BLOG Vilijams: Tači znao da bi nadležnost Haškog tribunala mogla da obuhvati i OVK

Džejms Rubin, bivši pomoćnik državnog sekretara SAD, danas svedoči treći dan zaredom na suđenju Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju pred Specijalizovanim sudom za Kosovo u Hagu. Nakon njega kao svedok je istupio Pol Vilijams, pravni savetnik kosovske delegacije tokom pregovora u Rambujeu.

16:54. Nisam znao da je Suroiju prećeno 1999. zbog pisanja o zastrašivanju Srba

Tužilac: Jutros ste govorili o svom bliskom odnosu sa Vetonom Suroijem. Da li Vam je poznato da je prećeno Suroiju u državnoj agenciji Kosova pres, u oktobru 1999. nakon što je objavio članak u listu Koha ditore, gde je između ostalog govorio o organizovanom sistematskom zastrašivanju svih Srba samo zato što su Srbi i da su oni svi smatrani odgovornim za ono što se desilo na Kosovu?

Vilijams: Ne, ali mogu da dam kontekst. U to vreme, Veton je bio usredsredjen na očuvanje multietničkog Kosova. I u brojnim razgovorima koje smo imali, on je želeo da se uspostavi ravnoteža između zaštite prava i privilegija srpske manjine, ali nije bio za to da dođe do podele ili političke blokade.

16.49. Pre Rambujea nisam znao za komenar Olbrajt da OVK ubija Srbe I Albance koji im se ne dopadaju

Tužilac: Kada ste došli u Rambuje, jeste li znali da je skoro godinu dana ranije, u martu 1998. godine, državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt pominjala oslobodilački pokret na Kosovu i da su oni osudili, presudili i pogubili etničke Srbe i Albance koji im se ne dopadaju?

Vilijams: Nisam bio upoznat sa njenim komentarima

Tužilac: Da li ste znali da je u novembru 1998. godine u Njujork tajmsu, objavljen članak i da se u njemu pominjala ocena eksperata da su pobunjenici na Kosovu kidnapovali više od 200 Srba i da se za većinu od njih veruje da su ubijeni.

Vilijams: Sada se ne mogu da se setim da li sam pročitao taj članak ili ne

16.30. Ambasada SAD u Beogradu u novembru 1998. javila da Tači ne prihvata rešenje bez pominjanja nezavisnosti Kosova

Tužilac je pročitao deo dokumenta poslatog iz američke ambasade u Beogradu novembra 1998. državnom sekretaru SAD u Vašington, u kojem se navodi da Tači i njegove kolege traže nezavisnost Kosova i kažu da nikada neće podržati političko rešenje u kojem se eksplicitno ne pominje nezavisnost.

Tužilac: Da li ste znali da su Tači i njegove kolege iznele takav stav pre Rambujea?

Vilijams: Možda nisam znao da su Tači i njegove kolege izneli takvo stanovište, ali se to u potpunosti poklapa sa stavovima Amerikanaca albanskog porekla i drugih sa kojima sam komunicirao u statusu pro bono pravnog savetnika

15.26. Nisam znao da je Tači optuživao Bukošija da je finansirao likvidacije komndanata OVK

U nastavku suđenja Vilijams je na pitanja tužioca odgovorio da pre konferencije u Rambujeu nije poznavao niti imao susrete ni sa jednim od lidera OVK. On je potvrdio da je bio u prisnim odnosima sa Bujarom Bukošijem i preko njega sa Ibrahimom Rugovom. Ipak, negirao je da mu je bilo poznato da postoje problemi između Bukošija i predstavnika OVK.

On je takođe negirao da mu je tokom konferencije u Rambujeu bilo poznato je Hašim Tači optužio Bukošija da je finansirao ubistva i pokušaje ubistva komandanata OVK i da je imao planove da likvidira glavni štab OVK.

13.31. Tači nije imao potpunu kontrolu nad pregovorima

Vilijams je tokom ispitivanja kazao da je u Rambujeu zaključio da je Tači bio delimično pod uticajem „spoljašnjih aktera“ tokom pregovora.

