Todoroska: Makedonija ništa nije dobila posle primirja u Velikom ratu - pretrpela gubitke, a ostala podeljena

Profesorka na Institutu za nacionalnu istoriju Univerziteta Svetog Ćirila i Metodija u Skoplju Katerina Todoroska ukazala je da za Severnu Makedoniju Dan primirja u Prvom svetskom ratu ne znači mnogo s obzirom na to da je iz tog rata makedonsko stanovništvo izašlo sa velikim ljudskim žrtvama i bez željene autonomije i nezavisnosti. 

Todoroska kaže da je tadašnja Makedonija nakon 11. novembra 1918. ostala podeljena između Bugarske, Srbije i Grčke, dok su se tenzije i sukobi nastavili i po konačnom završetku rata. 

"Ono što smo mi kao Makedonci imali od Prvog svetskog rata su veliki ljudski gubici, ne dobijajući ništa u interesu makedonskog naroda jer Makedonija ostaje podeljena na iste teritorije i vladare kao i do tada . I posle 1918. Makedonija je podeljena na Bugarsku, Srbiju i Grčku, tada je već postala Južna Srbija i Vardarska banovina. Sve će to biti ispravljeno tek Vardarskim delom posle Drugog svetskog rata“, rekla je Todoroska za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da je teritorija tadašnje Makedonije jedno od najvećih i najvažnijih područja gde se odigrao Prvi svetski rat, koje je 1913. godine, godinu dana pre početka Velikog rata, bilo podeljeno u Bukureštu između Bugarske, Srbije i Grčke. 

Bugarska je, ističe, ostala nezadovoljna onim što je dobila, te je u Prvom svetskom ratu videla priliku da pridobije teritorije za koje je mislila da joj pripadaju.

"Bugarska u početku nije ušla u savez centralnih sila, ali je ušla nešto kasnije 1915. godine i odmah po ulasku počela da ulazi na makedonske teritorije, za koje je smatrala da su joj Bukureštanskim sporazumom uskraćene“, ukazala je profesorka.

Kako dodaje odmah po ulasku Bugara, stvorena je Makedonska vojna oblast. 

Ono što se dešavalo na tim prostorima, dešavalo se i na Kosovu – Bugarska je nastojala da stavi pod kontrolu uz pomoć saveznika sve teritorije koje je nameravala da prisvoji, konstatuje ona.

"Nadala se da će uz njihovu pomoć ispraviti sve što je do tada smatrala greškom - da je od Makedonije dobila vrlo mali deo kolača koji su joj velike sile dale 1913. godine“, ocenjuje Todoroska.

Budući da je makedonska teritorija u to vreme bila podeljena, Makedonce su mobilisale tri vojske. Jedna vojska je iz Bugarske, druga iz Srbije, a treća iz Grčke.

Profesorka napominje da su svi makedonski vojnici, bez obzira za koju stranu su ratovali, imali jedan cilj – da steknu autonomiju i konačno se ujedine.

Dok su neki od njih, kaže, težili tome da Makedonija bude nezavisna država sa potpunom autonomijom, drugi, bliski bugarskom dvoru, zalagali su se  za autonomiju uz mogućnost priključenja Bugarskoj.

Makedonsko nevojno stanovništvo želelo je nezavisnu i suverenu državu Makedoniju, ukazuje Todoroska.

"Ono što je važno reći jeste da je makedonsko stanovništvo kao stanovništvo, ja sada govorim kao nevojno stanovništvo, podržavalo te snage ili one borce koji su se borili za nezavisnu Makedoniju. Ali ne kao deo buduće Bugarske, već samo kao nezavisna teritorija, država koja bi bila nezavisna i koja bi konačno dobila suverenitet kakav su zamišljali Ilindenci i svi lideri Ilindenske organizacije koja je formirana u Bugarskoj 1920. Sve njihove ideje podržavalo je makedonsko stanovništvo, uprkos tome što su do tada bili pod otomanskom, pa srpskom, pa bugarskom vlašću. U tom trenutku nisu bili ni pod kim i smatrali su da su svojim dotadašnjim postupcima zaslužili da imaju svoju državu“, precizira Todoroska.

Međutim, konstatuje da Makedoncima Prvi svetski rat, kao ni Dan primirja nije doneo ništa do velikih ljudskih gubitaka i stradanja.

Tokom Prvog svetskog rata bugarska vojska počinila je mnoge zločine nad makedonskim stanovništvom, posebno na teritoriji Strumice, Đevđelije, Dojrana. 

Todoroska kaže da primirje i kraj rata nikako ne znače i kraj muka za makedonsko stanovništvo, jer su se, kako navodi, vojni okršaji i krvavi obračuni nastavili i nakon 11. novembra.

Dodaje da je vojska, po povlačenju, za sobom ostavila mine i eksplozivne naprave zakopane na njivama i obradivim površinama te poljoprivrednici nisu mogli slobodno da rade.

Pojašnjava da je upravo to bio deo agende imperijalističkih sila posle rata – da onemoguće lokalno stanovništvo da proizvodi hranu kako bi ostali zavisni od njih.

"Prvi svetski rat je bio veoma razoran, i za Balkan i za svet, i smatra se jednim od najkrvavijih vojnih sukoba, s obzirom na to da u tom periodu nismo imali toliko tehnologije kao danas. Govorimo o vremenu u kojem ne postoje tako sofisticirani alati, kao što se danas koriste razne nuklearne bojeve glave i slično. Rat je doprineo samo jednom, povećanju vojne industrije, povećanju imovine onih velikih država koje su imale moć i ekonomsku i ljudsku snagu da doprinesu razvoju vojne industrije. Razvijajući vojnu industriju razvijate i celokupnu privredu i realno kroz istoriju, a i danas to možemo primeniti, rat je najbolji način da povećate ekonomiju jedne zemlje ako je agresor“, zaključila je Todoroska.