Ndoji: Grčka ne želi da podrži Albaniju, Zakon o ratu i dalje opterećuje odnose

Bivši direktor Ahiva Albanije istoričar Đet Ndoji kritikovao je politiku Grčke prema Albaniji, ocenjujući da Atina i danas zadržava rezervisan stav prema podršci Tirani, prenosi Juronjuz Albanija.

Govoreći o odnosima dve zemlje, Ndoji je posebno ukazao na, kako je naveo, apsurdnost Zakona o ratu između Grčke i Albanije, ističući da njegovi koreni datiraju još iz perioda italijansko-grčkog sukoba 1940. godine.

„Što se tiče takozvanog Zakona o ratu, to je najveći apsurd spoljne politike Grčke prema Albaniji, jer osnova tog postoji još od vremena italijansko-grčkog rata u oktobru 1940. godine. To je apsurdan zakon iz prostog razloga što je Italija, nakon što je okupirala Albaniju, intervenisala protiv Grčke u okviru svojih strateških ciljeva da proširi uticaj i zauzme Balkan“, rekao je Ndoji za Juronjuz Albanija.

On je dodao da se iz nedavnih susreta zvaničnika dve zemlje može zaključiti da Albanija nastoji da obezbedi podršku Grčke, ali da, prema njegovoj oceni, takva spremnost sa druge strane izostaje.

„Ako se vratimo na sastanak dvojice premijera, između redova se mogu iščitati dve situacije – nastojanje Albanije da dobije podršku Grčke i, s druge strane, stav Grčke. Sudeći po izjavama grčkog premijera, kao i medija i institucija u toj zemlji, čini se da Grci nisu spremni i da ne žele da podrže Albaniju“, naveo je Ndoji.

Prema njegovim rečima, Grčka je kroz istoriju koristila političke okolnosti kako bi ostvarila sopstvene interese, uključujući i, kako tvrdi, zadržavanje nerešenih pitanja u bilateralnim odnosima.

„Grci su oduvek, još od vremena grčke revolucije pa do danas, profitirali od kašnjenja u procesu formiranja albanske države i to je glavni razlog što nastavljaju da insistiraju na, po mom mišljenju, apsurdnim tezama, držeći odnose na čekanju i koristeći svoj autoritet za ostvarivanje drugih ciljeva“, ocenio je Ndoji.

On je izneo tvrdnje o istorijskim i kulturnim procesima na jugu Albanije, uključujući, kako je naveo, helenizaciju stanovništva i uticaj kroz verske objekte.

„Grčka je danas stabilno uspostavljena država. Osim što je okupirala Stari Epir, tamo se odvijao i proces helenizacije stanovništva. Veliki deo populacije bio je izložen progonima, nasilnim proterivanjima, pa i ubistvima. Slični procesi postojali su i u kulturnom smislu širom južne Albanije. Proces obnove crkava, na primer, predstavlja oblik kulturnog uticaja sa ciljem potiskivanja nacionalnog identiteta Albanaca. Kao najtipičniji primer navodim manastir u Mesopotamu, u opštini Finik“, rekao je Ndoji.

Nerešena pitanja i dalje opterećuju odnose između dve zemlje, zaključio je Ndoji.

Inače, prethodno je albanski premijer Edi Rama izjavio da postoji napredak u rešavanju otvorenih pitanja između Albanije i Grčke, te spomenuo pripremu novog dokumenta o strateškom partnerstvu koji će biti potpisan do kraja godine.