„To sam zaključio na osnovu različitih faktora. Bilo je mnogo razgovora putem telefonskih poziva koje je Tači obavljao sa osobama izvan zemlje. Telefon mu je stalno zvonio, pa je morao da ide u neki kutak sobe ili napolje da bi razgovarao“, rekao je Vilijams.

On je takođe naveo da je njegova uloga u Rambujeu uključivala redovne sastanke sa jednim albanskim Amerikancem koji je bio u kontaktu sa OVK i drugim relevantnim licima.

„Neke signale i gestikulacije sam mogao da protumačim, pa sam stekao utisak da je neko delimično kontrolisao pregovore. Nisam smatrao da on nema kontrolu nad pregovorima, ali mislim da je predstavljao spoljne interese“, objasnio je svedok.

Na pitanje da li je primećeno da je Tači izveštavao komandante iz lokalnih zona, Vilijams je odgovorio potvrdno.

„Da, oni su ga zvali, razgovarali određeno vreme, a on je potom komentarisao proces i davao povratne informacije. Zato sam zaključio da je on izveštavao“, kazao je svedok.

Kada je odbrana pitala da li je Vilijams znao sa kim Tači razgovara, i da li su razgovori vođeni na albanskom, rekao je da ne zna.

„Ne. Često sam tražio od mojih kosovskih kolega da mi kažu sa kim priča. Oni su mi rekli da je u kontaktu sa svojim timom, kosovskim Albancima i lokalnim komandantima“, naveo je Vilijams.

Na kraju on je imenovao i nekoliko članova delegacije koje je pratio u Rambujeu među kojima su Bljerim Šalja, Dukađin Gorani i Edita Tahiri.

13.14. Suroi mi se nije žalio na pretnje

Odgovarajući na pitanja Vilijams je izjavio je da mu Veton Suroi nikada nije rekao da mu je Hašim Tači pretio dok su bili deo kosovske delegacije u Rambujeu.

„Veton Suroi mi nikada nije rekao niti je na bilo koji način pokazao da mu je prećeno od strane Hašima Tačija ili bilo koga iz kosovske delegacije“, rekao je Vilijams.

On je dodao da ni nakon Rambujea Suroi nikada nije pomenuo ovakvu situaciju.

Svedok je naglasio da tokom perioda kada se moglo raspravljati o Privremenoj vladi ili njenim internim pitanjima, Suroi nikada nije bio prisutan u tim razgovorima.

12.41 Tači znao da bi istrage obuhvatile i OVK

Vilijams je govoreći pred Specijalnim sudom o podršci koju je kosovska delegacija dala Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) tokom pregovora u Rambujeu izjavio je da je Hašim Tači bio svestan da to može da uključi i potencijalne istrage protiv članova OVK.

Pojasnio je da je Tači podržavao ideju da Tribunal ima dovoljne nadležnosti za sprovođenje mandata.

„On je rekao da to odražava i ono što i nas zanima“, preneo je Vilijams Tačijeve reči.

Svedok je dodao da je delegacija Kosova, uključujući i Tačija, bila svesna da saradnja sa Tribunalom podrazumeva i moguće istrage u vezi sa OVK, imajući u vidu iskustva iz Hrvatske i Bosne, gde je MKTJ podizao optužnice protiv različitih strana u sukobima.

„Situacija je bila jasna - Tribunal će tražiti dokaze u različitim pravcima, što je uključivalo i naoružane nedržavne aktere“, rekao je Vilijams.

On je dodao da je u nacrtu sporazuma iz Rambujea stajalo da će tužiteljka imati pristup i teritoriji Kosova, a ne samo Srbije.

12.25 Kosovski pregovarači tražili nadležnost Haškog tribunala

Svedok Pol Vilijams izjavio je pred Specijalnim sudom u Hagu da je jedan od ciljeva kosovske delegacije u Rambujeu bio da se obezbedi nadležnost Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ).

