Odbrana Tačija i drugih bivših lidera OVK u Hagu: Šta mogu da posvedoče „zvučna imena“?

Pred Specijalnim sudom u Hagu odbrana bivšeg lidera OVK Hašima Tačija sutra počinje da iznosi dokaze. Jedan od svedoka odbrane biće Džejms Rubin, bivši pomoćnik nekadašnje državne sekretarke SAD Medlin Olbrajt, a kao moguće svedoke Tačijevi branioci ranije su pominjali Veslija Klarka, Bernara Kušnera, Vilijama Vokera... Ovi bivši međunarodnici zvaničnici mogli bi da govore o svojoj percepciji uloge OVK, što su subjektivni vrednosni sudovi, ali neće doprineti rasvetljavanju činjenica u vezi sa konkretnim zločinima za koje se optuženi terete, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

U predmetu „Tači i drugi“, tužilaštvo je završilo izvođenje dokaza u aprilu i sada je red na odbranu.

Prema pisanju medija, odbrana Hašima Tačija dobila je dozvole za nekoliko američkih svedoka, kao i za svedoka iz Velike Britanije. 

Četvorica bivših lidera OVK, Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, podsetimo, optuženi su po osnovu individualne krivične odgovornosti i terete se za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke, kao i za ratne zločine: protivpravno i proizvoljno lišenje slobode i zatvaranje, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

Prema navodima iz optužnice, ta krivična dela izvršena su približno od marta 1998. do septembra 1999, na nekoliko mesta širom Kosova, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji.

U dosadašnjem postupku, iskaz je dalo 127 svedoka, od čega 125 svedoka tužilaštva i dva svedoka zastupnika žrtava, dok je 137 izjava svedoka prihvaćeno u pisanom obliku.

Jedan svedok, čiji je identitet bio zaštićen, tvrdio je pred sudom da ga je OVK u zimu 1998. uhapsila, pritvorila i zlostavljala zato što je bio zvaničnik partije Ibrahima Rugove. Drugi je svedočio da je doživeo torturu od zvaničnika OVK i da je bio zatočen u Albaniji više od dva meseca, pretučen tri puta i izboden, treći da su ga pripadnici OVK vezali i tukli drvenim palicama i lancima po celom telu...

Šta će se u Hagu čuti od bivših međunarodnih zvaničnika, svedoka odbrane?
 
Ako to budu ličnosti poput ranije najavljenih Veslija Klarka, američkog generala koji je vodio vazdušnu kampanju Natoa protiv SRJ, Bernara Kušnera, bivšeg šefa Unmika ili Vilijama Vokera, nekadašnjeg šefa Verifikacione misije Oebsa, prema oceni advokata iz Prištine Amera Alije, iz Fonda za humanitarno pravo, njihova svedočenja mogu biti značajna u više aspekata: da predstave kontekst sukoba i percepciju uloge OVK u to vreme, da ukažu na stavove međunarodne zajednice o komandnoj strukturi OVK, da potvrde eventualne kontakte i saradnju optuženih sa međunarodnim predstavnicima.

Kao predstavnici Natoa, Unmika i Oebsa, kako je Alija rekao za Kosovo onlajn, oni su imali široku sliku o političkim, bezbednosnim i humanitarnim okolnostima na Kosovu, a sud će relevantnost i težinu ovih potencijalnih svedoka ceniti drugačije nego svedoke koji mogu da govore o samim događajima na terenu.

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić mišljenja je da eventualna svedočenja Klarka, Kušnera ili Vokera, neće doprineti rasvetljavanju činjenica, jer oni nemaju neposredna saznanja o tome kako je funkcionisala OVK i koja je uloga četvorice optuženih bila za zločine protiv čovečnosti, a što im se stavlja na teret.

„Očekuje se da će oni da ostanu pri svojim izveštajima i saznanjima koja su u javnosti već poznata, tako da ne mogu da se izjasne o neposrednim opažanjima, kao što su to učinili svedoci optužbe i oštećene porodice, odnosno, žrtve tih zločina. Mislim da njihovo svedočenje neće doprineti rasvetljavanju činjenica, ali je svakako pravo odbrane da to traži, a sud je prihvatio takav predlog, jer međunarodnopravni standardi, a i važeći zakoni Kosova, na osnovu kojih se sudi ovoj četvorici optuženih, daju pravo odbrani da predlaže dokaze“, naveo je Pašić za Kosovo onlajn.

