Mišetić: Hašim Tači nije kriv, nije bilo udruženog zločinačkog poduhvata

U Specijalizovanim većima Kosova u Hagu počelo je iznošenje završnih reči odbrane na suđenju bivšim liderima OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Završnu reč je u potpunosti izneo tim odbrane Hašima Tačija, a pri kraju današnjeg ročišta započeta je završna reč odbrane Kadrija Veseljija.

„Hašim Tači nije kriv“, rekao je na početku izlaganja advokat Luka Mišetić, koji u ovom slučaju zastupa Tačija.

„Zaključak da neko nije kriv ne znači da smo mi rekli da je neko nevin, ali je pred zakonom on nevin dok ne ocenite da su vas dokazi koje je iznelo tužilaštvo uverili, van razumne sumnje, da je on kriv. Ako to ne zaključite, onda treba da donesete oslobađajuću presudu“, istakao je Mišetić.

Advokat Hašima Tačija je potom izneo neke od navoda svedoka odbrane, istakavši reči Džejmsa Rubina, koji je tokom svedočenja rekao da nije pronašao nikakve dokaze o tome da Tači ima veze sa ratnim zločinima. Citirao je i generala Veslija Klarka, koji je rekao da nije pravedno da se dela drugih pripisuju Hašimu Tačiju. Svedok Kovi je, kako dalje navodi Mišetić, rekao da Hašim Tači nije bio u mogućnosti da organizuje etničko nasilje u leto 1999. godine niti je to mogao da spreči, ali je činio sve što je mogao u tom smislu, jer je snažno zastupao multietničko društvo na Kosovu. Ambasador Kristofer Hil je, kako je Mišetić naveo, istakao da Tači nije neko ko bi vršio nasilje nad drugima, dok je svedok Dankan rekao da Tači nije mogao da spreči nasilje u leto 1999. godine. Takođe, Mišetić je citirao savetnika albanske delegacije na pregovorima u Rambujeu Vilijamsa, koji tvrdi da se lično uverio u to da Tači nije imao nikakvu vlast.

Naredni deo izlaganja advokat Mišetić je posvetio svedočenju načelnika glavnog štaba OVK Bisljima Zirapija o posetama Hašima Tačija zonama borbenih dejstava, istakavši da Zirapi – prema stavu tužilaštva – nije bio uključen u udruženi zločinački poduhvat.

„Štaviše, tužilaštvo ne osporava da je Zirapi još 1998. godine izdao naređenja protiv zlostavljanja pritvorenih, među kojima i ‘kolaboracionista’“, kaže Mišetić, uz napomenu da OVK nije pomenute „kolaboracioniste“ smatrala civilima.

Postavio je pitanje zašto bi navodni članovi udruženog zločinačkog poduhvata dozvolili Zirapiju da izdaje naređenja koja se protive navodnom zajedničkom zločinačkom cilju.

„Nema naređenja glavnog štaba gde se govori o zatvaranju i zlostavljanju protivnika, a tužilaštvo ni ne tvrdi da postoji. Dakle, nema naređenja od Tačija niti ima izveštaja Tačiju od strane izvršilaca zločina, pa ni dokaza da su saopštenja ili javne izjave Hašima Tačija doprinela bilo kom delu koje se navodi u optužnici, niti da je on lično počinio neki zločin“, naglasio je Mišetić, navodeći da ne postoje ni knjige, memoari ili sećanja koja bi govorila o bilo kakvom takvom planu.

„Ne postoje nikakvi direktni dokazi o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata za koji su okrivljeni Hašim Tači i ostali optuženi, pa ni da je Hašim Tači prisustvovao sastancima glavnog štaba na kojima bi se o tome govorilo.“

Mišetić je podsetio da je Međunarodni tribunal ustanovio da je na Kosovu postojao udruženi zločinački poduhvat srpske strane i rekao da tužilaštvo sada pokušava da pripiše zločinački udruženi poduhvat OVK. Naveo je da je tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović kao političar oslobođen krivice, dok se sada traži da političar Hašim Tači bude osuđen za udruženi zločinački poduhvat.

„Time tužilaštvo želi da ‘promeni istoriju’“, naglasio je advokat Mišetić.

Podsećajući da su američke diplomate Kristofer Hil i Šon Berns okarakterisale Hašima Tačija kao svojevrsnog ministra inostranih poslova OVK, Mišetić je rekao da Tači - budući da je veliki deo vremena provodio u inostranstvu - nije ni prisustvovao sastancima glavnog štaba OVK i da njegovo mišljenje u svakom slučaju nije bilo odlučujuće. 

Mišetić je opširno naveo i delove svedočenja pojedinih komandanata zona OVK, koji – prema njegovim rečima – potvrđuju da sve do februara ili marta 1999. godine glavni štab nije imao nikakvu istinsku vlast, već da su upravo ti komandanti bili nadležni za sve što se događalo u njihovim zonama odgovornosti, bez klasične hijerarhije u kojoj bi glavni štab izdavao naređenja podređenim jedinicama.

