Lavrov: Rusija spremna na pregovore, Zelenski: Potreban jači pritisak na Rusiju

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da je Rusija spremna za pregovore radi postizanja dugoročnog, održivog i pravednog mira u Ukrajini, ali da neće da obustavi „specijalnu vojnu operaciju“ dok pregovori traju, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zatražio je još veći pritisak na Moskvu.

Lavrov je rekao i da su specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof i Džared Kušner tokom poslednje posete Moskvi potvrdili zainteresovanost Sjedinjenih Američkih Država za rešavanje ukrajinskog sukoba, prenosi Sputnjik.

Posle sastanka u Enkoridžu, dodao je šef ruske diplomatije, svi su saglasni da treba težiti ne nekakvom sporazumu o prekidu vatre, već dugoročnom mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine, koji će pouzdano okončati rat.

On je podsetio na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa iz avgusta 2025. godine, posle sastanka u Enkoridžu, da je potrebno da se radi na dugoročnom mirovnom sporazumu, a ne samo na prekidu vatre.

„Kako je Donald Tramp rekao u avgustu 2025. godine, posle sastanka u Enkoridžu, svi su saglasni da treba težiti ne nekakvom sporazumu o prekidu vatre, već dugoročnom mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine, koji će pouzdano da okonča rat“, rekao je Lavrov.

On je dodao da je Rusija, što je više puta potvrdio predsednik Rusije Vladimir Putin, spremna za pregovore radi postizanja upravo takvog održivog i pravednog mira.

Prema njegovim rečima, Ukrajina je mogla da ostane u granicama iz 1991. godine „da se Evropljani nisu bavili prevarama“.

Lavrov je ocenio da evropske zemlje nisu uspele da potisnu „večiti instinkt da lažu“ i da su pokušavale da ostvare svoje ciljeve „kriminalnim metodama“.

„Ponovno sahranjivanje posmrtnih ostataka saradnika naciste Adolfa Hitlera u Kijevu predstavlja ‘vrhunac nacifikacije Ukrajine'“, izjavio je Lavrov.

„Vrhunac nacifikacije Ukrajine bilo je nedavno klečanje Zelenskog i drugih predstavnika njegovog režima pred posmrtnim ostacima Hitlerovih saradnika, koji su uz kraljevske počasti prebačeni iz Evrope radi ponovnog sahranjivanja u Kijevu“, rekao je Lavrov.

On je dodao da je „žalosno što bivši saveznici Rusije u borbi protiv Hitlerovog nacizma gledaju kroz prste na takve postupke“.

Takođe je naveo da postupci Evropske unije prema Ukrajini u praksi predstavljaju podršku Brisela „zverskim oblicima ukrajinskog nacionalizma“.

Lavrov je naveo da predstavnici EU, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, potrebu za daljom finansijskom i vojnom podrškom Ukrajini obrazlažu tvrdnjom da Kijev brani evropske vrednosti.

„To znači da su rasizam, progon crkve i sveštenika i veličanje nacizma u vidu odvratnih, zverskih oblika ukrajinskog nacionalizma upravo one vrednosti na kojima danas počiva Evropska unija“, rekao je Lavrov.

Zelenski pozvao na jači pritisak na Rusiju i podršku Ukrajini

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je međunarodnu zajednicu da pojača pritisak na Rusiju kroz sankcije, ograničavanje njenih prihoda i jačanje ukrajinske odbrane, upozorivši da bi rat mogao da se proširi na druge zemlje.

„Ovaj besmisleni rat sa Ukrajinom mora da se zaustavi. Ne znam nijednog svetskog lidera koji misli drugačije. Ne znam nikoga ko otvoreno podržava ovaj rat, osim jedne osobe“, rekao je Zelenski obraćajući se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

On je rekao i da Rusija zbog rata trpi velike gubitke, navodeći da je od januara do avgusta ove godine, prema ukrajinskim podacima, ruska vojska izgubila 248.964 ljudi, poginulih i ranjenih.

Zelenski je istakao da Rusija, uprkos velikim gubicima, nije ostvarila značajne teritorijalne dobitke i da Moskva nastavlja da traži dodatnu podršku od drugih država, uključujući Severnu Koreju.

On je ocenio da se posledice rata šire izvan Ukrajine i naveo da Rusija predstavlja pretnju baltičkim državama, Moldaviji i drugim regionima.

Pozvao je na nastavak sankcija protiv Rusije i smanjenje njenih prihoda od energenata, ističući da je cilj da se Moskvi ograniče sredstva za finansiranje rata.

Zelenski je rekao da Ukrajina razvija nove dronove-presretače i protivbalistički program sa evropskim partnerima.

Naveo je da je u programu već deset zemalja, među kojima su Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija i Holandija, i pozvao druge države da se priključe.

On je istakao da Ukrajina sa partnerima razvija i proizvodnju dronova i druge vojne opreme, navodeći da su sporazumi o saradnji već potpisani sa Finskom i Australijom, dok se pripremaju novi sa Kanadom i drugim zemljama.

„Ukrajina nije izabrala ovaj rat. Mi se branimo“, rekao je Zelenski, ističući da iskustvo njegove zemlje može doprineti bezbednosti drugih država.

Govoreći o diplomatiji, Zelenski je rekao da su za okončanje rata potrebni i pritisak i pregovori i da bi Kina mogla da utiče na Rusiju.

„Već sada nam je potrebna diplomatija i potrebna nam je snaga“, rekao je on.

Zelenski je posebno pozvao države čiji se državljani bore na strani Rusije da ih zaštite i spreče njihovo slanje na front.

Prema njegovim rečima, Ukrajina je tokom rata zarobila državljane 47 zemalja, među kojima su Gana, Nepal, Tadžikistan, Indija, Jemen, Kenija, Zimbabve, Kuba, Belorusija, Sudan i Južna Afrika.

On je na kraju pozvao međunarodnu zajednicu da podrži Ukrajinu i zajedničke napore usmerene na jačanje bezbednosti i sprečavanje širenja rata.