Rama pred Generalnom skupštinom UN govorio o veštačkoj inteligenciji, nije spomenuo Kosovo

Albanski premijer Edi Rama, tokom obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, najviše vremena je posvetio veštačkoj inteligenciji i rizicima povezanim sa njom, pozivajući na međunarodni sporazum o „suverenoj i demokratskoj veštačkoj inteligenciji“, a nijednom nije pomenuo Kosovo, prenosi Koha.

Rama je svoj govor započeo opisom Albanije kao nacije „koja živi budućnost“ i pozvao je na sklapanje međunarodnih sporazuma, navodeći da građani moraju da znaju kada je politički sadržaj veštački generisan ili kada je njime manipulisano.

Prema njegovim rečima, predstavnici različitih nacija pokazali su interesovanje za razvoj veštačke inteligencije u Albaniji, što ga je podstaklo da sa njima podeli svoja viđenja, navodi Koha.

Povlačeći paralele između uticaja velikih tehnologija i događaja koji su oblikovali ljudsku istoriju, Rama je istakao da je barut transformisao bojno polje, dok je nuklearna fisija izmenila samo značenje ljudskog opstanka. Po njegovom mišljenju, veštačka inteligencija utiče na nešto još intimnije: na ljudski um i sposobnost pojedinca da formira sopstveni sud, prenosi Albanijan post.

„Najveća opasnost nije u tome što bi veštačka inteligencija mogla da se otrgne kontroli čovečanstva. Najveća opasnost je u tome što bi mogla savršeno da se povinuje pogrešnim ljudima“, izjavio je Rama. 

Istakao je da se javna debata često fokusira na scenarije u kojima mašine stiču svest i okreću se protiv svojih tvoraca. Međutim, prema njegovim rečima, neposredni izazov leži negde drugde.

Trenutni sistemi veštačke inteligencije, primetio je Rama, ne poseduju ni mržnju ni sopstvene ambicije, ali mogu da pojačaju ambicije ljudi koji ih koriste.

„Mašina nema savest, ali može da poprimi obim vlade, preciznost oružja i bliskost prijatelja“, naveo je.

Upozorio je na rizik da bi upotreba veštačke inteligencije mogla dovesti do zamene ljudskog truda, umesto do proširenja ljudskih sposobnosti.

Prema njegovim rečima, ako se uspeh veštačke inteligencije meri isključivo količinom posla od kojeg ona oslobađa ljude, institucije bi mogle postati efikasnije, ali bi ljudi mogli postati manje sposobni. 

„Civilizacija koja prepušta napor mašinama mogla bi na kraju prepustiti i znanje. Civilizacija koja prepušta znanje mogla bi na kraju prepustiti i sposobnost prosuđivanja. A civilizacija koja prepušta prosuđivanje mogla bi otkriti da je prepustila i odgovornost“, rekao je Rama.

Podržao je model veštačke inteligencije koji bi, po njegovom mišljenju, trebalo da osnaži ljudske sposobnosti umesto da stvara zavisnost od tehnologije.

Govoreći o uticaju veštačke inteligencije na građane i načinu na koji se tehnologija može koristiti za manipulaciju javnim mnjenjem, Rama je kao primer naveo „Revoluciju flamingosa”, misleći na izmišljeni narativ o izraelskoj invaziji na albansku obalu – događaju koji se u stvarnosti nikada nije desio.

„Različite izmišljotine gađale su različite emotivne sfere, a sve su služile istoj strateškoj laži“, rekao je Rama.

Istakao je da posledice takvih narativa mogu biti stvarne, čak i kada je njihov uzrok izmišljen. 

Rama je rekao da to predstavlja novi oblik sistemske manipulacije, kod kojeg mešanje u demokratske procese više ne zahteva nužno jedan televizijski kanal ili propagandu koja se identično ponavlja milionima ljudi.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija može da prilagodi poruku na nivo pojedinca.

Ističući da je u 20. veku suverenitet prvenstveno bio vezan za kontrolu teritorije, voda i vazdušnog prostora, Rama je kazao da danas mora obuhvatati i sposobnost slobodnog društva da zaštiti uslove pod kojima građani formiraju svoje stavove.

Osvrnuo se na odnos između veštačke inteligencije i slobode izražavanja i kazao da savremena pretnja se ne odnosi samo na cenzuru govora, već i na „pretvaranje dosega u oružje“ – odnosno korišćenje moći širenja informacija kao oružja.

Ipak, usprotivio se ideji o potpunoj zabrani ili usporavanju razvoja veštačke inteligencije.

Uveren je da moratorijum koji bi poštovale demokratske države ne bi zaustavio neprijateljske sile, međunarodne kriminalne mreže niti industrije manipulacije. U tom kontekstu, on je izjavio da Albanija smatra da se tehnološki razvoj mora nastaviti, ali u određenom pravcu, čime je otvoreno podržao ideju američkog predsednika Donalda Trampa, koja je u skladu sa tim pristupom.

„Ne smemo dozvoliti da nas regulativa dovede u stanje nemoći“, rekao je Rama i dodao da veštačka inteligencija mora biti proverljiva, transparentna i podložna odgovornosti – razvijena od strane slobodnih društava i stavljena u službu građana.

Rama je najavio albanski projekat zasnovan na veštačkoj inteligenciji, koji je opisao kao „digitalno ogledalo“.

Prema njegovim rečima, cilj tog ogledala bio bi prepoznavanje manipulacije u realnom vremenu, provera tvrdnji putem pouzdanih izvora, otkrivanje koordinisanih obrazaca i pomaganje građanima da razumeju ne samo ono što vide, već i kako i zašto je taj sadržaj dospeo do njih.

„Naša platforma nema za cilj da postane arbitar mišljenja. Cilj joj je da postane infrastruktura za transparentnost“, izjavio je Rama.

Predložio je međunarodni pakt za suverenu i demokratsku veštačku inteligenciju.

Rama je izazov veštačke inteligencije opisao ne kao sukob čovečanstva i mašina, već kao sučeljavanje različitih ljudskih namera koje tehnologija može da pojača.

Rama je svoj govor završio pomeranjem fokusa sa straha da bi mašine mogle postati previše nalik ljudima, na rizik da bi ljudi mogli postati nevidljivi iza mašina.

„Za našu generaciju, prostor u kojem je sloboda ugrožena sasvim je jasan. To je ljudski um“, dodao je Rama.