Somalilend - preseljenje Palestinaca i izazovi međunarodnog priznanja nezavisnosti (5)

Piše za Kosovo onlajn: Habib al Hadi

Somalilend se trenutno nalazi na kritičnoj prekretnici svog geopolitičkog i diplomatskog putovanja.

Strateške opcije: Dva različita puta za Somalilend

Dok teži većem međunarodnom priznanju i učvršćuje svoj status stabilnog, samoupravnog entiteta, zemlja se suočava sa dva potpuno suprotstavljena strateška scenarija. Svaki od ovih puteva - jedan obeležen slaganjem sa SAD i Izraelom povodom plana preseljenja regiona pogođenog sukobom - nosi sa sobom značajne političke, ekonomske i bezbednosne implikacije koje bi mogle da oblikuju buduću putanju Somalilenda u godinama koje dolaze. Nijansirana i detaljna analiza ovih potencijalnih scenarija je od vitalnog značaja za razumevanje dalekosežnih posledica svakog izbora.

Scenario 1: Prihvatanje plana stranih sila za preseljenje

Političke i diplomatske implikacije

SAD i Izrael imaju mnogo šta da ponude Somalilendu i te ponude možda neće biti lako odbiti, makar po cenu izopštenja iz arpasko – islamske zajednice. Somaliled, uostalom, ne bi bio prva takva arapska zemlja sa takvom sudbinom.

Političko i diplomatsko pozicioniranje Somalilenda na Rogu Afrike istorijski je karakterisano pažljivim balansiranjem između regionalnih sila, međunarodnih aktera i njegovih težnji ka državnosti. Tokom godina, Somalilend je negovao strateški odnos sa Sjedinjenim Državama, posebno u oblastima borbe protiv terorizma i pomorske bezbednosti. Rog Afrike je ključni region za SAD, koje imaju veliki interes u suzbijanju ekstremističkih aktivnosti koje dolaze sa Somalijskog poluostrva i obezbeđivanju vitalnih pomorskih ruta kroz Crveno more i Adenski zaliv.

Izrael je, takođe, nastojao da proširi svoj uticaj u regionu, prvenstveno kroz bezbednosna partnerstva, poljoprivrednu tehnologiju i trgovinu. U tom kontekstu, savez Somalilenda sa Izraelom mogao bi da posluži kao kanal za pristup tehnologiji, investicijama i razmeni obaveštajnih podataka od strane Izraela – vrednim resursima u regionu gde bezbednost i tehnološki razvoj ostaju hitna pitanja. Interes Izraela za Somalilend ne leži samo u regionalnoj stabilnosti već i u uspostavljanju jačih ekonomskih veza sa tržištima u razvoju u Africi. Ovo savezništvo bi Somalilendu pružilo priliku da iskoristi sofisticirani izraelski vojni, poljoprivredni i tehnološki sektor.

Bezbednosni rizici

Odluka o saradnji sa SAD i Izraelom nosi značajne bezbednosne rizike, posebno u regionu gde ekstremističke grupe poput Al-Šababa ostaju aktivne i neprijateljski nastrojene prema zapadnim interesima. Al-Šabab, koji je pokazao svoju sposobnost da izvodi napade širom Somalije i Kenije, verovatno bi okretanje Somalilenda ka Izraelu doživeo kao provokaciju. Militantna grupa ima dugu istoriju protivljenja zapadnom učešću u regionu, a savez sa Izraelom bi nesumnjivo stavio Somalilend na njen nišan. Mogućnost eskalacije terorističkih napada, uključujući bombaške napade, atentate i ciljane napade na infrastrukturu, predstavlja stvarnu zabrinutost.

Džetro Norman, viši istraživač Danskog instituta za međunarodne studije (DIIS), veruje da bi mešanje SAD i Izraela u Somalilend pod izgovorom preseljenja Palestinaca stvorilo značajne mogućnosti za naoružane grupe.

„Al-Šabab i Islamska država-Somalija su dosledno predstavljali svoju borbu kao otpor stranom mešanju i zaštitu somalijskog suvereniteta, ali su takođe godinama usavršavali narative o zapadno podržanom oduzimanju imovine i 'krstaško-cionističkim' intrigama“, primetio je on.

