Svedok Radošević negirao tezu Tačijeve odbrane da je špijunirao OVK kada je zarobljen 1998.

Svedok optužbe Nebojša Radošević negirao je danas pred sudom u Hagu tvrdnju odbrane optuženog Hašima Tačija da je, s jeseni 1998, bio špijun srpskih obaveštajnih službi, kada ga je OVK, kao novinara Tanjuga, zarobila na Kosovu, prenosi Beta.

Radošević (57) je juče posvedočio da je, zajedno sa fotoreporterom Tanjuga Vladimirom Dobričićem, u rukama OVK, uz povremeno zlostavljanje, proveo 41 dan, od 18. oktobra do 27. novembra 1998, pre nego što su obojica pušteni posle pritiska međunarodne zajednice.

Odgovarajući na pitanja Tačijevog branioca Grega Kihoa, Radošević je danas izjavio da tokom zarobljeništva nije video Tačija, ni druge vođe OVK za koje je tada znao.

Rekao je da je Tačija (54) "prvi put video juče" u sudnici, ali je napomenuo da su mu vojnici OVK, kada su ga 1998. zarobili, bili oduzeli naočare i da se tada "nije trudio da prepozna ljude".

Jednog od starešina OVK, s kojima je razgovarao i koga je nazvao Student, svedok je, međutim, opisao kao "obrazovanog", sličnog "političaru", tada starog "25-26 godina" godina.

Student ga je, kako je rekao, obavestio da su on i Dobričić prvo bili osumnjičeni za špijunažu, a potom osuđeni na po 60 dana zatvora zato što su bez dozvole ušli na teritoriju OVK, ali da "neće još dugo ostati" u pritvoru.

Po optužnici, međutim, Radoševića i Dobričića ispitivali su Tači i Fatmir Ljimaj, a kasnije su lagali međunarodne predstavnike da je novinarima bilo suđeno. Da suđenja nije bilo, juče je u glavnom iskazu potvrdio Radošević.

Tačijev branilac tvrdio je, tokom današnjeg unakrsnog ispitivanja, da je Radošević "sve što je kao novinar video na terenu prenosio" generalu VJ Dušanu Samardžiću, tadašnjem komandantu Prištinskog korpusa, koji mu je bio rođak.

Radošević je odgovorio odrečno.

"Svom rođaku niste davali informacije o OVK?", pitao je Tačijev advokat.

"Ne", uzvratio je Radošević.

Tokom jučerašnjeg iskaza, Radošević je ispričao da mu je, neposredno pošto je bio oslobođen, general Samardžić preneo da je, u jednom presretnutom razgovoru, Tači rekao političkom predstavniku OVK Ademu Demaćiju da će pritvorene novinare 'pustiti kada ja hoću, a ne kad mi kažu'".

"Vi i Dobričić ste prikupljali informacije za Službu državne bezbednosti Srbije, kao što je Dobričić radio u Hrvatskoj i BiH, a novinarske legitimacije ste koristili kao pokriće", insistirao je Tačijev branilac.

"Nije tačno, bar za mene, a za njega - kako hoćete", odvratio je Radošević.

Kiho je tvrdio i da je fotoreporter Dobričić - koga je nazvao "tvrdim nacionalistom" i "četnikom" umešanim u ratne zločine u Hrvatskoj i BiH - bio "doveden na Kosovo kako bi prikupljao informacije o OVK", a da je Radošević "bio zadužen da mu pomaže".

"To nije tačno", odgovorio je Radošević, ponavljajući da nije znao šta je Dobričić radio u Hrvatskoj i BiH, da "nije voleo tog čoveka" i da je s njim samo kratko vreme radio.

Tačijev branilac je prethodno opširno citirao izveštaje srpskih službi bezbednosti, ali i dnevnik generala Ratka Mladića, o Dobričićevoj umešanosti u kriminal i zlodela u Škabrnji kod Knina 1991.

Radošević je ponovio da su pripadnici OVK "uglavnom dobro" postupali prema njemu, ali je ostao pri iskazu da su mu, u nekoliko navrata, cev puške "nabili u usta i u oko", pretili mu nožem, "malo ga šamarali" i zlostavljali.

Svedok je opisao i da je u pritvoru, za koji pretpostavlja da je bio u selu Klečka, video i čuo kako vojnici OVK prebijaju dvojicu srpskih policajaca.

Zajedno s Tačijem, za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji optuženi su i tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva. Ta zlodela počinjena su, po optužnici, u četrdesetak pritvoreničkih centara OVK na Kosovu i u dva pritvora u severnoj Albaniji. Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini. Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu. Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima - Srbima, Romima i Albancima proglašenim za "izdajnike", "špijune" i "kolaborante" sa srpskim vlastima.