Lazarovska: Broj beskućnika u Makedoniji raste, najviše se povećao tokom korone

Beskućništvo uzima galopirajuće razmere i u Makedoniji i najviše se povećalo tokom pandemije korone, kaže za Kosovo onlajn Dragana Lazarovska, koordinatorka Centra za dnevni boravak u Mominom potoku. Dodaje da oko 80 odsto korisnika Centra čine muškarci.

Centar za dnevni boravak pri Crvenom krstu u Mominom potoku u Skoplju, otvoren 2008. godine, već 18 godina pruža podršku onima koji su ostali bez doma i osnovnih životnih resursa. Siromaštvo u Makedoniji, ali i u širem regionu, posebno pogađa najranjivije kategorije građana - beskućnike.

„Cilj je da se saniraju svi njihovi problemi koji se pojavljuju tokom života. U proteklih 18 godina struktura pokazuje da se broj povećava iz godine u godinu. Mogu nekako hronološki reći da je 2008. godine, kada se otvorio, tada bio punkt za beskućnike. Sada zato kažem centar za dnevni boravak, jer smo pre godinu dana licencirani i uz podršku Ministarstva za socijalnu politiku, demografiju i mlade, ime je promenjeno“, kaže Lazarovska.

U Centru za dnevni boravak beskućnici dobijaju širok spektar usluga, od hrane i odeće do zdravstvene i psihološke pomoći.

„To znači da se ujedno u Centru za dnevni boravak za beskućna lica nudi paleta servisnih usluga. To znači da se nudi čista odeća. Nečista odeća se ostavlja, pere se ujedno, a imaju i dostupnost usluga kao što je kupanje. Imaju tretman protiv šuge i vaški. Postoji kadar ili stručni tim, kao što su lekar, socijalni radnik i psiholog, koji im pruža potrebnu pomoć i podršku za rešavanje i saniranje svih njihovih zdravstvenih, socijalnih, pravnih i psiholoških problema“, navodi naša sagovornica.

Ističe da broj korisnika centra kontinuirano raste.

„Struktura u 2008. godini, kada se punkt za beskućnike otvorio, uključivala je nekih deset lica, da bi već 2012. godine broj porastao na 50, 2017. na oko 100, a od pojave korone 2019. do danas stiglo je novih 50 beskućnika. Trenutno brojimo njih 160“, upozorava Lazarovska.

Epidemija je, kako ističe, dodatno pogoršala situaciju jer su mnogi građani izgubili posao i zapali u beskućništvo.

„Tih novih 50 beskućnika bili su kao i svi ostali građani. To su bila lica koja su bila zaposlena, korisna, produktivna, brinula su o sopstvenom životu, zarađivala, mogla da plaćaju kiriju i održavaju domaćinstvo. Međutim, sa gubitkom i zatvaranjem mnogih radnih mesta tokom tri godine korone, to je direktno uticalo na određene kategorije potencijalnih beskućnika koji od normalne, srećne osobe sa porodicom i izgrađenim relacijama, jednostavno gube posao i odatle stvari kreću nizbrdo, pa traže pomoć u centru. Beskućništvo kao sociopatološka pojava uzima galopirajuće razmere i najviše se povećalo sa koronom“, kaže ona.

Većina korisnika su, kako objašnjava, muškarci starosti od 50 do 55 godina.

„Beskućništvo je u svetskim okvirima prvenstveno muški problem, pa i ovde dominiraju muškarci. Od ukupnog broja, oko 80 odsto su muškarci (120-130 lica), dok su ostalih 30 do 40 žene. To su lica koja su izgubila sve relacije sa najbližima. Čak i ako porodice postoje, ti odnosi su poljuljani, hladni ili ih uopšte nema. To je lice koje je pre svega adiktivne prirode. Česti trigeri su kocka, alkohol i droga. Kod ženske populacije u određenoj meri dominira i prostitucija. Takođe se pojavljuju i lica sa mentalnim bolestima koja su često bila hospitalizovana, ali su iz nekog razloga izašla i više nemaju gde, pa pomoć traže u Crvenom krstu. Žao mi je što se svake godine broj povećava, ali Crveni krst ima stručni tim i resurse da pomogne ovim ljudima koje opslužujemo već 18 godina“, objašnjava Lazarovska.

Jedan od najvećih izazova u pružanju pomoći beskućnicima je, kako kaže, nedostatak sistemskih resursa.

„Beskućništvo postoji u svakom društvu. U svetu ima 100 miliona beskućnika, što bi bila deseta najveća zemlja po broju stanovnika. Makedonija nije imuna i broj raste zbog nedostupnosti društvenih i strukturalnih resursa u državi. Ipak, poslednjih godina počinje da se radi više akcija za ovu grupu“, kaže ona.

Ipak, dodaje, državne politike još uvek nisu dovoljno razvijene.

„Nemamo dobre nacionalne politike za socijalno stanovanje. Takođe nedostaju resursi za besplatne zdravstvene usluge. Kod beskućnika dominiraju kardiološki, pulmološki i dermatološki problemi, veliki broj pati od tuberkuloze i epilepsije. Crveni krst koristi sopstvene fondove za njihovo lečenje jer su oni sami po sebi diskriminisani“, navodi naša sagovornica.

Ukazuje da Centar takođe procenjuje ko je spreman za tržište rada i pruža prilike za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju.

„U proteklih 18 godina, uz našu podršku, 20 beskućnika je uspešno zaposleno u društveno odgovornim kompanijama. Oni sada pošteno zarađuju, unapređeni su i plaćaju kiriju kako ne bi bili na ulici“, ističe Lazarovska.

Lazarovska navodi da osim osnovnih životnih potreba, beskućnici trebaju i stabilnost, obrazovanje i socijalnu uključenost.

„Najviše im nedostaje krov nad glavom - makar i soba od 15 kvadrata gde bi bili sigurni. Zatim im je potrebno zapošljavanje kao odskočna daska, kao i obrazovanje za odrasle. Potrebni su im hrana, obuća, odeća, lekovi i higijena. Treba uvesti besplatne preglede i profilaksu. Rano otkrivanje bolesti je ključno. Takođe, beskućnici bi trebalo da budu uključeni u radne grupe koje donose odluke o njima. Njihova 'top tri' lista potreba su: topao dom, zapošljavanje i uključivanje u donošenje društvenih odluka“, kaže i apeluje na građane i kompanije da doniraju, naročito medikamente, jer su troškovi veliki, a populacija je veoma bolesna.