Kada je izraelski rat u Gazi počeo u oktobru 2023. godine, Al-Šabab je održao proteste u oblastima kojima upravlja u znak podrške Palestini. Velike mase su takođe izašle u znak podrške palestinskoj stvari na teritoriji koju kontrolišu pobunjenici u Somaliji.

„Palestinski program preseljenja, posebno onaj koji se doživljava kao nametnut spolja i usklađen sa izraelskim željama, pružio bi ovim naoružanim grupama neverovatno moćno propagandno sredstvo, omogućavajući im da se pozicioniraju kao branioci i somalijskog jedinstva i palestinskog dostojanstva protiv onoga što bi mogli okarakterisati kao ciničnu zapadno-izraelsku šemu“, ocenjuje Norman.

Pored spoljne pretnje koju predstavlja Al-Šabab, postoji i mogućnost za domaće nemire. Mnogi stanovnici Somalilenda, kao i susedne Somalije, mogu posmatrati savez sa Izraelom kao izdaju islamskih vrednosti, što dovodi do široko rasprostranjenih protesta ili političke opozicije. Imajući u vidu verski konzervativnu prirodu društva Somalilenda i širi kontekst muslimanske većine na Afričkom rogu, svaki uočeni pomak ka Izraelu mogao bi da podstakne negodovanje i pogorša unutrašnje podele. To bi se moglo manifestovati u nasilnim protestima, građanskoj neposlušnosti ili čak oružanom otporu, što bi dodatno destabilizovalo zemlju.

Štaviše, šire regionalno bezbednosno okruženje moglo bi postati nestabilnije. Somalilend, koji je već žarište regionalnih i međunarodnih tenzija, mogao bi se suočiti sa sve većim pritiskom susednih država koje se protive bilo kakvoj percipiranoj podršci Izraelu. Rizik od vojne ili diplomatske odmazde regionalnih aktera, posebno iz Somalije ili šireg područja Afričkog roga, mogao bi se povećati, što bi komplikovalo već krhku bezbednosnu situaciju Somalilenda. Nacionalni bezbednosni aparat, koji je bio u stanju da održi određeni stepen stabilnosti, bio bi preopterećen u pokušaju da odgovori na povećane rizike koje predstavlja ova strateška promena.

Odmeravanje rizika i nagrada

Zaključno, odluka da se Somalilend saglasi sa SAD i Izraelom povodom plana preseljenja regiona pogođenog sukobom predstavlja značajan i visokorizičan politički, ekonomski i bezbednosni rizik. Iako su neposredne diplomatske koristi – uključujući potencijalnu stranu pomoć, trgovinske mogućnosti i mogućnost de fakto priznanja – primamljive, dugoročne posledice su pune opasnosti. U ovom trenutku, takav potez bi mogao da se realizuje samo ukoliko bi došlo do potpunog lomljenja unutrašnjeg jedinstva zemalja Zaliva i arapskih država, pa i po cenu ozbiljnih turbulencija u Afričkoj uniji. Diplomatske posledice zemalja Zaliva i afričkih zemalja mogle bi da izoluju Somalilend od njegovih ključnih regionalnih partnera, potkopavajući njegove težnje ka međunarodnom priznanju i ekonomskoj stabilnosti. Ekonomski, zemlja rizikuje da izgubi podršku iz Zaliva, koja je bila ključna za razvoj njene infrastrukture i finansijsku stabilnost. Štaviše, bezbednosni rizici – od terorističkih napada Al-Šababa do unutrašnjih nemira – predstavljaju značajne pretnje teško stečenom miru u Somalilendu.

U kontekstu težnje Somalilenda ka priznanju, rukovodstvo mora pristupiti ovoj odluci sa oprezom, balansirajući potencijalne koristi od saveza sa SAD i Izraelom sa značajnim rizicima po njen diplomatski ugled, ekonomsko zdravlje i bezbednost. Ishod ove odluke mogao bi da odredi buduću putanju nacije i neophodno je da rukovodstvo razmotri sve uglove ove složene geopolitičke slagalice pre nego što se obaveže na akciju.

