Naumoski: "Balanser" doprineo padu kvaliteta administracije Severne Makedonije

Analitičar i predstavnik Upravnog odbora Univerziteta Hajdelberg u Skoplju Siniša Naumoski izjavio je za Kosovo onlajn da je "balanser" opterećivao administraciju u Severnoj Makedoniji, ističući da su njime bili zaštićeni uglavnom radnici slabijeg kvaliteta.

"Ako me pitate iz ugla preduzetnika, mislim da je taj model opterećivao administraciju upravo u kontekstu smanjenja kvaliteta. Ovde, iz poslovne logike i iz univerzitetske, naučne, stručne logike, nigde ne možete da delite ljude po nekakvoj nacionalnoj, verskoj, rodnoj ravnopravnosti, jer postoji jedna podela: kvalitet I nekvalitet, poznavanje jezika - nepoznavanje jezika. To je moje tumačenje“, kazao je Naumoski.

Naumoski kaže da ukidanje "balansera" prati i određena "politička kontroverza", ali da ne očekuje njegovu retroaktivnu primenu.

On je dodao da je "balanser" doprineo kontinuiranom „padu kvaliteta javne administracije“ u ovoj zemlji.

"Očekujem da će u budućnosti doći do poboljšanja u tom kontekstu, jer nije bitno ko je koje nacionalnosti. Evo nas u Hajdelbergu, pričamo o timu predavača. Nikada nismo razgovarali ni sa predavačima ni sa kolegama iz Nemačke, evo nemačkog primera, ima li Albanaca, Turaka, Roma, Makedonaca. Imate kvalifikacije, zaslužujete poziciju ili ne. Sa moje tačke gledišta, svi ćemo čekati novo predloženo rešenje, koje će, verujem, biti mnogo bolje od prethodnog", naveo je Naumoski.

Kao primer je naveo da se i u drugim zemljama ne odlučuje na osnovu nacionalne ili verske pripadnosti i naveo slučaj Nemačke gde je u dobijanju posla u državoj administraciju ključno znanje i poznavanje jezika.

„Možda postoji, treba da postoji i verujem da će se naći bolje rešenje“, istakao je Naumoski.

Prema njegovim rečima dosadašnjom odrednicom „balansera“ uglavnom su bili zaštićeni radnici slabijeg kvaliteta, uključujući i Makedonce.

„Zaštićen je onaj koji je, po meni, lošijeg kvaliteta, a čak smo i mi Makedonci kao etnička grupa pravili neka nelogična ubacivanja u druge etničke grupe samo da bismo dobili to mesto i slično“, naglašava ovaj analitičar.

Dodaje da je ukidanje „balansera“ prilika i da se otvori još jedna tema, predlog da se višak iz javne administracije prebaci u privredni sektor.

„U Makedoniji, i kao država i kao ekonomija, imamo čudan paradoks. S jedne strane, ako pitate privredne komore i fabrike u tehničkim industrijskim zonama sa kojima komuniciram u kontinuitetu, u svakom periodu postoji manjak i pad broja ozbiljnih kvalifikovanih radnika. Sa druge strane kažemo da je administracija prevelika i da bi članice u administraciji sa takvom, ovom ili onom kvalifikacijom možda trebalo da se usavršavaju. Postoji samo jedno rešenje. Hajde da nađemo most-model kako da preko određenog zakonskog rešenja prebacimo radnike iz javne administracije i da svi dobiju duplo veću platu u preduzećima ili u realnom sektoru. Realni sektor mora crpiti resurse iz javne administracije“, ističe Naumoski.

Svestan je da model koji predlaže nekome može da liči na utopiju, ali i podseća da mnoga preduzeća imaju interes za ovakvim razmišljanjem.

„Sada se postavlja sledeće pitanje: da li je javna administracija produktivna? Ako pitate razvijene privrede, produktivnost javne uprave na višem nivou u Nemačkoj je oko četiri-pet puta veća od produktivnosti u našoj zemlji. Možda bi i to pitanje trebalo otvoriti i doneti neko zakonsko rešenje da se oni članovi javne administracije koji nisu produktivni ili koji nemaju radne obaveze, osim da primaju platu, mogu usmeriti u realni sektor“, precizira Naumoski.

U privatnom sektoru je jasno da ukoliko se ne radi nema plate, dok, ističe, u javnoj administraciji važe druga - tradicionalna pravila.

„Moramo to da završimo kao koncept, jer ne možete da koristite osam sati, jer je ljudski mozak aktivan osam sati, što je neto šest. Od šest sati ne mislite više da ćete biti produktivni, bilo da ćete raditi na toj ili sledećoj poziciji u administraciji. Samo registrujemo da radimo, govorim generalno, a ostatak vremena provodimo ulažući u sopstvene poslove. Mislim da to treba da razdvojimo. Ako želimo uspešnu državu, moramo naći način da se administracija transformiše u privatni sektor, ne da uklanjamo onaj deo koji nije produktivan, jer nije etički. S druge strane, privatni sektor stalno vapi za potrebom za kvalifikovanom radnom snagom. I uopšte radne snage da zadovolje ciljeve svog poslovanja“, zaključuje Naumoski.