Ukoliko se među svedocima nađu nekadašnji predstavnici Natoa, Unmika, Oebsa.., mišljenje ovog advokata je da će oni neposredno davati iskaz i da će se pojaviti u sudnici.

„Omogućiće se kontradiktornost postupaka, a to znači i pravo tužilaštva, ne samo odbrane, da ih ispituje. Postoji osnovno i unakrasno ispitivanje i onda se dobija jedan potpuni uvid u njihova saznanja o zločinima koji se stavljaju na teret četvorici optuženih“, napominje Pašić.

Pašić, a ni docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić ne očekuje veći broj svedoka na strani odbrane u ovom postupku.

Čelić za Kosovo onlajn kaže da se „odbrani žuri“ jer su optuženi u višegodišnjem pritvoru, zbog čega veruje da je interes odbrane da se predmet što pre okonča. 

„Takođe pretpostavljam da oni, iz svoje vizure, misle da će presuda biti oslobađajuća. Tako da ne očekujem veći broj svedoka u korist odbrane, već bih pre očekivao da se jedan broj međunarodnih, bivših, aktivnih ili penzionisanih zvaničnika pojavi u ulozi svedoka odbrane koji bi, eto, svojim titulama, da tako kažem, zasenili činjenice i stvarnost. Pretpostavljam da je to taktika odbrane u ovom slučaju, a ne veći broj svedoka“, mišljenja je ovaj pravnik.

Čelić kaže da ne vidi koja bi bila procesna vrednost učešća Klarka, Kušnera ili Vokera u ovom postupku osim što bi oni verovatno davali neke uopštene izjave u korist optuženih.

Dodaje i da da nije siguran koliko su oni podobni da budu verodostojni svedoci iz više razloga. 

„Oni su se svojom delatnošću, najpre za vreme Nato agresije, a i pre nje, svrstali na jednu stranu, dakle na stranu tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i na stranu albanskih separatista. Naročito njihova delatnost nakon Nato agresije, a tu posebno ističem Vilijama Vokera, njegove redovne posete takozvanom Kosovu i veoma pristrasne izjave povodom raznih događaja, pokazuju da ukoliko bi sudsko veće prihvatilo zahtev odbrane da oni budu svedoci, oni ne bi bili kredibilni svedoci, jer su se otvoreno svrstali na jednu stranu. Njihove izjave nisu izjave o činjenicama, nego njihovi krajnje subjektivni vrednosni sudovi u korist jedne strane“, navodi Čelić.

Precizira da je prva procesna smetnja za to da oni budu svedoci to što su svojim delima do sada pokazali da nisu kredibilni.

„Drugo, sa pozicija na kojima su bili u to vreme svakako nisu mogli da imaju uvid u to šta su optuženi u ovom postupku činili, kao ni snage OVK u to vreme, koje zločine su činili, gde su bili logori, ko je bio u tim logorima, koja su krivična dela vršena masovno i sistematski u to vreme“, kaže Čelić.

Advokat Artan Ćerkini kaže za Kosovo onlajn da prema pravilniku o postupku i dokazima, kada tužilaštvo završi svoj slučaj, onda nastupa odbrana, da preko svojih svedoka nastoji da iznese svoju teoriju slučaja, što je odbrana Tačija i učinila. 

„Pozvala je devet svedoka preko kojih nastoji da ubedi sud da gospodin Tači nije deo nikakvog udruženog zločinačkog poduhvata“, kaže Ćerkini.

Imajući u vidu da se kao mogući svedok u ovom predmetu pominjala i bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt, koja je u međuvremenu preminula, Pašić kaže da u takvim slučajevima postoji mogućnost da je izjava uzeta ranije.  

„Ukoliko je izjava preminulih lica pribavljena na zakonit način, od strane odbrane ili od strane tužilaštva, onda se takva izjava predočava sudu, a sud odlučuje o tome da li će to da se izvede kao dokaz. U svakom slučaju takva mogućnost postoji“, objašnjava on.