Scenario 2: Odbacivanje plana za preseljenje - političke i diplomatske implikacije

Odluka da se odbaci plan stranih sila za preseljenje regiona pogođenog sukobom predstavlja složen politički račun za Somalilend, utemeljen u njegovoj široj strategiji obezbeđivanja regionalnih saveza i održavanja diplomatskog položaja na međunarodnoj sceni. Pre svega, odbacivanje plana bi omogućilo Somalilendu da očuva svoje čvrste odnose sa ključnim arapskim i afričkim državama. Ove države su bile ključni partneri u težnji Somalilenda ka međunarodnom priznanju, pružajući i diplomatsku podršku i značajnu ekonomsku pomoć. U srži ovog odnosa leži zajednička posvećenost pitanjima kao što je palestinsko samoopredeljenje, cilj koji ostaje simbol solidarnosti u susednim regionima i širom većeg dela Afrike. Za Somalilend, čvrst stav uz ove regione, posebno po pitanju od takvog značaja, ojačao bi njegovu poziciju kao odgovornog regionalnog aktera posvećenog vrednostima koje duboko odjekuju u ovim sferama.

Usklađivanjem sa širim arapskim i afričkim političkim konsenzusom, Somalilend ne samo da bi očuvao svoj diplomatski položaj već bi i poboljšao svoje izglede za postizanje veće integracije u regionalne organizacije, a posebno u Afričku uniju. Afrička unija sa svojim kolektivnim pristupom afričkom jedinstvu, dosledno je izražavala podršku palestinskoj stvari, a svaki pokušaj Somalilenda da se uskladi sa planom koji se smatra suprotnim ovoj podršci mogao bi da ometa njegov potencijal za članstvo u AU. Stoga, odbacivanjem predloga, Somalilend signalizira i AU i širem afričkom kontinentu da je posvećen regionalnoj solidarnosti, što bi na kraju moglo da poboljša njegove izglede za dobijanje priznanja.

Štaviše, odbijanje bi takođe naglasilo posvećenost Somalilenda očuvanju svog ideološkog integriteta unutar muslimanskog sveta. Ovo može da bude najvažnije, jer muslimanski identitet zemlje igra ključnu ulogu u oblikovanju njenih unutrašnjih i spoljnih odnosa. Svako uočeno slaganje sa Izraelom ili SAD po tako spornom pitanju moglo bi dovesti do ozbiljne štete po reputaciju, što bi dovelo do optužbi za izdaju ne samo iz arapskog i afričkog sveta, već i od samog stanovništva Somalilenda. U tom smislu, moralni stav Somalilenda bi ostao netaknut, što je neophodno za održavanje domaće harmonije i kohezije. Još važnije, to bi potvrdilo nezavisnost Somalilenda od spoljnih pritisaka, pojačavajući njegovu želju da izgradi spoljnu politiku različitu od arapskih i zapadnih hegemonističkih uticaja. Ovo bi dodatno učvrstilo njegov identitet kao suverenog entiteta, onog koji se ne povinuje spoljnim zahtevima, već se pridržava svojih vrednosti i regionalnih veza.

Bezbednosne implikacije

Bezbednosna situacija u Somalilendu je po svojoj prirodi složena i ranjiva zbog nesigurnog položaja zemlje na Rogu Afrike. Sa dugogodišnjim tenzijama sa Al-Šababom, militantnom islamističkom grupom koja deluje u Somaliji, zemlja se suočava sa stalnim bezbednosnim pretnjama koje bi mogle da eskaliraju sa bilo kakvom uočenom promenom u njenoj spoljnoj politici. Odbacivanje plana SAD i Izraela za preseljenje pomoglo bi u ublažavanju rizika od domaćih nemira i potencijalnih terorističkih aktivnosti. Javna podrška palestinskoj stvari u Somalilendu je ogromna, i svaki pokušaj usklađivanja sa bliskoistočnom nacijom ili SAD po tako teškom pitanju mogao bi izazvati značajne društvene nemire. Vlada Somalilenda, koja je već zadužena za održavanje delikatne ravnoteže između različitih interesa klanova, verovatno bi se suočila sa protestima velikih razmera, građanskom neposlušnošću, pa čak i nasilnim protivljenjem, posebno ako bi se njen stav smatrao ugrožavanjem njenih osnovnih verskih ili moralnih vrednosti.

