Šolc sa liderom CDU Mercom o kontroli migracije posle napada u Solingenu

Predsednik Hrišćansko demokratske unije (CDU), najjače opozicione stranke u Nemačkoj Fridrih Merc, sastao se sa kancelarom Olafom Šolcom kako bi razgovarali o uvođenju kontrole u proces migracije, što je posebno aktuelno posle napada u Solingenu, piše Dojče vele.

Kako se navodi, Merc je hteo u stvari da razgovara o stacioniranju krstarećih raketa u Nemačkoj, oko čega kancelar, prema Mercovom mišljenju, nije dovoljno informisao javnost. Ali onda se dogodio teroristički napad u Solingenu u kojem su tri osobe ubijene i u kojem je počinilac, prema sadašnjem stanju istrage, bio jedan sirijski izbeglica koji zapravo uopšte nije smeo da bude u Nemačkoj.

Tražio trajno uvođenje kontrole na granicama

Lider Hrišćansko-demokratske unije je, odmah nakon napada u petak uveče 23. avgusta, na internet-stranici stranke objavio ljutiti pamflet u kojem je zatražio čitav niz mera kojima bi se uveo red u migracije, a koje, kako je rekao, aktuelna socijaldemokratsko-zeleno-liberalna vlada kancelara Olafa Šolca više ne drži pod kontrolom.

Merc je već u tom tekstu zatražio, između ostalog, trajno uvođenje kontrola na granicama, zaustavljanje prijema izbeglica iz Sirije i Avganistana, i proterivanje onih koji ne bi smeli da budu u Nemačkoj, čak i u potencijalno opasne zemlje poput Sirije i Avganistana.

"Mi želimo ništa više i ništa manje nego da kancelar ispuni obećanje koje dao kad je polagao zakletvu prilikom stupanja na dužnost, a to je da uradi sve kako bi zaštitio nemački narod", poručio je Merc uoči sastanka sa Šolcom.

Dosledno primenjivati Dablinski sporazum

A nakon jednosatnog „radnog doručka" u kancelarskom kabinetu u Berlinu, Šolc i Merz su se razišli, ali novinarima nisu otkrili o čemu su razgovarali i da li su se oko bilo čega dogovorili. Ubrzo nakon toga, Merc je za poslepodne sazvao konferenciju za novinare u Berlinu. Njima je objasnio koje mere je predložio Šolcu.

Merc i njegovi Demohrišćani (CDU/CSU), pored već spomenutog zaustavljanja prijema izbeglica iz Sirije i Avganistana, traže i efikasnije sprovođenje deportacija onih kojima je zahtev za dobijanje azila odbijen ili onih koji su se ogrešili o zakon. I to u zemlje poput Sirije i Avganistana s kojima Nemačka o tome nema sporazume.

Merc takođe traži dosledno vraćanje izbeglica s nemačke granice u zemlje u kojima su prvi put kročile u Evropsku uniju. To se pre svega odnosi na Bugarsku, Grčku i Italiju, ali moguće i na Hrvatsku. Nemačka mora, ako bude bilo potrebno, da proglasi „nacionalno vanredno stanje" kako bi se eventualno suspendovali zakoni EU i izbeglice vratile u zemlju ulaska u skladu s Dablinskim sporazumom, odlučan je Merc.

Šolc se još dvoumi da li da prihvati predložene mere

On je od kancelara zatražio da već 9. septembra, na prvoj sednici Bundestaga nakon letnje pauze, bude odlučeno o tim merama. I to ne po koalicionom ključu sadašnje vlade, nego zajedničkim snagama Mercovih Demohrišćana i Šolcovih Socijaldemokrata (SPD). „Zajednički raspolažemo s dovoljno glasova", rekao je Merc.

Šolc je pak rekao da mu treba nekoliko dana „da razmisli" o Mercovoj ponudi. Ali, analitičari već sad naglašavaju da bi Šolcov pristanak na saradnju s opozicijom i otpuštanje tzv. „koalicijske stege" (obaveza da poslanici vladajućih stranaka glasaju u skladu sa zajedničkim dogovorom, a ne po sopstvenom nahođenju) značilo gotovo siguran pad aktuelne vlade koja je ionako, zbog čestih svađa, na ivici raspada.

Politički Berlin je Mercovu inicijativu smestio u aktuelni kontekst predstojećih izbora u istočnonemačkim pokrajinama Saksonija i Tiringija, gde desničarsko-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) ubedljivo vodi u ispitivanjima javnog mnjenja. Teroristički napad u Solingenu je, prema procenama nemačkih medija, gotovo sigurno povećao izglede AfD-a, stranke koja se pre svega profiliše kroz svoju antiuseljeničku politiku i već odavno traži proterivanje izbeglica i zatvaranje granica.

Strankama vladajuće koalicije u tim pokrajinama čak preti da ne pređu cenzus, što bi, prema ocenama mnogih u Berlinu, rezultiralo i raspadom savezne vlade. CDU se u Saksoniji bori da očuva vodeću poziciju, a u Tiringiji je čak spremna da sarađuje i sa levičarima iz novoosnovane stranke Pokret Sara Vagenkneht, samo da bi se sprečilo formiranje vlade s AfD-om na čelu. Ovim akcijama Merca, ali i Šolca koji je najavio da je „otvoren za saradnju koja bi pomogla u rešavanju situacije", njih dvojica očigledno žele da u pet do dvanaest oduzmu vodeću reč AfD-u po pitanju migracija.

Mercova politička aktivnost povezuje se i sa skorašnjom odlukom o tomu ko bi trebalo da bude kandidat Demohrišćana (CDU/CSU) za kancelara na izborima za Bundestag sledeće godine. Merc je kandidat s najviše izgleda, ali ne i jedini.