Zirapi završio svedočenje, nastavak suđenja četvorici vođa OVK 19. avgusta

Svedok optužbe Bisljim Zirapi okončao je danas u Hagu višednevni iskaz na sudjenju četvorici ratnih vođa OVK, optuženim za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99. godine.

Suđenje će biti nastavljeno 19. avgusta, posle redovne letnje pauze u radu suda.

Pred Specijalizovanim većima Kosova sudi se vodećim članovima Glavnog štaba OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.

Oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad Albancima, proglašenim za "kolaborante sa srpskim vlastima", Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.

Zirapi je najviši starešina OVK koji je do sada javno svedočio na suđenju. Od jula do novembra 1998. godine, Zirapi je bio prvi operativac, potom i načelnik GŠ OVK.

U poslednjem delu ispitivanja, zastupnica četvrtooputuženog Krasnićija, Venkatešvari Alahendra optužila je danas Zirapija da je "preuveličavao" Krasnićijevu ulogu u vrhu OVK i da je "lažno svedočio, kako bi spasao sopstvenu kožu".

Zirapi je to odlučno negirao, ostajući pri iskazu da je Krasnići, od novembra 1998. do kraja februara 1999, bio "prvi zamenik komandanta OVK" dok je "glavni komandant" Azem Sulja, tokom celog rata na Kosovu, bio u Albaniji.

U skladu s tim položajem, Krasnići je, po Zirapiju, dobijao obaveštajne izveštaje i imao ovlašćenje da naredjuje hapšenja i druge akte, što je Krasnićijeva odbrana negirala.

Tokom svedočenja, koje je trajalo 12 dana, Zirapi je potvrdio da je GŠ OVK odobravao strateške operacije i da su mu komandanti "operativnih zona" bili podredjeni.

Po svedoku, u OVK je, stoga, postojao čvrst lanac komande na čijem je vrhu bio GŠ.

Pitanje komande i kontrole GŠ OVK i optuženih nad jedinicama i pritvorima na terenu ključno je u ovom procesu.

Dok su ga unakrsno ispitivali branioci optuženih, Zirapi je, medjutim, izjavio da GŠ OVK nije imao zločinačku nameru da se progone "kolaboranti" i svi "protivnici" OVK i da nije postojao takav dogovor.

Pošto su mu sudije predočile saopštenje OVK iz 1998. da "preduzima kaznene mere protiv kolaboranata koji saradjuju s neprijateljom", Zirapi je tvrdio da ne zna koje su to kazne bile, niti šta se dogodilo sa "kolaborantima".

Svedok je, na sugestiju branilaca, potvrdio i da prvooptuženi Tači i GŠ nisu mogli da istraže otmicu Srba u Orahovcu, u leto 1998.

Vrh OVK se, po Zirapiju, tom otmicom nije bavio zbog srpske ofanzive koja je usledila pošto je OVK zauzela Orahovac, 17. jula 1998.

Po optužnici, OVK je tada otela na desetine srpskih civila i ubila "najmanje 38" Srba.

Zirapi je u sudnici potvrdio raniju izjavu tužiocima da je ta otmica bila "opštepoznata", ali je tvrdio da GŠ OVK o njoj nije bio obavešten.

Svedočeći o svom boravku u bazi OVK u Kukešu u Albaniji, Zirapi je posvedočio da tamo, od aprila do juna 1999. godine, nije video pritvor, ni pritvorenike, koji su opisani u optužnici.

Presudom pripadniku OVK Pjetru Šalji, izrečenom 16. jula, Specijalizovana veća Kosova utvrdila su da je baza u Kukešu, od maja do juna 1999, bila poprište ratnih zločina nad Albancima označenim kao "kolaboranti".

Šalja je osudjen na 18 godina zatvora zbog proizvoljnog lišavanja slobode i mučenja 18 pritvorenika i ubistva jednog od njih.

Od početka procesa Tačiju, Veseljiju, Seljimiju i Krasnićiju, 3. aprila prošle godine, pred sudijama je iskaz dalo 77 svedoka, a u spis su uvrštene i desetine pisanih izjava.

Raspravno veće, kojim predsedava Čarls Smit iz SAD, dalo je tužiocima rok do aprila 2025. da završe izvodjenje dokaza protiv optuženih.

Pre početka procesa, tužioci su najavili da će imati više od 300 svedoka, ali su taj broj, posle zahteva sudija, smanjili za 100.

Raspravno veće je zastupnike optužbe pozvalo da dodatno "sažmu" svoj dokazni postupak i smanje broj svedoka.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.