Štaviše, odbacivanje plana preseljenja zaštitilo bi Somalilend od daljeg antagonizovanja grupa poput Al-Šababa, koje bi takav potez mogle posmatrati kao produžetak zapadnog imperijalizma. Održavanjem neutralnog ili suprotstavljenog stava prema planu strane sile, Somalilend izbegava pogoršanje svoje već krhke bezbednosne situacije. Odluka bi regionalnim akterima pokazala da Somalilend ostaje nezavisan i otporan entitet, onaj koji se ne podaje lako spoljnim pritiscima, već bira da sam kreće svojim putem suočavajući se sa spoljnim izazovima.

Pored toga, održavanje principijelnog stava o pitanjima poput Palestine omogućava Somalilendu da očuva svoju poziciju unutar šireg područja Afričkog roga, gde regionalni akteri, uključujući Etiopiju i Džibuti, imaju lični interes u obezbeđivanju stabilnosti. Ova diplomatska doslednost i usklađenost sa regionalnim vrednostima omogućili bi Somalilendu da održi svoje bezbednosne saveze, istovremeno jačajući svoj regionalni položaj.

Delikatan čin balansiranja

Odbacivanje plana stranih sila za preseljenje regiona pogođenog sukobom predstavlja ključnu prekretnicu u putanji spoljne politike Somalilenda. Iako bi ova odluka mogla koštati Somalilend nekih potencijalnih ekonomskih i diplomatskih mogućnosti sa zapadnim silama, mogla bi ojačati njegov regionalni i ideološki položaj unutar arapskog i afričkog sveta. Odbacivanjem predloga, Somalilend ne samo da čuva svoje ekonomske odnose sa ključnim državama Zaliva, već i pokazuje čvrstu posvećenost svojim moralnim i verskim vrednostima, sprečavajući potencijalne društvene nemire i čuvajući domaću političku stabilnost.

Međutim, ova odluka nije bez rizika. Put neutralnosti i ideološke solidarnosti sa arapskim i afričkim nacijama može ograničiti mogućnosti Somalilenda za šire međunarodno priznanje, potencijalno odlažući njegove ambicije za punu državnost i priznanje od strane globalnih sila. Dok se Somalilend kreće kroz ovaj delikatan balans, njegovi lideri će morati pažljivo da odmere dugoročne implikacije svojih odluka, osiguravajući da se suverenitet, stabilnost i vrednosti zemlje održe uprkos značajnom geopolitičkom pritisku. Na kraju krajeva, kurs koji Somalilend izabere igraće ključnu ulogu u oblikovanju njegove budućnosti kao regionalnog igrača i suverene države na globalnoj sceni.

Na kraju, u pitanju je mnogi širi odnos arapskih i islamskih država prema secesionističkim pokretima i izazovima unutar arapsko – islamskog sveta, ali i van njega. To bi, svakako, imalo i posedice po druge regione i druga slična pitanja, poput Kosova i Metohije. Na drugoj stani, veoma je upitno da li bi SAD i Izrael pod ovakvim uslovim uspeli da obezbede bilo kakvu međunarodnu podršku za priznanje Somalilenda. Čak i ako bi se Somalilend odlučio da se prikloni američko – izraelskom projektu u zamenu za priznanje, implikacije za Prištinu ne bi bile pozitivne. One bi pre dovele u pitanje njen međunarodni položaj i krunile dalju podršku. Evropske države, koje su bez mnogo ustezanja krenule za SAD u priznavanju Kosova i Metohije, ovoga puta, izgledno je, ne bi se odlučile na takav korak. Za njih je sada pitanje priznavanja Palestine na vrhu prioriteta. Opet, ako evropske države ne žele da priznaju nezavisnost Somalilenda, kakav je smisao u priznavanju lažne nezavisnosti Kosova i Metohije? Somalilend tako upliće u niz protivurečnosti sve one koji stoje na strani kosovske „nezavisnosti“ i koji su bili spremni da je pripreme upotrebom vojne sile i napadom na Srbiju 1999. godine.

(Kraj)