Za tri decenije, šteta od poplava u Albaniji 2,5 milijardi dolara

Šteta od poplava u Albaniji u poslednje tri decenije, procenjuje se na 2,5 milijardi dolara. Ipak, niko od predstavnika institucija koje su zadužene za održavanje vodoprivrednog sistema u Albaniji, kao i za procenu rizika pre i tokom vanrednih situacija, nije odgovarao pred pravosuđem niti je proglašen krivim.

Procena ekonomske štete objavljena je u detaljnom izveštaju Državne revizorske institucije, koja je pod lupu stavila odgovornosti na centralnom i lokalnom nivou, počev od Ministarstva poljoprivrede pa do preduzeća koja upravljaju nasipima, drenažnim sistemom i kanalizacijom.

Nalazi su objavljeni nakon revizije poplava iz 2024. godine u Valoni, tokom koje su analizirane stotine dokumenata o mapiranju, kanalizaciji, crpnim stanicama i ugovorima o njihovom održavanju. U ovoj kontroli, osim što je ukazano na problem višedecenijskog nečišćenja drenažnih kanala od strane nadležnih institucija, otvorena su i pitanja o neefikasnom upravljanju rizikom od poplava na nacionalnom nivou, koji je trebalo da bude prilagođen klimatskim uslovima, a što je, prema Državnoj revizorskoj instituciji, u suprotnosti sa Zakonom o civilnoj zaštiti, prenosi Indeks onlajn.

Takođe je istaknuto da je 3.285 objekata izgrađeno bez dozvole u okviru infrastrukture za navodnjavanje, odvodnjavanje i zaštitu, što je samo jedan od problema, dok se ostali odnose na nedostatak adekvatne saradnje između institucija u upravljanju poplavama, kao i na izostanak održavanja drenažnog sistema.

Od 1990. godine zabeleženo je osam teških poplava u Albaniji: 1995. godine; u septembru 2002, kada je pogođeno 7.500 porodica, uglavnom u Torovici, Leži i Milotu; u februaru i martu 2004. poplave Drima i Bojane; u decembru 2005. poplave na jugu izazvane Vjosom; poplave u području Donjeg Skadra 2010–2011, tokom kojih je evakuisano 12.000 građana; u februaru 2015. poplave na jugu, kada je potpuno oštećeno 709 kuća; poplave u novembru 2017. duž toka Vjose, kada je oštećeno 4.700 stambenih objekata; kao i poplave 2021. i 2024. godine u oblastima Leža, Skadar i Valona, sa hiljadama hektara poplavljenog zemljišta, uništenim kućama i poslovnim objektima i putevima privremeno blokiranim klizištima.

U svim ovim vanrednim situacijama, pravosuđe je sprovelo samo dve istrage, uz sumnju da uzrok nije bio isključivo vremenski faktor. Prva se odnosi na vanrednu situaciju iz 2010. godine u Skadru, nakon što su otvorene tri ispusne kapije hidroelektrana Vau i Dejes, Koman i Firza, što je dovelo do masovnih poplava čitavog Skadra, pa čak i samog grada. Međutim, na osnovu veštačenja tri stručnjaka iz hidroelektrana, istraga je zaključila da postupak treba obustaviti, jer je otvaranje brana bilo opravdano.

Druga istraga, koja je još u toku, vodi se u tužilaštvu u Draču i pokrenuta je pre nekoliko dana, ne samo zbog uništavanja imovine poplavama, već i protiv osoba za koje se sumnja da su zloupotrebile službeni položaj tokom upravljanja situacijom.