EU postigla "istorijski" sporazum o reformi zakona o azilu

Zemlje Evropske unije pozdravile su sporazum o azilu koji ima za cilj efikasniji mehanizam za suočavanje sa migrantima bez dokumenata, ali grupe za ljudska prava kritikovale su promene kao "opasne" i "okrutne", prenosi RTK.

Evropska unija pristala je u sredu na reformu svog zakonodavstva o azilu, koje predviđa više pritvorskih centara na granicama i brži proces deportacije.

Organizacije za prava migranata kritikovale su promene kao "opasne" i "okrutne".

Vlade EU, zvaničnici i zastupnici Evropskog parlamenta pozdravili su preliminarni sporazum o novom paktu bloka o azilu i migraciji kao "istorijski", rekavši da se njime poboljšavaju procedure za rastući priliv migranata bez dokumenata, istovremeno osiguravajući poštovanje ljudskih prava.

Zakonodavna reforma, postignuta nakon dugih pregovora između država članica EU i zakonodavaca EU, još uvek nije zvanično odobrena od strane Evropskog veća i Evropskog parlamenta.

Očekuje se da će to biti učinjeno pre juna 2024. godine, kada će izbori za EU odrediti sledeći parlament. Očekuje se da će nacionalističke stranke sa antiimigrantskim stavovima osvojiti više mesta u parlamentu, što bi odražavalo tvrđi stav među glasačima EU koji se suočavaju s visokim troškovima života.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, pozdravila je sporazum rekavši da je to "pravičan i pragmatičan pristup rešavanju pitanja migracija".

Mnoge zemlje EU, uključujući Francusku, Nemačku i Holandiju, takođe su pozdravile sporazum. Međutim, Mađarska, koja se protivi prisiljavanju da prima neregularne migrante ili plaća za zemlje koje ih primaju, snažno se protivi sporazumu, rekao je njen ministar vanjskih poslova Peter Sijarto.

Reforma EU uključuje bržu proveru migranata, stvaranje graničnih pritvorskih centara, ubrzane deportacije za one kojima je odbijen azil i mehanizam koji pomaže u ublažavanju pritiska na južne zemlje bloka koje doživljavaju priliv velikih prihoda.

Paket reformi, zasnovan na predlogu komisije predstavljenom pre tri godine, zadržava postojeći princip da je prva zemlja EU u koju traži azil odgovorna za njihov slučaj. Ali da bi se pomoglo zemljama koje se suočavaju s prilivom velikog broja migranata – kao što je slučaj sa mediteranskim zemljama poput Italije, Grčke i Malte – predviđa se uspostavljanje takozvanog mehanizma solidarnosti, koji bi bio obavezan.

To znači da je određeni broj migranata preseljen u druge zemlje EU, ili da zemlje koje odbijaju da prihvate migrante nude finansijski ili materijalni doprinos onima koji to učine – čemu se Budimpešta kategorički protivi.

Reforma takođe ubrzava proces provere tražilaca azila kako bi oni koji se smatraju nekvalifikovanim mogli brzo biti vraćeni u zemlju porekla ili tranzita.

Ova procedura, koja predviđa uspostavljanje graničnih pritvorskih centara, primenjivala bi se na iregularne migrante koji dolaze iz zemalja čiji se zahtevi građana za azil odbijaju u više od 80 posto slučajeva.

Zastupnici su rekli da će porodice sa malom decom imati odgovarajuće uslove, da će poštovanje ljudskih prava biti zagarantovano i da će biti ponuđeni besplatni pravni saveti.

Još jedna predložena tačka je mehanizam povratnih informacija, prema kojem bi se zaštitne mere za tražioce azila mogle ograničiti na periode značajnih tokova, kao što se dogodilo 2015-2016. kada je više od dva miliona tražilaca azila stiglo u EU, većinom iz ratom razorene Sirije.

Desetine dobrotvornih organizacija koje pomažu migrantima kritikovale su promene, rekavši u otvorenom pismu tokom pregovora da bi paket stvorio "okrutan sistem" koji je neizvodljiv.

Reagujući na dogovor od srede, Oxfam je rekao da je novi paket zakona "na mnogo načina... daleko gori" od postojećeg sistema.

"To je opasan preokret ključnih principa ljudskih prava i izbegličkog prava", rekla je Oxfamov stručnjaka za migracije Stefani Pope.