Kalas: Povelja UN dobra, ali nedostaje odgovornost

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas istakla je danas, na bezbednosnoj konferenciji u Oslu, da je Povelja Ujedinjenih nacija dobra, ali da nedostaje odgovornost, odnosno ono što se dešava kada se prekrši međunarodno pravo.

„Svaka velika međunarodna kriza je osnova za dalji razvoj međunarodnog sistema. Nakon Drugog svetskog rata uspostavljene su Ujedinjene nacije. Sada UN ne daju rezultate kakvi bi trebalo da budu“, rekla je Kalas.

Ona je istakla da, kada putuje širom sveta, vidi da postoji mnogo zemalja koje žele svet koji se zasniva na pravilima.

„Smatraju da ih međunarodno pravo štiti, ali ako ne funkcioniše onda nema zaštite“, podvukla je.

Kalas je kazala i da postoji argument da je međunarodno pravo bila iluzija i da je uvek vladalo „pravo džungle“.

„Međutim, i u džungli životinje sarađuju. Imamo situaciju u kojoj moramo da razvijamo međunarodno pravo sa zemljama koje to žele. Povelja UN je dobra, ali nedostaje odgovornost, odnosno šta se dešava kada se krši međunarodno pravo“, naglasila je Kalas.

Ukazala je da se na primeru Saveta bezbednosti UN vidi kada zemlja članica tog tela napadne drugu državu kršeći međunarodno pravo ne može ništa da se preduzme.

„Potrebno je da iskoristimo priliku i da dalje razvijamo međunarodno pravo, jer većina zemalja želi poredak zasnovan na pravu“, podvukla je ona.

Kalas se osvrnula na transatlantske odnose i kazala da, kada se pogledaju odluke američke administracije, nisu sporne stvari počele sa Donaldom Trampom i da treba sagledati dugoročnu politiku.

Takođe je ukazala na istraživanje koje je pokazalo da 40 odsto Amerikanaca smatra Evropom saveznikom, a da je istraživanje u EU prikazalo još u oktobru da svega 14 odstO Evropljana SAD smatra saveznikom, dodajući da je to problem.

Kalas je dodala da EU mora razvijati evropsku odbranu.

„Moramo da ojačamo evropsku odbranu, koje je komplementarno Natou“, dodala je ona.

Kalas je kazala da smo suočeni sa opasnim razvojem da sve više zemalja razmišlja da je potrebno imati nuklearno naoružanje kao instrument za odvraćanje od napada.

„To je opasno, a počelo je ruskim ratom. Mnoge zemlje su videli da je pretnja nuklearnim naoružanjem od koristi za ostvarenje svojih namera“, upozorila je ona.

Premijer Norveške Jonas Gar Stere istakao je da postoji diskusija o potrebi za nuklearnim odvraćajućem faktoru, ali da to mora biti evropsko nuklearno odvraćanje.

Kada je reč o Ukrajini kalas je rekla da je ta zemlja suočena sa pritiskom da pristane na velike ustupke.

„Ali potrebni su ustupci na ruskoj strani, kako bi se otklonila opasnost koja polazi od te zemlje. U poslednjih 100 godina Rusija je napala brojne zemlje, a nijedan sused ikada Rusiju“, objasnila je Kalas.

Ona je kazala da Evropa ima jasnu ulogu u mirovnom procesu, jer bez nje nema dugoročnog mira, pošto se mora razmišljati i o vremenu posle rata.

Istakla je da je potreban veći pritisak na Rusiju kako bi prešla sa prividnih, na stvarne pregovore o miru.

Upitana za Artik rekla je da je strategija EU za taj region zastarela, i da je dogovoreno da se izradi nova.

„Ne radi se više samo o klimatskim pitanjima, već i o bezbednosnim“, dodala je Kalas.

Norveški premijer, s tim u vezi, ukazao je da je sada fokus na Grenlandu i da zajedno sa Natom treba raditi na novom pristupu jer taj region dobija na strateškom značaju.