Evropska komisija predlaže ograničavanje prava veta za nove članice EU

Evropska komisija će 6. oktobra usvojiti izveštaj o politici proširenja Evropske unije, u kojem će predložiti privremena ograničenja prava novih članica, uključujući i pravo veta, kao i postepenu integraciju zemalja kandidata u pojedine oblasti Unije pre formalnog članstva, piše Koha.

Prema predlozima Komisije, za nove članice EU bila bi uvedena određena ograničenja, najmanje u ograničenom vremenskom periodu. Ona bi privremeno obuhvatila i uskraćivanje prava veta, dok bi u ekstremnim slučajevima, ukoliko postoje dokazi da nova članica ne poštuje osnovne vrednosti EU, moglo doći i do oduzimanja prava glasa, navodi Koha.

U slučajevima kada nova članica ne bi mogla da koristi pravo veta, Savet EU bi uložio maksimalne napore da odgovori na njene eventualne vitalne nacionalne interese.

EU je u prošlosti često bila suočena sa situacijama u kojima je odluke blokirala samo jedna država članica. To se događalo i prilikom uvođenja sankcija pojedinim državama, kao i u drugim pitanjima spoljne politike.

Istovremeno sa predlogom o privremenom uskraćivanju prava veta novim članicama, Evropska komisija predlaže i proširenje oblasti u kojima bi se odluke donosile kvalifikovanom većinom, čime bi pravo veta bilo ograničeno i za postojeće članice.

Time bi EU postala sposobnija za delovanje, bez potrebe za izmenom osnovnih ugovora Unije. Za promenu ugovora neophodna je saglasnost svih država članica, a potom i ratifikacija izmena u parlamentima svake od njih, što je, kako se ocenjuje, postalo veoma teško ostvarivo.

Takozvane „zaštitne klauzule“ bile bi uvedene i u finansijskoj i institucionalnoj oblasti, na zajedničkom tržištu, u unutrašnjim poslovima i drugim oblastima. One, međutim, ne bi bile iste za svaku novu članicu, već bi, prema predlogu Evropske komisije, bile posebno osmišljene za svaku zemlju kandidata, uzimajući u obzir njene specifičnosti.

Crna Gora bi, prema procenama na koje se poziva Koha, mogla da bude prva nova članica EU u budućnosti. Njeno pristupanje ne bi predstavljalo izazov za Uniju ni u jednom pogledu. Prijem Crne Gore koštao bi građanina EU manje od jednog evra godišnje. Situacija bi, međutim, bila znatno drugačija sa ostalim zemljama, posebno ukoliko bi sledeća na redu bila Ukrajina.

Evropska komisija, kako tvrdi dopisnik Kohe, smatra da bi jedna od praktičnih promena trebalo da bude prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na odlučivanje kvalifikovanom većinom. Komisija ocenjuje da je, prema važećim ugovorima, konsenzus neophodan samo za prijem nove članice, dok Savet EU u praksi primenjuje konsenzus u svakom koraku procesa, uključujući otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja. Prema mišljenju EK, do ovakve promene bi moglo doći odlukom Saveta EU, bez potrebe za izmenom ugovora Unije.

Očekuje se da će Evropska komisija predložiti prelazak na odlučivanje kvalifikovanom većinom umesto konsenzusom u međufazama pristupnih pregovora, uz zadržavanje konsenzusa za donošenje konačne odluke o članstvu. Od novih članica takođe će se tražiti da se obavežu da neće koristiti pravo veta ni u nastavku procesa proširenja.

Dok je cilj da Crna Gora i Albanija uspešno okončaju pristupne pregovore, s obzirom na to da su najviše napredovale, za ostale zemlje predviđa se prelazna faza tokom koje bi se težilo postepenoj integraciji u one oblasti u kojima ispunjavaju kriterijume, bez čekanja na formalno članstvo u Evropskoj uniji.

„Ne postoji jedinstven model postepene integracije. Najpogodniji put zavisi od stepena pripremljenosti svake zemlje u procesu pristupnih pregovora i sektora u kojem bi ranije učešće donelo koristi. Za Crnu Goru i Albaniju, koje su dobro napredovale u procesu pristupanja, prioritet ostaje uspešno okončanje pregovora. Za ostale zemlje kandidate postepena integracija pruža ranije mogućnosti za napredak u ekonomskoj konvergenciji, jačanje političke saradnje i ostvarivanje rezultata sa opipljivim koristima, uz nastavak reformi“, navodi se u nacrtu izveštaja na koji se poziva Koha.

Postepena integracija, dakle, neće biti bezuslovna niti će zameniti formalno članstvo u EU u budućnosti.

Lideri EU razgovaraće o ovom predlogu na samitu u Briselu 15. oktobra, dok se usvajanje i objavljivanje paketa proširenja i izveštaja o napretku zemalja kandidata i Kosova, koje je jedino u ovom procesu bez statusa kandidata, očekuje krajem oktobra, zaključuje Koha.

Kosovo onlajn je u više navrata pisao o predlozima za izmenu modela pridruživanja novih članica.

Sagovornici su u nedavnoj analizi te teme procenili da bi takva mera odgovarala Srbiji u kontekstu ubrzanja evrointegracija i lakšeg otvaranja klastera bez blokada, ali da bi sa druge strane, mogla da oslabi zaštitu koju Beograd ima od strane pet zemalja koje ne priznaju Kosovo.

Prema analizi iz juna ove godine, podrška država članica EU francusko-nemačkom planu postepene integracije zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije raste, a sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da su bezbednosni izazovi i veće jedinstvo unutar Unije podstakli razgovore o novom modelu proširenja. Istovremeno upozoravaju da ostaje otvoreno pitanje da li će takav koncept dobiti dovoljnu podršku unutar EU i kako bi bio sproveden u praksi.

Govoreći o potencijalnom pridruživanju država Zapadnog Balkana EU bez prava veta, sagovornici u analizi iz februara ove godine rekli su da pitanje veta ne treba da bude fokus zemalja regiona, jer će o ključnim stvarima svakako odlučivati najveće ekonomske i vojne sile Unije.