Ognjanoska Stavrovska: Izbor Šekerinske u vrh Natoa imao bi pozitivan uticaj na Zapadni Balkan

Doktorand iz prava EU i evropskih integracija iz Skoplja Leposava Ognjanoska Stavrovska ocenila je da bi izbor Radmile Šekerinske za novog zamenika generalnog sekretara Natoa imao pozitivan uticaj na bezbednost i stabilnost celog regiona, a posebno u procesu integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

„Mislim da bi izbor bilo kog kandidata iz ovog regiona, a svakako bismo voleli da to bude kandidat iz naše zemlje, Severne Makedonije, imalo pozitivan uticaj. Bezbednost i stabilnost regiona su jedna imenica, podrazumeva bezbednost i stabilnost svake zemlje članice i svaki pokušaj destabilizacije bilo kog dela Evrope ili destabilizacije bilo kog dela regiona bi imao implikacije za druge zemlje. Posebno bih ovde naglasila da bi određene odluke koje se donose i koje će se donositi u Natou, uključujući odluke o budućem proširenju ili drugim modalitetima delovanja, imale svoj odraz na proces evropskih integracija, posebno na određene tokove koji se odvijaju u Evropsku uniju gde se sve više ističe bezbednosna dimenzija širenja, a znamo da se radi i o donošenju određenih odluka koje su ranije bile bez presedana, a podstaknute su određenim geopolitičkim okolnostima“, izjavila je za Kosovo onlajn Ognjanoska Stavrovska.

Ona je istakla da je to od ključnog interesa bez obzira da li države Zapadnog Balkana imaju pretenzija priključenja Alijansi.

„Bez obzira da li sve zemlje regiona pretenduju na članstvo u Nato ili nisu izrazile takav interes, one su i dalje obuhvaćene procesom evropskih integracija“, naglasila je ona.

Izbor kandidata iz Severne Makedonije je, poručuje, ne samo jasan signal da je Zapadni Balkan od strateškog značaja za Nato, već i da taj kandidat razume „ulogu nekih globalnih aktera“.

„Ovo je jasan znak da se radi o regionu od strateškog značaja za održavanje ovih organizacija, koje su tradicionalno formirale zapadnoevropske države. S druge strane, potreban je čovek koji direktnije razume ulogu nekih globalnih aktera, kao što je apsolutno Rusija, odnosno kakav je njihov način delovanja ili kakav je njihov uticaj koji vrše u ovom delu Evrope“, smatra Ognjanoska Stavrovska.

Ističe da je Radmila Šekerinska dobro poznata ne samo makedonskoj već i svetskoj javnosti i da uživa ugled u transatlantskim krugovima.

„To je svakako zbog činjenice da je bila na visokim političkim funkcijama u državi, odnosno da je bila direktno uključena i vodila određene procese za naše evropske integracije. Ali, s druge strane, pretpostavljam da je to i rezultat određenog ličnog pečata koji je ostavljen u okviru ovakvih procesa, određene rezultate posebno tokom njenog mandata na funkciji ministra odbrane, u vreme kada je Makedonija postala članica Natoa“, kaže Ognjanoska Stavrovska.

Smatra da bi Severna Makedonija trebalo da podrži izbor Šekerinske zbog strateškog opredeljenja zemlje za evro-atlanskim integracijama, ali i zbog afirmacije same zemlje kao aktivnog člana Nato.

„Moje mišljenje je da sama država Makedonija treba da podrži ovaj izbor, pre svega preko naše diplomatske mreže, jer su evroatlantske integracije naše strateško opredeljenje, od kojeg, kao što smo videli, nema odstupanja ni kada su vladajuće garniture promenute, a to će naravno imati veliki doprinos afirmaciji Makedonije kao zemlje članice Natoa, odnosno zemlje koja je ne samo konzument bezbednosnih politika, već i njihov aktivan kontributor“, navodi Ognjanoska Stavrovska.

Podsećajući da je funkcija generalnog sekretara Nato najviša civilna funkcija u ovom vojno-političkom savezu, naglašava značaj i pozicije zamenika generalnog sekretara

„Funkcija generalnog sekretara Natoa je zapravo najviša civilna funkcija u Natoa, odnosno u vojno-političkom savezu, što podrazumeva ogromne odgovornosti, nadležnosti i ovlašćenja u procesu donošenja glavnih odluka, odnosno predsedavanja određenim odborima, kao i koordinaciju celokupnog procesa i sprovođenje odluka. Otuda se podrazumeva da je i pozicija zamenika generalnog sekretara veoma značajna, jer je u pravcu dopunjavanja ove najviše civilne funkcije, a sa druge strane ponekad može uključivati i obavljanje nekih poverenih poslova, posebno u slučaju sprečenosti ili odsustva generalnog sekretara“, objašnjava.

Podseća i da je aktuelni zamenik generalnog sekretara Natoa Mirčea Džoana dolazi sa istoka Evrope.

„Razlika između Zapada i Istoka i dalje dominira u tim vojno-političkim rečnikom. Međutim, potreba da se ponovo traga za osobom sa ovih prostora je odraz svesti da se razume region, da se razumeju izazovi sa kojima se region suočava. Naravno da je reč i o široj bezbednosnoj situaciji, ali mislim da postaje jasno u ovim organizacijama koje formiraju tipično zapadnoevropske zemlje da bi opstanak ovih transatlantskih saveza i održavanje onih vrednosti i interesa koji te zemlje članice vezuju bili nemogući da se istočnoevropske zemlje ne bi aktivnije uključile ili afirmisale“, zaključuje Ognjanoska Stavrovska.