Glavni štab je komunicirao sa komandantima zona putem saopštenja za medije, a to, kako kaže Mišetić, nije bitno doprinelo izvršenju krivičnih dela pripadnika OVK prema „neprijatelju“ ili onima koji na bilo koji način ometaju „oslobodilačku borbu“.

U nastavku izlaganja, Mišetić je posebnu pažnju posvetio navodnoj nameri glavnog štaba OVK da stekne kontrolu nad celim Kosovom, ukazujući na to da su, i prema tvrdnjama tužilaštva, sve uspostavljene direkcije – uključujući onu za civilnu upravu – bile pod direktnom kontrolom načelnika štaba Zirapija, a ne pod kontrolom Hašima Tačija. Upravo je ta direkcija, prema navodima tužilaštva, bila osnov udruženog zločinačkog poduhvata.

Privremena vlada Kosova je, prema navodima tužilaštva, trebalo da bude subjekat preuzimanja vlasti nad Kosovom, dok Mišetić kaže da je ta vlada, prema sporazumu iz Rambujea, zapravo trebalo da bude vlada nacionalnog jedinstva, formirana bez izbora. OVK, kako je rekao, nije formirala privremenu vladu bez Demokratskog saveza Kosova (DSK), već DSK nije želeo da učestvuje u toj vladi. Nije, kako tvrdi, dokazano da je DSK bojkotovao tu vladu zbog navodnih pretnji OVK.

„Ključna stvar je da je Hašim Tači uporno pozivao DSK da prihvati položaj zamenika premijera u privremenoj vladi, čiji je cilj bio da vlada do prvih slobodnih izbora, a ne da stekne kontrolu nad celim Kosovom“, naveo je Mišetić, naglasivši da bi se to protivilo Tačijevoj nameri da ostane u dobrim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Posle zatvorenog dela sednice, Mišetić je govorio o slučaju zadržavanja delegacije DSK koja je u septembru 1998. godine nenajavljeno došla u selo Ćirez, zaključujući da zadržavanje delegacije koja je imala verovatnu nameru da uveri stanovnike na predaju u toku borbi nema elemenata udruženog zločinačkog poduhvata u smislu organizovanog napada na političke protivnike, za koji tužilac tereti Tačija. 

Mišetić je govorio i o dvojici u oktobru 1998. godine zadržanih srpskih novinara, koje je nazvao "takozvanim" jer su navodno bili "poznati srpski paravojnici", rekavši da su oni zadržani radi ostvarivanja vojnih ciljeva i da ih nije ispitivao Hašim Tači, kako tvrdi tužba. 

Mišetić je ponovio stav iz svog završnog podneska da tužilaštvo nije dokazalo nijedan aspekt komandne odgovornosti Hašima Tačija tokom ratnih dejstava 1998. i 1999. godine.

Takođe, rekao je da ničim nije dokazano da je, u vreme privremene vlade u leto 1999. godine čiji je Tači bio premijer, Redžep Seljimi na bilo koji način bio pod kontrolom Hašima Tačija. Ta vlada je bila stvorena s podrškom zapadnih saveznika i sa ciljem ujedinjavanja albanskih elemenata, kaže Mišetić i postavlja pitanje da li su Amerika, Britanija i ostale zemlje time podržale uspostavljanje udruženog zločinačkog poduhvata.

U nastavku je završnu reč preuzela članica Mišetićevog tima Nina Tavakoli, koja je podsetila da je efektivnu vlast na Kosovu u to doba imao Unmik, uz tvrdnju da Tači u svojstvu premijera privremene vlade nije mogao da donosi nikakve odluke, pa čak ni da se u pisanom obliku obraća Unmiku, pošto saveznici tada nisu priznavali Kosovo kao državu. Tači je u potpunosti poštovao ulogu Unmika, što je na suđenju potvrdio i prvi šef misije Ujedinjenih nacija Bernar Kušner, rekla je Tavakoli. 

„Da li čovek koji prihvati demilitarizaciju OVK, prihvati da je u dva navrata izgubio na izborima i nastavi da se bavi političkom aktivnošću sve dok 2007. godine nije osvojio mandat premijera, izgleda kao čovek koji je želeo da preuzme kontrolu nad čitavim Kosovom?“, upitala je advokatica Nina Tavakoli pred pauzu za ručak.

Iznošenje završne reči je nastavio član tima Tačijeve odbrane Pjer Rišar Prosper, koji je posebno govorio o međunarodnim svedocima, čija je svedočenja osporila tužba u svojoj završnoj reči. 
 
"Tužba je omalovažila iskusne ljude koji su se profesionalno angažovali u mirovnim i diplomatskim naporima svojih zemalja i međunarodnih organizacija i koji su imali potpun uvid u sve okolnosti konflikta. Iskazi takvih ljudi se jednostavno ne mogu odbaciti", smatra Prosper.
 
