Kožeski: U Makedoniji gotovo 27.500 stranaca, u najvećoj meri zaposleni u sivoj ekonomiji

Asistent doktor na Univerzitetu Svetih Kirila i Metodija u Skoplju Kristijan Kožeski navodi za Kosovo onlajn da je broj stranih državljana u Makedoniji porastao sa 17.500 na gotovo 27.500 i da se u najvećoj meri radi o ekonomskim migrantima angažovanim u domenu sive ekonomije.

Prema njegovim rečima, tržišta rada u zemljama regiona imaju slične karakteristike i ne mogu se posmatrati izolovano.

„Trend priliva dodatne radne snage u ovim zemljama već se intenzivira, odnosno imamo uzlazni trend dodatne radne snage. Kada se analizira priliv dodatnih radnika u ovim zemljama mora da se analizira kao celokupan ekonomski region. Albanija, Makedonija i druge zemlje Zapadnog Balkana prilično su male i imaju sličnu strukturu tržišta rada, sličnu ekonomsku strukturu, industrijsku postavku, nivo produktivnosti i nivo plata i prilično su male da bi bile tretirane kao samo jedna nacionalna ekonomija“, ukazuje naš sagovornik.

Kako navodi, makedonsko tržište rada se već duži period suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage, zbog čega se javlja potreba za uvozom radnika iz inostranstva.

„Makedonsko tržište rada, suočavajući se sa hroničnim nedostatkom radne snage, ima potrebu za dodatnim prilivom ekonomskih migranata, nešto što je trend i u visoko razvijenim zemljama. Mi nismo izuzetak od toga“, ističe on.

Ukazuje da domaće tržište rada karakterišu dva suprotstavljena procesa.

„Imamo smanjenje nezaposlenosti koja je dostigla istorijski najniži nivo, oko 11 do 12 odsto prema dostupnim podacima. Međutim, imamo i suprotan trend stagnacije participacije na tržištu rada, odnosno veliku količinu radnika u domaćoj ekonomiji koja još uvek nije aktivirana i tržište nema dodatne mehanizme da integriše te dodatne radnike“, kaže Kožeski.

Zbog toga su, kako navodi, kompanije prinuđene da traže radnu snagu u inostranstvu, iako to za njih nije jeftinija opcija.

„Kompanije su suočene sa izlazom da traže strane radnike koji, verujte, nisu jeftiniji za njih, jer celokupni troškovi za angažman i za integraciju, kako ekonomsku tako i društvenu, koštaju novca“, ističe on.

Podaci Državnog zavoda za statistiku ukazuju na rast broja stranih državljana u zemlji.

„U periodu od 2005. do 2015. godine imali smo oko 17.500 stranih državljana, a od 2016. do 2024. godine, prema poslednjim dostupnim podacima, oko 27.500 dodatnih stranih državljana, što ukazuje na činjenicu da se već menja struktura tržišta rada kod nas“, navodi ekspert iz Skoplja.

Upozorava da se promene ne odnose samo na etničku strukturu, već i na obrazovni i kvalifikacioni profil radne snage.

„Suočavamo se sa odlivom radno sposobnog stanovništva koje ima visoko obrazovanje i kvalifikacije koje prate tehnološke trendove, a sa druge strane imamo priliv dodatnih radnika sa neadekvatnim obrazovanjem, odnosno nemaju veštine da se integrišu na tržište rada i da proizvode višu dodatu vrednost“, ukazuje on.

Govoreći o osnovu po kojem strani državljani dobijaju boravišne dozvole, navodi da se u najvećoj meri radi o ekonomskim migrantima.

„Samo tržište rada diktira da su ovi radnici pre svega ekonomski migranti, odnosno svoju dozvolu dobijaju na osnovu potrebe za dodatnim radnim angažmanom u našoj državi. Ne vidimo to na agregatnom nivou zaposlenosti, odnosno vidimo stagnantan nivo stope zaposlenosti u poslednjem periodu, što ukazuje na to da su ovi radnici angažovani u domenu neformalne ekonomije“, ističe Kožeski.

Zbog toga, dodaje, obim sive ekonomije ostaje visok.

„Broj neformalno zaposlenih radnika u Makedoniji, prema poslednjim dostupnim podacima iz trećeg kvartala 2025, dostiže više od 100.000. To znači da se za ta lica ne plaćaju porezi, država ima dodatne socijalne i zdravstvene troškove“, upozorava ekspert.

Kao sektore u kojima je neformalni rad najizraženiji, izdvaja građevinarstvo i trgovinu.

Govoreći o budućim trendovima, ocenjuje da demografske projekcije nisu povoljne.

„Projekcije nisu pozitivne. Imamo silazni trend demografske strukture u našoj zemlji. Pre svega mislim na trend starenja stanovništva, što će dodatno pogoršati stanje na tržištu rada. Ukoliko se na to nadoveže i odliv mladog i radno sposobnog stanovništva koje predstavlja ljudski kapital u jednoj nacionalnoj ekonomiji, smatram da nas očekuju veći izazovi na tržištu rada, nešto što je slučaj i sa drugim zemljama Zapadnog Balkana“, upozorava naš sagovornik.

Kao dugoročno rešenje vidi smanjenje ekonomskog jaza u odnosu na Evropsku uniju.

„Kao rešenje vidim smanjenje jaza u ekonomskim performansama ovog ekonomskog područja sa onim iz Evropske unije. Pre svega mislim na plate, produktivnost rada i efikasnost, sa ciljem da se smanje faktori koji utiču na deo radno sposobnog stanovništva da emigrira iz naše države“, zaključuje Kožeski.