjivost i stalno pričamo o zloupotrebi slobodne volje, što je nedopustivo“, kaže komunikolog iz Skoplja.

Komentarišući zabrane društvenih mreža kaže da postoje primeri dobrog korisničkog iskustva, ali, s druge strane, i zloupotrebe zarad populističkih ciljeva.

„Negde je reč o konkretnim doprinosima, kao u zapadnoj Evropi, gde je zabrana u cilju dobrog korisničkog iskustva, ili da bi se zaštitio bezbednosni sistem, na primer, Nato alijanse, EU i svima nama kao demokratijama. Ali, postoje slučajevi kao što je Albanija, tu više liči na nešto populistički orijentisano. Najjednostavnije je kada kažete da ćete zabraniti mreže zbog dece. To znači da zapravo pokušavate da sprečite i ugasite požar. Ali kada se to radi zbog bezbednosti ljudi i podataka, da svako može da ostvari svoju demokratsku volju, onda vam je stalo do slobode. I za to morate imati podršku u demokratskoj proceduri“, zaključuje Kordalov.