On je naveo da je radio sa članovima delegacije i dijasporom kako bi pripremio formulaciju koja bi omogućila Tribunalu da nesmetano sprovodi mandat i na Kosovu.

Vilijams je podsetio da je kontekst tih razgovora bio masakr u Račku.

„Nadležnost i sposobnost Tribunala da efikasno funkcioniše bila je važna iz više razloga. Konkretan kontekst pre pregovora bila je masakr u Račku, a tužiteljka je pokušavala da uđe na Kosovo, ali nije imala vizu. Sećam se da je ambasador Vilijam Voker tada upotrebio izraz ‘zločini protiv čovečnosti’. Tužiteljka je želela da sprovede istragu, ali joj je ulazak bio zabranjen“, rekao je Vilijams.

11.46. U Rambujeu na poziv Rugove

Vilijams detaljno je objasnio kako je postao deo kosovske delegacije tokom pregovora u Rambujeu. Pomenuo je Bujara Bukošija, Ibrahima Rugovu i Editu Tahiri.

Vilijams je objasnio da ga je Bukoši pozvao u ime Rugove da učestvuje u pregovorima.

„Tokom leta i jeseni 1998. godine radio sam sa Bukošijem, preko njega sa Rugovom, delimično i sa Vetonom Suroijem, uz blisku koordinaciju sa albanskom dijasporom u Americi koja je imala kontakte sa ovim osobama. Tražili su moju pomoć i pravne smernice u vezi sa aspektima koji su se pregovarali“, rekao je Vilijams.

„Bukoši me je pozvao u ime Rugove da idem u Rambuje i učestvujem u pregovorima u februaru, tačno 7. februara. Delegacija Kosova u Rambujeu je donela zvaničnu odluku konsenzusom da budem njihov pravni savetnik. Edita Tahiri i Bajram Kosumi su potpisali zvaničnu deklaraciju“, dodao je Vilijams.

Na pitanje advokata ko je zapravo bila Edita Tahiri u to vreme, Vilijams je odgovorioda je bila ministar spoljnih poslova u Rugovinoj paralelnoj vladi Albanaca na Kosovu.

„Dakle, Rugova je imao paralelnu vladu, Bujar Bukoši je bio premijer, a ministar spoljnih poslova bila je Edita Tahiri“, kazao je.

Vilijams je naveo da je imao blizak odnos sa Bukošijem, koji je često putovao u SAD.

„On je često dolazio u Ameriku, gde se sastajao sa članovima Kongresa, davao intervjue medijima, a kada bi bio u Vašingtonu, sastajao se i sa mnom i provodio sam vreme sa njim kao njegov pravni savetnik. Imao je i druge savetnike, ali ja sam bio osoba sa kojom je kontaktirao u pravnim pitanjima. Govorio je dobro engleski i bio direktan; imao sam blizak profesionalni odnos s njim“, izjavio je Vilijams.

Nakon toga sudija je odredio pauzu od 30 minuta pre nego što nastave ispitivanje.

11.30 Počelo ispitivanje drugog svedoka

Na mesto za svedoke u sudnici Specijalizovanih veća istupio je drugi svedok odbrane Pol Vilijams, pravni savetnik kosovske delegacije tokom pregovora u Rambujeu.

Vilijams je profesor prava na američkom univerzitetu u Vašingtonu i osnivač neprofitne organizacje „Public International Law & Policy Group“ (PILPG), koja se bavi humanitarnim pravom. Pravne savete je davao u više od 20 mirovnih procesa širom sveta.

Kako je izjavio na početku svedočenja, između ostalog bavio se raspadom Sovjetskog saveza i Jugoslavije.

11.15 Rubin završio svedočenje 

Bivši pomoćnik američkog državnog sekretara završio je svedočenje pred Specijalizovanim većem u Hagu.

„Bilo je privilegija biti ovde. Iako je trajalo dugo, ovo je veoma važna upotreba mog vremena“, rekao je Rubin pre nego što je napustio mesto za svedoke u sudnici Specijalizovanih veća.