Da podsetimo, Pjer Rišar Prosper je u administraciji predsednika Džordža Buša Mlađeg, od 2001. do 2005. godine, bio ambasador u Stejt departmentu, zadužen za pitanja ratnih zločina. U toj ulozi je bio glavni predstavnik SAD u razvijanju politike prema najtežim zločinima i putovao širom sveta kako bi pregovarao sa državama i međunarodnim organizacijama. 

U završnom delu iznošenja odbrane Hašima Tačija, advokat Luka Mišetić je govorio o pravnim aspektima završne reči tužilaštva, naglasivši da se – kako je rekao – tužilaštvo oslanja na ono što nije prošlo unakrsno ispitivanje. Naime, kako je naveo, završni podnesak se – uprkos tome što je saslušano 130 svedoka – pretežno oslanja na pisane dokumente i izjave, a ne na direktne iskaze svedoka u sudnici.

„Juče je sugerisano da nije potrebno unakrsno ispitivati sve moguće dokaze, a to je u potpunoj suprotnosti sa odlukom ovog istog sudskog veća o prihvatanju dokumenata, odnosno izjava optuženih, koji nisu nezavisno potkrepljeni drugim dokazima“, rekao je Mišetić.

Glavni advokat odbrane Hašima Tačija je naglasio da je zadatak sudskog veća da, van svake razumne sumnje, utvrdi da li je njegov klijent u najmanju ruku značajno doprineo konkretnim krivičnim delima koja su obuhvaćena optužnicom, a to su ubistva, mučenje i nehumano postupanje. Prema njegovim rečima, tim pitanjem se bavi glavnina završnog podneska tužilaštva, ne nudeći ni jedan dokaz o odgovornosti Hašima Tačija za pomenute zločine.

Luka Mišetić je rekao da je oslobađajuća presuda jedina moguća u slučaju Hašima Tačija. 

„Tužilaštvo zna da ni ovog suda ni ovog tužilaštva ne bi bilo da nije bilo Hašima Tačija. To je najveća moguća olakšavajuća okolnost“, rekao je Mišetić, komentarišući zahtev tužioca da bivši lideri OVK budu osuđeni na po 45 godina zatvora, što - kako je rekao - u praksi znači doživotni zatvor.

Takođe, kao veoma značajnu olakšavajuću okolnost Mišetić vidi činjenicu da se Hašim Tači dobrovoljno predao sudu kako bi dokazao svoju nevinost.

Izlaganje završne reči je, u poslednjem segmentu današnjeg dela suđenja, počeo da iznosi šef tima odbrane Kadrija Veseljija, britanski advokat Rodni Dikson.

"Tužilaštvo pokušava da ukaže na nešto što ne postoji, to jest na dokaze da je gospodin Kadri Veselji bio upleten u bilo kakve kaznene radnje. Njegovo ime gotovo se nikada ne pominje u dokazima u ovom predmetu, a pogotovo nema nikakvih naznaka da se upuštao u bilo kakve kažnjive radnje", rekao je Dikson.

Kako je dalje naveo, nema sumnje da je Kadri Veselji bio pripadnik OVK i da je, kao i hiljade drugih mladih ljudi, bez ikakve vojne obuke, stupio u redove OVK sa željom da se bori za slobodu.

"To nije zločin i on je obavljao svoje dužnosti u redovima OVK časno, hrabro i zakonito", tvrdi advokat Dikson.

"Činjenica da nema direktnog dokaza o učešću gospodina Veseljija u kažnjivim delima već dovoljno govori sama po sebi, što ukazuje samo na to da je on nevin", istakao je branilac Kadrija Veseljija, rekavši da su svi predočeni dokazi "iz druge ruke".

Iznošenje završne reči odbrane optuženih bivših lidera OVK nastavlja se sutra.

Završne reči Kancelarije Specijalnog tužioca u Hagu u predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija završene su juče, a završnu reč izneo je i zastupnik žrtava.

Prvog dana, glavna tužiteljka Kim Vest istakla je da su svedočenja i dokazi izneti tokom postupka potvrdili da se izvršenja krivičnih dela bilo i da su optuženi za njih odgovorni. Zatražila je da sud proglasi optužene krivima po svih 10 tačaka optužnice, na jedinstvene kazne od po 45 godina zatvora.

Tužilac Holing je juče, u svojoj završnoj reči, istakao da su optuženi imali snažnu kolektivnu ulogu kao ključni članovi glavnog štaba OVK, da je postojao njihov umišljaj, da su imali saznanja o krivičnim delima i vršili efektivnu kontrolu na terenu.

Bivši lideri OVK terete se po osnovu individualne krivične odgovornosti u šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i u četiri tačke za ratne zločine. U optužnici se navodi da su krivična dela za koja se terete počinjena od marta 1998. do kraja septembra 1999. godine, na više od 40 lokacija širom Kosova, kao i u Kuksu i Cahanu u severnoj Albaniji.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići nalaze se u pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine, a suđenje je počelo u aprilu 2023. godine.