Kulturni centar Severne Makedonije u Tirani - promocija države kroz umetnost

Kulturni centar Severne Makedonije u Tirani
Izvor: Kosovo Online

Diretkor Kulturnog centra Severne Makedonije u Tirani Zlatko Orđijanski, čija je misija u Albaniji da, kako kaže, upozna dva naroda, da ih zbliži, pruži dobrotu, lepotu i uzvišenost, navodi da kulturna diplomatija među državama gradi mostove, ali da je jedno kada o njoj pričamo, a drugo kada je stvarno gradimo.

„Želim da ovim ljudima ovde pokažem ko smo mi, tako blizu a tako daleko, isto tako želim Albaniju da predstavim našim ljudima u Makedoniji, onakvu kakva ona jeste, a mi je veoma malo poznajemo“, ističe Orđijanski u razgovoru za Kosovo onlajn.

Makedonski kulturni centar u Tirani otvoren je 2021. godine. Ideja je potekla od tadašnjeg premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva.

„Svi su bili iznenađeni kada sam prihvatio dolazak u Tiranu i pital me šta ćeš tamo. Ljudima je bilo čudno, jer je Albanija mnogima i danas nepoznanica. Ali sada je sve drugačije, ovaj grad za nas iz Severne Makedonije polako postaje ono što nam je nekada bio Solun. Grad gde smo išli da kupujemo, koji ima more, da se provedemo. U poslednje vreme sve više mojih sugrađana dolazi ovde, s istim motivima da kupuju, da se provedu za vikend. Pogledajte samo tržne centre tokom vikenda puni su Makedonaca. Kada sam prvi put došao u Tiranu 2015. godine, putovao sam 10 sati iz Skoplja, sada se stiže za četiri sata, a kada se još bude izgradio auto-put Skoplje-Tirana, stizaće se za tri sata“, dodaje Orđijanski.

Kao neotuđivi deo međunarodne politike, kultura može uticati na poboljšanje ekonomskih i političkih prilika. Njegov posao je, kaže, diplomatski, ali diplomatija mora da se menja i da ide u korak s vremnom.

„Diplomatija nije ono što je bila, odnosi se menjaju, tehnologija napreduje. Pogledajte ambasadorku Švedske u Tirani, ona radi moj posao. Promoviše svoju zemlju na društvenim mrežama, organizuje koncerte, učestvuje na mnogim tribinama, dovodi umetnike iz svoje zemlje i stalno je aktivna na Fejsu, Tviteru, Instagramu. To što su ranije diplomate provodile vreme po kancelarijama i pisale pisma danas je staromodno, potrebna je drugačija komunikacija i drugo otvaranje, jer sve ide u skladu s vremenom. Nažalost, ljudi iz regiona još uvek to ne shvataju i slepo se drže stare prakse, a to vam je kao kada bi svom detetu pričali da je dobro da ima statični telefon u vreme kada svi koriste pametne telefone“, ocenjuje Zlatko Orđijanski.

Komentarišući inicijativu "Otvoreni Balkan" navodi da su granice "besmislene", i da nekada nije moglo da se zamisli da će se putovati sa ličnim kartama, a da je danas to relanost.

„Moramo da se otvorimo, dolazi nova era, automobili koja lete, a u regionu još ispravljamo "krive drine" iz 18 veka. Ja pratim šta se dešava i kod vas i kod nas, i milsim da je kutura mali segment koji može da doprinese boljim odnosima. Potrebni smo jedni drugima u svakom smislu, i energstkom i finansijkom. Imamo zajedničko iskustvo Jugoslavije i Otomanskog carstva. Treba odatle uzeti najbolje. Balkan je komplikovani prostor istorijski, ne od danas, bar zadnja dva veka, i mi tu istorijsku težinu nosimo sa sobom. Kako to da razbijemo sada, i kako da se otvorimo jedni prema drugima, to je deo mog posla, da upoznamo jedni druge, da se razumemo i krenemo napred. Uz pomoć kulture to je moguće. Čudna je ova granica istoka i zapada, voleo bih da smo Danska“, zaključuje Orđijanski.

Ambasador kulture Severne Makedonije kompozitor Zlatko Orđijanski, rođen je u Skoplju. Osnivač je makedonske grupe Anastasia. Radio je muziku za film „Pre kiše“ koji je bio nominovan za Oskara 1994. godine. Njegova grupa otvorila je prvi Egzit Festival u Novom Sadu. Uradio je preko šezdeset muzičkih numera za pozorišne predstave u Hrvatskoj, Grčkoj, Beogradu, Novom sadu, Subotici.

Zahvaljujući njegovom radu u Kulturnom centru, albanska pozorišna publika posle trideset godina imala je priliku da vidi Bitolski teatar koji je u Tirani nedavno gostovao s predstavom Bertolda Brehta, „Arturo UI“. Čuveni Zlatko Stefanovski se takođe predstavio albanskoj publici, ali i mnogi slikari, pisci, horovi, folklorna društva, dizajneri iz Severne Makedonije. Ljubitelji filmske umetnosti imali su prilike da vide film „Medena zemlja“. I sve to samo za dve godine rada centra.