Sudija je potom odredio pauzu, pre nego što počne ispitivanje narednog svedoka.

10.51. OVK nije imala vertikalnu liniju izveštavanja

Rubin je tokom svog iskaza ponovio je da OVK nije imala vertikalnu liniju izveštavanja. Njegov odgovor usledio je nakon pitanja advokata Kadrija Veselija, Rodnija Diksona, kada je odbrana Hasima Tačija završila dodatna pitanja.

Odgovarajući na pitanja odbrane, Rubin je rekao da se ne seća da mu je iko pokazao bilo kakva naređenja koja je Tači izdao vojnom krilu tokom rata, uključujući i godine koje prethode danu njegovog svedočenja u Hagu.

Takođe je naveo da se ne seća da mu je pokazivan bilo kakav izveštaj koji je Tači slao vojnom krilu.

Svedok je upitan da li zna gde je Tači bio u periodu od novembra 1998. do juna 1999, osim u vreme kada je Rubin direktno komunicirao sa njim.

„Nisam bio upoznat sa njegovim kretanjem, ali verujem da je, od kada sam razgovarao sa njim, bio na Kosovu“, rekao je Rubin.

On je dodao da ne zna ko je bio Sulejman Seljimi, niti ko je bio prethodnik Agima Čekua na mestu vrhovnog komandanta OVK.

10.35 Advokat citirao Kurtija

Luka Mišetić, advokat Hašima Tačija, prikazao je članak iz februara 1999. godine u kojem se citira izjava Aljbina Kurtija, premijera Kosova u tehičkom mandatu, kako bi dokazao da je Demaći imao veći uticaj u donošenju važnih političkih odluka od Tačija, koji je tada bio vođa kosovske delegacije u Rambujeu.

Advokat je postavio pitanje Rubinu, o članku koji je govorio o konferenciji koju je održao Kurti. Naslov članka glasio je: „Ni jedna politička odluka bez odobrenja Adema Demaćija“.

U članku je citirana izjava Kurtija da je pokretanje albanske delegacije u Rambujeu bilo „gest dobre volje“.

Mišetić je upitao Rubina da li su članovi OVK u toj delegaciji „imali ovlašćenje da potpisuju dokumente“.

„Jedan deo članova delegacije je to izjavio“, rekao je Rubin.

„Koji članovi tačno?“, upitao je Mišetić.

„Hašim Tači“, odgovorio je bivši američki zvaničnik.

10.25 Sa Tačijem razgovarao o nestalima

Rubin je kazao da je sa Tačijem razgovarao o nestalima i tražio da se time pozabavi, ali da on lično nije bio tužilac koji bi detaljno ispitivao Tačija.

„Svakako, moram reći da sam mnogo puta razgovarao sa Tačijem tokom dužeg vremenskog perioda, i kada su se takve teme razmatrale, radio sam ono što su Amerikanci očekivali od svojih predstavnika“, rekao je Rubin.

„Pitao sam ga, bio sam zainteresovan i zamolio sam ga da se pozabavi tim pitanjem. Moj utisak je da je pokušao da to učini. Nisam bio tužilac, nisam mogao da mu kažem da sam čuo za taj slučaj i da mi ispriča sve detalje“, naveo je Rubin na sudu.

10.01 U OVK postojalo više klanova

Odgovarajući na pitanja sudije, Rubin je kazao da za OVK nije smatrao da se radi o formalnoj vojnoj policiji i da ne može da ih nazove formalnom vojnom strukturom.

On je rekao da je u OVK postojalo više grupa i klanova, ali ne i jasna vojna struktura.

„Koliko sam ja video, nije bilo bataljona, brigada ili jedinica u OVK. Ne verujem da je postojao organizovan vojni sistem“, izjavio je Rubin.

Takođe je negirao da je imao saznanja o postojanju vojne policije unutar OVK.

„Znam da su imali uniforme, neki jesu, neki nisu. Mi ih nismo smatrali komandantima ili generalštabom“, naveo je Rubin.

