Crvene linije na liniji Vašingtona i Kopenhagena zbog Grenlanda

Američki ambasador u Danskoj je po treći put od početka godine „priveden“ u dansko Ministarstvo inostranih poslova, nakon serije poteza administracije Donalda Trampa koje su vlasti u Kopenhagenu ocenile kao ozbiljno potcenjivanje i gaženje crvenih linija. Panika u Danskoj usledila je pošto je američki predsednik imenovao specijalnog izaslanika za Grenland i ovu teritoriju proglasio vitalnom za bezbednost Sjedinjenih Država, prenosi RTS.

„Potpuno neprihvatljivo“ fraza je koju su danski zvaničnici, po drugi put u poslednjih šest meseci, upotrebili opisujući poteze koje Vašington povlači u sklopu „grenlandske politike“ predsednika Donalda Trampa, koji otvoreno zagovara aneksiju te teritorije.

„Želimo da Sjedinjenim Državama bude jasno da se ne mogu mešati u unutrašnja pitanja Kraljevine Danske, kao i da pruže objašnjenje zbog čega, pored stalnog ambasadora, predsednik naprasno imenuje specijalnog izaslanika za Grenland. To me je ozbiljno uznemirilo“, rekla je danska premijerka Mete Frederiksen.

Hitan sastanak u danskom Ministarstvu inostranih poslova biće odlična prilika da se novi američki ambasador u Danskoj, Kenet Hoveri, upozna sa raspoloženjem zvaničnika u Kopenhagenu povodom već prilično zabrinjavajućeg neslaganja dve strane oko budućnosti Grenlanda.

Hoverijev prethodnik je krajem avgusta, na sličan način, doveden u dansko Ministarstvo spoljnih poslova pošto su se tri Amerikanca, navodno bliska administraciji Donalda Trampa, pojavila na Grenlandu s namerom da pobune lokalno stanovništvo i podstaknu secesiju od Danske.

Trojica neimenovanih Amerikanaca bili su osumnjičeni da prave spiskove ljudi na čiju podršku mogu računati u slučaju secesije, kao i liste onih koji se zalažu da status Grenlanda ostane nepromenjen.

Boravak trojice Amerikanaca na Grenlandu u Danskoj je ocenjen kao pokušaj „sejanja razdora“ između Grenlanda i vlasti u Kopenhagenu i, u datoj instanci, otvaranja mogućnosti za približavanje Sjedinjenim Državama.

Prvi put do ozbiljnih nesuglasica došlo je tokom maja, kada je otpravnik poslova američke ambasade upozoren da su „špijunske aktivnosti SAD na Grenlandu neprihvatljive“.

Kurs istorije Donalda Trampa

Dance je posebno pogodila izjava Donalda Trampa o važnosti koju Danska pridaje Grenlandu, a naročito rečenica koja se odnosi na način na koji je ova teritorija otkrivena.

„Kažu da su Danci brodovima tu došli pre oko 300 godina. I mi smo verovatno tu bili brodovima. Moramo da pronađemo rešenje za celu tu priču“, rekao je Tramp, izazvavši lavinu reakcija u Kopenhagenu.

Istorija Grenlanda suštinski je počela krajem 10. veka, kada je na obale ove teritorije doplovio norveški istraživač Erik Crveni, pošto je prethodno, zbog rđave naravi, proteran sa Islanda. Suprotno izgledu pejzaža, novu teritoriju nazvao je Grenland, pokušavajući da privuče doseljenike.

„Oni (Grenlanđani) imaju jako malo stanovnika. Ne znam, pominju i Dansku, ali Danska nije potrošila nikakve pare i nema nikakvu vojnu zaštitu“, rekao je Tramp.

Iako se Danci žestoko bune zbog Trampovih reči, vlasti u Kopenhagenu nemaju mogućnost da valjano kontrolišu vode oko Grenlanda, pa su tokom godina tim područjem neopaženo patrolirale ruske podmornice i drugi ratni brodovi.

Iako Amerikancima ruske patrole nisu preterano smetale, Pentagon je u nekoliko navrata upozoravao na mogućnost da „strane sile“ preseku podvodne optičke kablove koji spajaju Severnu Ameriku i Evropu.

Suočeni s takvim kritikama, Danci su pre dva meseca odlučili da potroše dodatnih 4,8 milijardi dolara na nove borbene avione F-35 i nekoliko ratnih brodova, čime će, smatraju, biti obezbeđeni preduslovi za odbranu Grenlanda.

Pitanje statusa, drugi put

Grenland je, početkom drugog Trampovog mandata, po drugi put u poslednjih sto godina postao tačka spoticanja interesa Vašingtona i Kopenhagena, jer su Amerikanci neposredno posle Drugog svetskog rata neuspešno pokušavali da otkupe ovo ostrvo.

Početkom pedesetih godina pokušaj kupovine zamenjen je sporazumom prema kojem su Sjedinjene Države dobile pravo da slobodno grade baze i raspoređuju vojnike na Grenlandu, pod uslovom da o tim potezima prethodno obaveste Dansku.

U skladu s tim sporazumom, Amerikanci su izgradili vojnu bazu u Pitufiku, na severozapadu ostrva, koja je vremenom postala ključna radarska stanica za nadgledanje arktičkog kruga.

Danci i Grenlanđani, pak, upozoravaju da je Trampov interes više vezan za prirodne resurse nego za bezbednost, navodeći da su na ostrvu pronađeni izvori retkih zemnih metala, dijamanata, zlata, srebra, uranijuma i titan-vanadijuma.

Strateške sirovine na Grenlandu

Ukupno, na Grenlandu postoje rezerve 25 od 34 minerala koje je Evropska unija proglasila kritičnim sirovinama. Eksploatacija ovih minerala na ostrvu zabranjena je iz ekoloških razloga.

Grenland ima status autonomne oblasti unutar Kraljevine Danske, ali je potpredsednik SAD Džej-Di Vens u nekoliko navrata optuživao Dansku da nedovoljno ulaže u ovu teritoriju, nadajući se da će na taj način pridobiti podršku lokalnog stanovništva za secesiju.

Ogroman deo, oko 95 odsto izvoza sa Grenlanda, zasniva se na preradi ribe, mahom zbog toga što se 55.000 stanovnika žestoko opire otvaranju rudnika i eksploataciji minerala, smatrajući da bi takav razvoj situacije uništio prirodu ostrva.

Od proglašenja nezavisnosti Islanda od Danske 1944. godine počinje da se govori i o promeni statusa drugih danskih prekomorskih teritorija. Farska Ostrva dobijaju široku autonomiju 1948. godine, a Grenland 1953. godine postaje ravnopravan deo Danske.

Kada je Danska ušla u Evropsku zajednicu 1972. godine, Grenland je takođe postao njen deo, uprkos protivljenju lokalnog stanovništva, dok su Farska Ostrva, zbog ranije stečene autonomije, ostala van Zajednice.

Nakon sticanja autonomije 1979. godine, stanovnici Grenlanda su na referendumu 1982. izglasali napuštanje Evropske zajednice, što je ostvareno tri godine kasnije.

Novi referendum na Grenlandu održan je 2008. godine, kada su se građani većinom od 75 odsto izašlih birača izjasnili za dodatno proširenje ovlašćenja ostrvskih vlasti.

Lokalne institucije su nakon toga postepeno stekle kontrolu nad svim oblastima, izuzev odbrane, spoljne i monetarne politike, koje su ostale u nadležnosti Kopenhagena.