Izrael dao agreman ambasadoru Somalilenda

Nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa između Izraela i Somalilenda 26. decembra 2025. godine, i u skladu sa dogovorima postignutim tokom prošlomesečne posete ministra spoljnih poslova Gideona Sara Somalilendu, vlada Države Izrael odobrila je agreman za prvog ambasadora Somalilenda u Izraelu, dr Mohameda Hagija.

Ambasador dr Mohamed Hagi trenutno je savetnik predsednika Somalilenda i bio je deo užeg kruga zvaničnika koji su tokom 2025. godine radili na uspostavljanju odnosa između Izraela i Somalilenda.

Izrael će uskoro imenovati i svog ambasadora u Somalilendu – što predstavlja dodatni korak u jačanju odnosa između dve strane, objavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Izraela na društvenoj mreži Iks.

Predsednik Republike Somalilend imenovao je dr Mohameda Omara Hagi Mahmuda za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Somalilend u Državi Izrael, objavilo je Predsedništvo Somalilenda, takođe na mreži Iks.

„Ovo istorijsko imenovanje predstavlja značajnu prekretnicu u diplomatskom angažmanu Somalilenda i odražava opredeljenost da se unaprede formalni odnosi, međusobna saradnja i konstruktivan dijalog sa Vladom Izraela. Ambasadoru je poverena puna diplomatska nadležnost i mandat, u skladu sa Ustavom Republike Somalilend i utvrđenim principima međunarodnog diplomatskog prava“, navodi se u objavi.

Pored toga, ove nedelje u Izraelu se održava specijalizovani kurs MASHAV-a, Centra za međunarodnu saradnju pri Ministarstvu spoljnih poslova, namenjen Agenciji za vodoprivredu Somalilenda i generalnom direktoru Ministarstva za vodne resurse Somalilenda. Kurs je usmeren na podršku izgradnji, razvoju i planiranju vodnog sektora u Somalilendu, kao i na jačanje profesionalne saradnje između dve strane.

Somalilend je nepriznata država na Rogu Afrike i graniči se sa Džibutijem na severozapadu, Etiopijom na jugu i zapadu i Somalijom na istoku. Njena teritorija na koju tvrdi da polaže pravo ima površinu od 176.120 kvadratnih kilometara sa približno 6,2 miliona stanovnika od 2024. godine.

Somalilend je proglasio nezavisnost 1991. godine, prvenstveno zbog kolapsa centralne somalijske vlade i haosa i građanskog rata koji je usledio, a Kosovo onlajn je pre nekoliko meseci objavio feljton „Somalilend - preseljenje Palestinaca i izazovi međunarodnog priznanja nezavisnosti“, u kome su detaljno objašnjeni svi aspekti te nepriznate nezavisnosti.

Srbija principijelno ne priznaje nezavisnost Somalilenda, o čemu su krajem decembra 2025, posle odluke Izraela da prizna nezavisnost te zemlje, razgovarali ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i njegov somalijski kolega Abdisalam Abdi Ali, a tom prilikom je Đurić reafirmisao već poznat stav Srbije.

Bivši ambasador Srbije pri UN Branko Branković ocenio je da je Nato agresija na SRJ 1999. godine i priznanje Kosova stvorilo opasan presedan koji je podstakao slične separatističke procese u svetu, među kojima je i slučaj Somalilenda.

Izraelska odluka da prizna Somalilend je nelegitimna i neprihvatljiva, rekao je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i dodao da je sigurnost postignuta u Somaliji uprkos sabotažama onih koji ne žele da se Somalija ponovo uzdigne.

Izraelsku odluku o priznanje odbacile su Afrička unija i još nekoliko organizacija. Kako je tada naveo afrički aktivista Bašir Haši Jusuf, to su Somalija, 55 zemalja članica Afričke unije, 57 zemalja članica Organizacije za islamsku saradnju, 6 zemalja Saveta za saradnju Zaliva, 6 zemalja članica IGAD-a i još 44 nezavisne države.