Evropska unija postigla dogovor o zajmu za Ukrajinu od 90 milijardi evra

Evropska unija obezbediće Kijevu beskamatni zajam od 90 milijardi evra, kako bi pomogla u finansiranju te ratom razorene zemlje, nakon što nije postignut dogovor o korišćenju zamrznute ruske imovine za podršku ekonomskim i vojnim potrebama Ukrajine.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta objavio je 19. decembra na društvenoj mreži „X“ da će sredstva biti za 2026. i 2027. godinu.

„Obavezali smo se, ispunili smo“, rekao je.

Zvaničnici EU započeli su sastanke 18. decembra kako bi dogovorili rešenje za finansiranje.

Razgovori su bili fokusirani na predlog da desetine milijardi evra zamrznute ruske državne imovine budu utrošene za pokrivanje finansijskih potreba Ukrajine.

No, pravne zabrinutosti sprečile su neke članice Unije da potpišu predlog. Umesto toga, postignut je sporazum o zajmu koji se zasniva na zaduživanju na tržištima kapitala i podržan je „budžetskom rezervom EU“, izrazom koji se obično koristi za opisivanje dodatnog kapaciteta zaduživanja.

„Nakon dugih rasprava, jasno je da će zajmovi za reparacije zahtevati više rada jer liderima treba više vremena da prođu kroz detalje“, rekao je jedan zvaničnik EU za Radio Slobodna Evropa.

Finansiranje Ukrajine postalo je glavni problem za blok od 27 zemalja, uz činjenicu da Sjedinjene Države ukidaju finansijsku podršku, dok zemlje poput Mađarske takođe insistiraju na ograničenju finansiranja.

S druge strane, Poljska je uporedila situaciju sa izborom između „novca danas ili krvi sutra“.

Samit EU održan je nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin kritikovao lidere Unije, koristeći reč koja se može prevesti kao „mlada svinja“, ponavljajući tvrdnje da će Moskva silom postići ciljeve rata protiv Ukrajine, ukoliko američki napori za mir ne dovedu do sporazuma koji ispunjava njene zahteve.

Putin bi 19. decembra trebalo da održi godišnju konferenciju za novinare, a na njoj će verovatno govoriti o predlogu o imovini.

Rusija je pretila masovnim pravnim postupcima zbog bilo kakvog korišćenja svoje zamrznute imovine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prisustvovao je samitu rekavši čelnicima da je predlog zajma, osiguran zamrznutom ruskom imovinom koja se trenutno drži u EU, poželjniji. No, naveo je da na kraju nije važno kako se sredstva koriste, sve dok se pronalazi rešenje.

„Ako u proleće Ukrajina ne primi odgovarajuću tranšu, koja će u slučaju mira biti korišćena za obnovu zemlje, a u slučaju nastavka rata, za druge prioritete, proizvodnja dronova u Ukrajini biće višestruko smanjena“, rekao je novinarima na konferenciji za novinare nakon što se obratio učesnicima samita iza zatvorenih vrata.

Dodao je da se Ukrajina naredne godine suočava s manjkom strane pomoći od oko 53 do 59 milijardi dolara.

Otkako je Rusija pre gotovo četiri godine počela invaziju na Ukrajinu, zapadne zemlje podržavaju tu ratom razorenu zemlju direktnom budžetskom podrškom i vojnom pomoći. No, nadolazeći period mogao bi biti drugačiji.

Sjedinjene Države signalizirale su da najverovatnije neće slati više novca, stavljajući teret na EU i druge zemlje iz grupe G7 da pojačaju pomoć i da to učine uskoro.

Oko 140 milijardi evra ruske državne imovine drži se u belgijskoj firmi za finansijska tržišta Euroclear, dok se dodatnih 25 milijardi evra drži u bankama širom EU, uglavnom u Francuskoj, ali i u jednoj belgijskoj privatnoj banci, na Kipru i u Nemačkoj.

Zajam za reparacije deo je šireg finansijskog paketa vrednog do 210 milijardi evra, prema podacima Evropske komisije. To takođe uključuje 45 milijardi evra koji će se koristiti za otplatu zajma G7 Ukrajini od 2024. godine.

Dok većina od 27 članica EU podržava korišćenje imovine za potporu zajmu, Belgija se boji da bi je plan mogao učiniti pravno ranjivom, a sumnju su izrazile i druge zemlje, uključujući Italiju.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da neće napustiti samit bez dogovora o tome kako finansirati Ukrajinu u naredne dve godine.

Nemački kancelar Fridrih Merca upozorio je ranije ove godine da bi neuspeh značio da će „sposobnost delovanja EU godinama biti ozbiljno narušena te da će svetu pokazati da nije sposobna da stoji zajedno i deluje u ključnom trenutku“.

U govoru 17. decembra, Putin je unapred pokušao da okrivi Evropu i Ukrajinu za svaki neuspeh mirovnih napora, ističući da će Rusija silom zauzeti više teritorija ukoliko Kijev i evropski čelnici, koje je opisao kao „mlade svinje“, ne zauzmu pravi pristup američkim predlozima.

„Ako suprotstavljena strana i njihovi strani pokrovitelji odbiju da učestvuju u suštinskim raspravama, Rusija će postići oslobođenje svojih istorijskih zemalja vojnim sredstvima“, rekao je Putin, kritikujući svaki predlog koji poziva Moskvu na teritorijalne ustupke.

Moskva trenutno kontroliše gotovo petinu Ukrajine, a ruski zvaničnici više puta rekli su da neće pristati na kompromis o pet ukrajinskih regija, za koje Putin neutemeljeno tvrdi da su ruske.

Posebna tačka spoticanja u višenedeljnih pregovorima u kojima učestvuju SAD, Ukrajina, EU i Rusija bio je deo Donjecke regije koji ukrajinske snage još drže.