Govoreći o saopštenjima OVK, rekao je da je pročitao mnoga od njih, ali da su mu delovala kao pokušaj da se OVK prikaže značajnijom nego što je bila.

„Za mene su to bila samo manipulisanja. Često sam čitao ta saopštenja, ali su mi izgledala kao pokušaj da se OVK predstavi važnijom nego što je bila. Po mom mišljenju, to su bila čista manipulisanja“, dodao je Rubin.

09.52 Tači pretio članovima kosovske delegacije

Sudija Fergal Gejnor nastavio je da ispituje Rubina. Na početku ga je zamolio da prokomentariše poziciju koju je Tači imao u Rambujeu i njegovo ponašanje nakon što mu je pokazan odlomak iz dokumentarnog filma Bi-Bi-Si-ja u kome se spominje da je Tači zastrašivao dvojicu članova kosovske delegacije u Rambujeu koji nisu bili deo OVK, pošto su se u prikazanom video-snimku iz dokumentarca pojavili Veton Suroi i Dukađin Gorani.

Rubin je rekao da nije bio svestan fizičkih pretnji, ali jeste psiholoških pritisaka.

„Treba da razdvojimo fizičku pretnju od moralne. Ne, nisam znao da je bilo fizičke pretnje, ali znam da je bilo ideološkog pritiska – za ili protiv nezavisnosti, jer je to bilo ključno pitanje za pokret tokom rata. Tako je i Olbrajtova pretila Tačiju, rekavši mu da ako ne potpiše i ako ostavi ljude nezaštićene od Srba… Čuo sam i da je i Demaći bio izložen pretnjama“, rekao je Rubin.

U jednoj od izjava moglo se čuti kako je Medlin Olbrajt nazvala Hašima Tačija „vođom“, a jedan od sudija je o tome pitao Džejmsa Rubina, raspitujući se o komandnoj strukturi OVK.

„Rekla je: ‘Vođa, nesumnjivo vođa’... Nije se obratila Ademu Demaćiju, niti je pomenula da je on bio neka vrsta ministra spoljnih poslova“, naveo je sudija.

Rubin je kazao da se radi o neodrođenom terminu, da je on bio vođa delegacije u Rambujeua, a da su oni želeli da Tači postane vođa nacije.

„Rekla je jedan od vođa, i tu postoji velika razlika“, naveo je Rubin u svom odgovoru.

Odbrana i tužilaštvo juče završili ispitivanje

Prvog dana svedočenja, u ponedeljak, 15. septembra, Rubin je govorio o svojim susretima sa Tačijem, Ibrahimom Rugovom, Džoom Bajdenom, Kristoferom Hilom i drugima. Tvrdio je da Tači nije imao ovlašćenja, niti sposobnost da bilo šta diktira, već da je bio osoba kojoj je dodeljen zadatak da komunicira sa međunarodnim predstavnicima.

Drugog dana svedočenja govorio je o ulozi Tačija i Adema Demaćija, kao i o napadima OVK na srpske civile. Tvrdio je da formalna struktura OVK sa Glavnim štabom nije postojala. Nakon pitanja advokata odbrane i tužilaštva, sudije su odlučile da postave dodatna pitanja.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući progon, ubistva, torture i prisilne nestanke tokom i posle rata na Kosovu.

Rubina, koji je učestvovao u mirovnim pregovorima tokom rata na Kosovu, kao i u događajima posle oružanog sukoba, kao svedoka je pozvala odbrana Hašima Tačija. On je ujedno i prvi svedok odbrane.

Kao moguće svedoke Tačijevi branioci ranije su pominjali Veslija Klarka, Bernara Kušnera, Vilijama Vokera... Ovi bivši međunarodnici zvaničnici mogli bi da govore o svojoj percepciji uloge OVK, što su subjektivni vrednosni sudovi, ali neće doprineti rasvetljavanju činjenica u vezi sa konkretnim zločinima za koje se optuženi terete, ocenili su pravni stručnjaci u analizi Kosovo onlajna.