U Rumuniji i Poljskoj se bira novi predsednik, u Portugaliji parlament, a u Hrvatskoj lokalne vlasti

U Poljskoj i Rumuniji se danas održavaju predsednički, u Portugaliji parlamentarni, a u Hrvatskoj lokalni izbori.

Rumunija danas bira predsednika, u drugom krugu izbora koji dolaze nakon što je prethodni proces prošle godine poništen zbog navoda o ozbiljnim neregularnostima i stranom uticaju.

Oko 19.000 izbornih mesta otvoreno je u sedam časova i birači će moći da glasaju do 21 sata.

U trci su proevropski gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan i kandidat krajnje desnice i evroskeptik Đorđe Simion, koji se protivi vojnoj pomoći susednoj Ukrajini.

Simion uživa veliku podršku dijaspore, ali i diskvalifikovanog pobednika poništenih izbora Kalina Đeorđeskua.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja Dan ima blagu prednost.

Glasanje je potpuno neizvesno glasanje, iako je u prvom krugu Simion osvojio dvostruko više glasova od svog protiv kandidata, ali i od kandidata vladajuće koalicije.

U Poljskoj se predsednički izbori smatraju presudnim za poljskog premijera Donalda Tuska i njegovu proevropsku vladu.

Birališta su otvorena od sedam do 21 sat, a oko 29 miliona ljudi biraće između 13 kandidata koliko se nalazi na glasačkom listiću.

Poljski predsednik se bira na petogodišnji mandat putem sistema sa dva kruga, a ako nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto u prvom krugu, 1. juna održaće se drugi krug između dva kandidata sa najviše osvojenih glasova.

Nakon osam godina konzervativne vlasti stranke Pravo i pravda (PiS), Tusk je uspeo da sastavi široku koaliciju socijaldemokrata, centrista i demohrišćana i vrati Poljsku nazad u proevropski pravac.

Kandidat Tuskove Građanske platforme je gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski koji je na prošlim izborima 2020. godine tesno izgubio od Andžeja Dude.

Građani Portugalije danas izlaze na vanredne parlamentarne izbore, treće u poslednje tri godine, nakon što je premijer Luis Montenegro podneo ostavku zbog spora oko sukoba interesa.

Oko 10 miliona birača glasaće za novi sastav parlamenta, a biračka mesta otvorena su od osam do 19 časova.

Demokratski save (AD) Montenegra nalazi se, prema istraživanju u vodstvu, ali ne može računato na osvajanje većine za formiranje vlade.

Tako AD može očekivati osvajanje 32 odsto glasova, a na drugom mestu su socijalisti, koji bi mogli osvojiti 27 procenata, dok je desničarska Čega sa 17 odsto na trećoj poziciji.

Na četvrtom mestu je desničarska inicijativa, koju mnogi vide kao potencijalnog koalicionog partnera za AD, ali joj se prognozira svega šest odsto glasova.

U Hrvatskoj birači danas odlučuju o lokalnoj vlasti u 576 lokalnih jedinica, 428 opština, 127 gradova i 20 županija, kao i Zagrebu koji ima status grada i županije.

Pripadnici nacionalnih manjina na lokalnim izborima biraće iz svojih redova, između ostalih, deset zamenika župana, 18 zamenika gradonačelnika i 39 zamenika opštinskih načelnika.

Zamenike župana, pripadnici srpske manjine biraće u sedam županija - Karlovačkoj, Ličko-senjskoj, Osječko-baranjskoj, Vukovarsko-sremskoj, Šibensko-kninskoj, Sisačko-moslovačkoj i Bjelovarsko-bilogorskoj.

Pravo na zamenika župana u Bjelovarsko-bilogorskoj ima i češka manjina, dok italijanska ima u Istarskoj, a romska u Međimurskoj županiji.

Najviše zamenika načelnika iz svojih redova, 18, biraće pripadnici srpske manjine, a u osam zamenike gradonačelnika.

U 12 opština u kojima neka nacionalna manjina čini većini, pripadnici hrvatskog naroda iz svojih redova biraju zamenike načelnika, među ostalim, u Dvoru, Gvozdu, Krnjaku, Donjem Lapcu, Erdutu, Civljanu i Kistanju.

Najuticajnija srpska stranka je SDS S koja ima i tri zagarantovana poslanička mesta u Hrvatskom parlamentu.

U sedam gradova i 112 opština izbori su izvesni, jer se u njima kandidovao samo po jedan kandidat, a poznati su i sastavi 35 opštinskih veća za koje je, takođe, istaknuta samo po jedna lista, prenosi Tanjug.

Što se ostalih gradova i opština tiče, analitičari procenjuju da će ovi lokalni izbori biti neizvesni. Najviše pažnje privlači izborna trka za gradonačelnika Zagreba u kojoj, prema anketama, vodi aktuelni gradonačelnik Tomislav Tomašević, s tim da će se o pobedniku, najverovatnije odlučivati u drugom izbornom krugu, za dve nedelje, odnosno 1. juna.

Predizborne ankete, uoči izborne tišine predviđaju tesne borbe širom Hrvatske i pokazuju da vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) ne vodi u najvećim gradovima, uz izuzetak Osijeka.

Aktuelni gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, koji je zajednički kandidat stranaka Možemo i Socijaldemokratske partije (SDP) ima šest protivkandidata, pa ankete predviđaju održavanje drugog izbornog kruga, jer niko neće osvojiti više od 50 odsto glasova izašlih na birališta u glavnom gradu.

Što se tiče izbora za Skupštinu grada Zagreba, većinu od 47 odbornika bi trebalo da zadrži koalicija Možemo i SDP koja vodi s 37,7 odsto glasova. HDZ je na drugom mestu s oko 15 odsto, a lista Selak Raspudić treća sa oko 12 odsto, pokazala je anketa Promocija plusa na hrvatskom RTL-u.

U većini većih gradova ankete predviđaju drugi krug izbora za gradonačelnika. U Splitu, prema istoj anketi, vodi aktuelni gradonačelnik Ivica Puljak iz Centra s nešto više od 30 odsto glasova, a na drugom mestu je HDZ-ov Tomislav Šuta s oko 24 odsto glasova.

Neizvesno je u Rijeci gde se prvi put u više od 30 godina dovodi u pitanje pobeda Socijaldemokratske partije i to zbog unutarstranačkog sukoba uoči lokalnih izbora.

Ta stranka je, naime, kandidovala dosadašnju zamenicu gradonačelnika Sandru Krpan, ali je neočekivano u izbornu trku ušao aktuelni gradonačelnik Marko Filipović kao nezavisni kandidat za gradonačelnika. Iako mu ankete ne daju velike šanse za ulazak u drugi krug, Filipović će uzeti deo glasova SDP, što, smatraju analitičari, otvara priliku drugim kandidatima, najviše Ivi Rinčić iz koalicije liberalnih stranaka, da se nađu u drugom krugu.

Što se Osijeka tiče, tamo je uverljivi favorit aktuelni gradonačelnik Ivan Radić koji bi, prema predizbornim anketama, mogao da pobedi već u prvom krugu sa 70 odsto glasova birača.